Malinari i malina:
Đinđić ukida blokadu

Malina je ove godine poranila, pa poranile i seljačke blokade. Sve, bar privremeno, odblokirano kad im je premijer rekao kako da se i s kim dogovore. Na sve to "Vreme" ima i malinara s bilborda

Malina je ove godine, biće zbog klimatskih uslova, poranila dve nedelje: umesto sredinom, počela je da sazreva početkom juna. To je bio povod, jer su problemi s otkupnom cenom latentni, da proizvođači maline opet izađu na drumove tražeći više cene (umesto ponuđenih 36 akontnih dinara, tražili su 60, iliti jedan euro). Da bi došli do cilja, u ponedeljak su blokirali saobraćajnu petlju kod Požege, Barsku prugu kod istog mesta, izazvali saobraćajni kolaps, pretili da će tu ostati 15 dana, da neće ni ulaziti u malinjake, da bi sve bilo završeno u sredu u jutro posle razgovora s Đinđićem. Bilo je i onih koji su hteli Koštunicu, putevi su odblokirani, premijer je obećao da će banke kreditirati hladnjače, ostalo je da se proizvođači i hladnjačari dogovore oko otkupne cene. Od učesnika razgovora saznajemo da su vlasnici hladnjača pristali na 55 dinara, seljaci su ostali na 60 tako da je ostalo pet dinara za dalje pregovore. Ako zaškripi, menjaju strategiju pošto su pokazali kako rade na putevima, ako bude trebalo, prelaze na hladnjače.

PAD CENE: Malina je isplativ izvozni posao pa, pošto je prethodna država, što će reći, režim i ovde omanuo, u posao su se uključili privatnici, pa je poslednjih godina baš niklo pedesetak privatnih hladnjača koje su glavni partner proizvođačima. Brze pare su razlog raznim malverzacijama, da ne kažemo, nekorektnom poslovanju pa kajmak, uglavnom, skidaju strani partneri, zbog sitnih, kojih nego domaćih interesa izvozna cena maline pada. Po podacima republičkog fonda za voće i direktora Jove Đilasa, prosečna cena kilograma maline prošle godine bila je 1,04 dolara, u odnosu na 1,17 dolara iz prethodne godine evidentan pad. Kilogram prvog kvaliteta, takozvanog rolenda, pao je, recimo, sa 1,83, na 1,56 dolara. Fond je za ovu godinu (procenjuje se da će rod premašiti uobičajenih 50.000 tona) za prvi kvalitet predložio akontnu cenu od 36 dinara, polazeći od računice da je izvozna cena rolenda 1,6 dolara. Seljaci rekli: jok.

I seljaci uzeli da pregovaraju, istakli cenu od 60 dinara i ni makac dole, jok. Pošto je centar maline, najveća proizvodnja, u Arilju, tamo uzeli da divane. Odmah zapretili blokadom pošto su i prošle godine na isti način uterivali cenu, već bili istrenirani. Tamo ih, u nedelju 1. juna posetio republički ministar trgovine Slobodan Milosavljević, koji se prethodno u Valjevu upoznao s problematikom, jerbo mu tu pomoćnik Slobodan Đukić ima firmu za otkup maline. Ministar rekao da Vlada Srbije neće, niti može, da utiče na otkupnu cenu ovog voća. Još posavetovao zainteresovane da samo postignu dogovor, insistirao na sinhronizovanom plasmanu maline kako domaći izvoznici ne bi samo sebi bili konkurenti i još poručio da nema razloga za blokadu saobraćaja.

Sledeće jutro, u ponedeljak, seljaci iz Arilja, okoline Užica, Ljubovije blokirali su petlju kod Požege. Ima da stoje 15 dana, nema više da se drugi bogate preko njihove grbače, hladnjače niču, ljudi se bogate, a oni propadaju, neće ni brati malinu, 60 dinara, i gotovo. Kolone automobila, kamiona bile kilometarske. Bio prisutan i načelnik SUP-a Požega, preneo organizatorima naređenje s vrha, vozila se moraju propuštati naizmenično po pola sata. Počeli da propuštaju, ali počelo i, izdaja, izdaja, opšti grkljanac i totalna blokada nastavljena. Sve dok u utorak uveče Đinđić nije odobrovoljio seljake, bar privremeno.

MOTIVI I SUŠTINA: U međuvremenu, malina uzela da zri, naročito u valjevskom kraju, Podgorini, oko Šapca. U Peckoj su je seljaci, akontno, predavali po 36 dinara, oko Šapca je pančevačka hladnjača, koja je ranije povezivana s Arkanom, već plaćala 50 dinara po kilogramu.

