Vreme novca:
Zakon i svrha

Donošenjem Zakona o sprečavanju pranja novca, Jugoslavija je ušla među države koje se bore protiv ovog modernog fenomena

Postupak sprečavanja pranja novca traži odgovore na nekoliko najvažnijih pitanja s tim u vezi, budući da naši građani gotovo sva plaćanja obavljaju gotovim novcem.

Šta je to pranje novca? Pranjem novca smatra se legalizovanje novca koji je ilegalno stečen. Dakle, polaganje novca stečenog obavljanjem nezakonite delatnosti (trgovina oružjem, drogom, prostitucijom i dr.) na račune kod banaka i drugih finansijskih organizacija ili uključivanje na drugi način tog novca u legalne tokove – zapravo je pranje novca.

Koja je svrha sprečavanja pranja novca? Onemogućiti da gotov novac, efektivni strani novac i druga finansijska sredstva stečena protivpravno – postanu tzv. čist novac.

Ko je nadležan za primenu Zakona o sprečavanju pranja novca? Savezna vlada je u tu svrhu pre oko mesec dana obrazovala Komisiju za sprečavanje pranja novca, organ koji će prikupljati, analizirati i čuvati podatke i informacije dobijene od banaka i drugih finansijskih organizacija, pošta, državnih organa, Zavoda za obračun i plaćanja, osiguravajućih organizacija, berzi, menjačnica, zalagaonica, kockarnica, kladionica itd. i koji će preduzimati mere za sprečavanje pranja novca.

Šta, dakle, treba očekivati 1. jula 2002. godine? Od tog datuma Zakon je obavezao pravna lica – da utvrde identitet stranke pri svakoj transakciji novca (gotovog novca, efektivnog stranog novca, hartija od vrednosti ili plemenitih metala) čija vrednost prelazi 600.000 din. kao i kod poslova u vezi sa životnim osiguranjem kada vrednost pojedinačne premije prelazi 40.000 din. Oni to moraju učiniti i ako je vrednost transakcije manja, ako postoje razlozi za sumnju da je u pitanju pranje novca.

Da li se sprečavanjem pranja novca uvodi poseban oblik ispitivanja porekla imovine? Ne uvodi se! Kod ispitivanja porekla imovine podnose se za to propisani dokumenti (kojima se dokazuje način sticanja takve imovine), dok se kod transakcija predviđenih ovim zakonom – samo utvrđuje identitet fizičkog lica, i to uvidom u njegove lične dokumente (lična karta ili putna isprava).

Kakve je kazne propisao Zakon? Zakon je predvideo radnje i mere za sprečavanje pranja novca i propisao ko je obavezan da ih preduzima, kao i kazne za krivično delo (kazna zatvora od šest meseci do pet godina), zatim za privredne prestupe i za prekršaje.

Kako bi u praksi izgledao postupak kod neke transakcije? Ako građanin npr. želi da položi 15.000 eura na ime devizne štednje, banka je dužna da popuni obrazac, u kome navodi podatke iz lične karte, odnosno putne isprave tog lica. Banka navodi i svrhu transakcije (u ovom slučaju je to devizna štednja), kao i podatke o samoj transakciji (tačan iznos, vreme itd.). Podatke o evidenciji ove transakcije banka dostavlja Komisiji.

Da li će Komisija za sprečavanje pranja novca proveravati svaku transakciju? Neće. Komisija će proveravati samo veće transakcije, kao i transakcije za koje postoji osnovana sumnja da su u vezi s obavljanjem nezakonite delatnosti (kao što smo rekli – trgovina oružjem, drogom i dr.) i samo o tim transakcijama obaveštavaće nadležne organe.

Na kraju, svrha ovog zakona ni u kom slučaju nije proveravanje porekla imovine građana niti on postupak polaganja novca na račune treba da učini složenijim. Takođe, građani koji su svoj novac legalno stekli nemaju razloga ni za kakvu strepnju niti je Zakon donesen zbog takvih građana. Naravno, svako ko protivno odredbama ovog zakona na račune kod banaka položi novac stečen obavljanjem nezakonite delatnosti ili taj novac na drugi način uključi u legalne finansijske tokove, a za koji je znao da je pribavljen krivičnim delom, odnosno svako pravno lice koje se bavi nezakonitim delatnostima, tj. poslovima za koje postoji osnovana sumanja da su u vezi s pranjem novca (pronevere, utaje poreza itd.), kao i odgovorna lica u tim pravnim licima – takvim aktivnostima krše Zakon i podležu njegovim sankcijama.

Dušan Lalić