Vreme novca:
Vetrenje slamarica

Zakonom je data mogućnost da se nepokretnosti (stanovi i poslovni prostor) mogu kupovati i prodavati i iznajmljivati u devizama preko bankarskih računa

Novi zakon o deviznom poslovanju doprineo je uvođenju krupnih promena u ekonomskim odnosima naše zemlje s inostranstvom, koje znače suštinsku promenu ambijenta u kome posluje naša privreda. Pored toga, u velikoj meri je olakšan život građana u domenu uspostavljanja i održavanja kontakata sa svetom i rešavanja mnogih svakodnevnih problema u tim kontaktima s kojima su do sada bili suočeni.

Zakonom o deviznom poslovanju izvršena je potpuna liberalizacija plaćanja u tekućim transakcijama s inostranstvom, kao i delimična liberalizacija plaćanja u kapitalnim transakcijama. Liberalizacija plaćanja u tekućim transakcijama bila je motivisana željom da se našim spoljnotrgovinskim preduzećima maksimalno olakša i pojednostavi poslovanje. U tom smislu, izvršena je racionalizacija izveštavanja i dalje usaglašavanje instrumenata platnog prometa s međunarodnim standardima. Liberalizovano je avansno plaćanje sve robe i usluga, uz obavezu da se roba uveze u ugovorenom roku. Ukinuti su obavezni rokovi za naplatu izvoza uz mogućnost da se rok naplate odredi ugovorom. Pri tome je predviđena obavezna registracija kao kreditnog posla svakog uvoza avansno plaćene robe i usluga, odnosno naplate izvoza, gde su ugovoreni rokovi duži od 90 dana.

Koncept liberalizacije deviznog tržišta omogućava da se devize koje poseduju građani i preduzeća vrednuju na bazi ponude i tražnje jer je formiranje kursa dinara potpuno slobodno. Bankama je omogućeno da kupuju i prodaju devize na deviznom tržištu i za sopstvene potrebe, a ne samo za potrebe klijenata. Pored toga, liberalizacijom menjačkih poslova bankama je omogućeno da ih obavljaju za svoj račun, na koji način dolaze do značajnih dodatnih deviznih sredstava za sopstveno poslovanje.

Zakonom je takođe data mogućnost da se nepokretnosti (stanovi i poslovni prostor) mogu kupovati i prodavati i iznajmljivati u devizama preko bankarskih računa, što će delovati podsticajno na ekspanziju tržišta nekretnina, na sigurniji način poslovanja, na eliminisanje sivih tokova novca u ovoj sferi i na efikasnije funkcionisanje države u oblasti poreza.

Građanima su date pogodnosti da, pored slobodnog iznošenja platnih kartica iz zemlje, mogu iznositi i do 120.000 dinara, odnosno do 2000 eura u efektivi ili čekovima. Ukoliko građani imaju srodnike do trećeg stepena u inostranstvu, sada im mogu poslati neograničen iznos deviza za izdržavanje, s tim što se plaćanje preko iznosa od 5.000 eura mora dokumentovati.

Prihvatanjem obaveza iz člana VIII Statuta MMF-a ispunjeni su svi uslovi za proglašenje konvertibilnosti dinara, čime je olakšan pristup naše zemlje međunarodnim tržištima kapitala. Naša privreda, banke i ostali ekonomski subjekti postaju interesantniji za ulaganje inostranog kapitala, koji sa sobom donosi povećanje produktivnosti, uvodi nove tehnologije, znanja i otvara nova radna mesta, čime se omogućava potpunije uključivanje nacionalne privrede u međunarodnu podelu rada i olakšava pristup inostranim tržištima.

Konvertibilnost dinara omogućava povećanje kreditnog rejtinga zemlje, ekspanziju i efikasnije i racionalnije poslovanje banaka, kao i pojeftinjenje finansijskih transakcija. Snažno se podstiče suzbijanje sive ekonomije i prelazak dinara i deviza iz nelegalnih u legalne tokove.

Građani su sada zainteresovaniji da štede ne samo u devizama nego i u dinarima, što povoljno deluje na rast domaćih investicija, a sami građani će lakše dolaziti i do povoljnijih kredita od banaka, što će omogućiti porast standarda i kvaliteta života građana.

Od prošle nedelje dinar se nalazi na kursnim listama u menjačnicama i bankama susednih zemalja i zemalja u kojima postoji veći broj naših radnika, kao i zemalja u koje naši građani masovnije putuju. Konvertibilnost dinara predstavlja istovremeno i priznanje međunarodne zajednice ekonomskim reformama u zemlji, koje su po tempu i sveobuhvatnosti nadmašile rezultate koje su postigle druge zemlje u tranziciji.

Olivera Ilinčić, direktor deviznog sektora NBJ