Da se još upoznamo s problematikom, odemo u Beloševac kod Valjeva gde Momir Lučić ima hladnjaču kapaciteta 1000 tona. Velimo adresa prava, Momir s malinama na bilbordu, ima ih naročito u Beogradu. Momir drži maline, piše, "Vredni ljudi – bogata Srbija", u potpisu, Milan Panić. Momir već u kampanji, oko plave hladnjače se posluje, ispred, u nazovi upravnoj zgradi, jedna žena, k’o u kampanji, reže, renda, kupus salatu za radnike. Momir samo što nije počeo da otkupljuje, ima 42 otkupna mesta, sve u brzini, nema vremena za gubljenje. Pokazuje reprezentativan katalog namenjen stranom tržištu, vóđe aplikovano po, kojim nego ženskim delovima tela, kaže, pun pogodak, katalog radio Bogoljub Arsenijević Maki, zna posao. Odmah pitamo, šta ga je opredelilo da uđe u ovaj posao, uze da razmišlja, ali, pređe, kako reče, na suštinu.

Suština otkupa i prerade maline je u tome što ljudi koji se bave ovim poslovima to rade neozbiljno. Moral je popustio, prethodni sistem je naterao čestitog seljaka da postane prevarant. Moramo se vratiti moralu i poštenju, srpski seljak i oni koji rade zaslužuju više, u kontaktu sa strancima shvatio je da ljudi odavde imaju čiste namere, da su tek ti strani partneri prevaranti, i to žešći, očas posla izmisle dlaku u malini, i ode 10.000 maraka po kamionu, hiljade sitnih prevara da se obogate, skinu s naše grbače. Inače, daje punu podršku seljacima u protestu, sutra će da im se pridruži, zašto, jer će to naterati hladnjačare da razmisle da li zbog ćara od 1000 maraka treba budzašto da prodaju crveno zlato. Ako seljak dobije 60 dinara, to će naterati izvoznike da cenu rolenda ne spuštaju ispod četiri marke. Recimo, on ima predugovor s dobrim cenama, ali ako seljak ne dobije 60 dinara za kilogram, i on će morati da skida cenu.

Šta je još suština, suština je, kaže, da mi nemamo ministra poljoprivrede, on na sastanku s malinarima priča o repi i šećeranama, seljaci moraju da nateraju ministarstvo da ne dozvoli izvoz rolenda ispod četiri marke, ko prekrši, na crvenu listu, nema kredita. Ovako su skinuli cenu na 3,2 marke, svi gube, samo stranci valjaju. A banke, banke su i ogulile hladnjače, zato one u društvenom vlasništvu praktično ne postoje, kamate su su bile 5–10 odsto mesečno, sad je bolje, kamate su isto tolike, ali na godišnjem nivou, tako može da se radi.

Do zida zapažamo tek načet paket knjiga Srpski san Milana Panića autora Manojla Manje Vukotića. Momir nastavlja, zašto država ne uvede red, u interesu svih. Slaže se sa zahtevima seljaka da kilogram u otkupu bude 60 dinara iako sve govori da je objektivna cena, plafon, 45, ali neka i seljak zaradi, bolje da ostane njemu nego stranci da pune džepove. Pa će da je savetnik Đinđića za ovu oblast, veli, postavljen od EU, Nemac, najveći mufljuz koji najviše otkupljuje. Što njega ne pozovu da ih posavetuje? Pa koji li je, dovoljno je to što je rekao, kad imaju takve savetnike, neka im. Ovo samo odgovara strancima, oni čekaju da se pobijemo, spustimo cene i na tacni im poklonimo robu. Ovi što za strane firme prate koliki je rod, kakvi su bankarski uslovi za 10.000 maraka i dva oka će da se posvađaju. Eto, on je zadnje vozilo u martu izvezao po 4,2 marke, ima predugovor na 3,52, a hlanjače iz užičkog kraja prihvatile po 3,2, ko ih je tuk’o po ušima, uzeli pare unapred i sad nema mrdanja. Zato vlada treba da kaže bankama da daju pare, hipoteke, i zajednički nastup, zato je mađarska malina četiri marke, dogovor i završena priča. Ovako, samo kod nas ludaka može po 3,2 marke.

I na kraju, još jednom o suštini, cela priča je u zajedničkom nastupu, ako je cena rolenda godinama bila 3,2 marke, zašto je prošle godine pala na 2,6. To, kaže, nek se Vlada pita.

Dragan Todorović