Godišnji odmori:
Na morskoj stazi

Sudeći po prosečnoj mesečnoj zaradi malo ko će ove godine otići na morski odmor. S druge strane, u zemlji u kojoj se "vrti" više od pet milijardi eura u gotovini, svako prognoziranje je tlapnja

Jednonedeljni pad temperature praćen kišom početkom juna meteorološka je granica između proleća i leta. Za neki dan počeće letnje vrućine koje će trajati sve do kraja avgusta. Vreme je godišnjih odmora i letnjih tema i dilema: otputovati negde ili ne, može li se i ako može onda gde, koliko će to koštati i kako platiti. Ko s ovim poslednjim problema nema, široko mu polje od Sredozemlja do Pacifika. Dovoljno je da se ode u neku turističku agenciju, uplati aranžman i – gotova stvar. Za one malo manje platežno sposobne izbor je sužen na Balkan, za sve ostale tu su Ada ili lavor. Turističke agencije očekuju da nekoliko desetina do stotinu hiljada turista iz Srbije krenu put mora. Koliko god ta brojka izgledala impozantno, to je ipak samo oko jedan odsto stanovništva, mada ovde ništa nije sigurno.

"Kod nas sve ide suprotno od onoga što je u svetu običaj", kaže za "Vreme" sagovornik s iskustvom, dugogodišnji turistički agent. "Tamo se planira mesecima unapred pa se i turističke berze za ovu sezonu bile još prošle jeseni. Ko želi da bira gde će na odmor, a želi, aranžman kupuje od oktobra pa otprilike do januara. Posle biranja nema, već se kupuje šta ima ali i po cenama za restlove, dakle znatno nižim." "Kod nas", kaže, "pretprodaja po pravilu ide slabo ali se i cene ne razlikuju u zavisnosti od toga kada se uplaćuje. Neka 'navala' bi, zato, mogla da se očekuje tek krajem juna, u julu pa i u avgustu." Domaća turistička berza održana je krajem aprila i svi tada ponuđeni aranžmani mogu se uplatiti i sada, po istoj ceni kao i onda, može se birati do mile volje po čemu se dâ zaključiti da interesovanje nije bogzna kakvo. "Interesovanja ima", demantuju u agenciji Putnik. Najviše, kažu, za Bugarsku, Grčku i Tursku i dodaju da je interesovanje najveće za letovališta u Turskoj. Za Crnu Goru se, pak, retko ko raspituje. "Zbog cena", objašnjavaju.

JESTE SKUPO, NIJE SKUPO: Maliciozni kažu da su cifre na cenovnicima na Crnogorskom primorju ostale iste a samo je valuta promenjena. To nije istina, ali da je znatno skuplje nego prošle godine – jeste, doduše samo u hotelima i onome što se obično naziva vanpansionskom potrošnjom. "To jednostavno nije istina", kategorični su u turističkoj agenciji S.A.B. "Cene jesu uvećane, ali za svega petnaest do dvadeset odsto, tačno koliko je tamo bila prošlogodišnja inflacija." Prodaja aranžmana, kažu, ide odlično verovatno zato što su jeftiniji od konkurencije do pedeset eura po osobi. "Znate li šta znači pedeset eura? Sto maraka! To za jednu porodicu nije malo novca." Na turističkoj berzi su ugovorili prodaju više od hiljadu kreveta i do polovine jula sve je, što se njih tiče, popunjeno.

Privatnici su cene, u realnom iznosu, zadržali manje-više na prošlogodišnjem nivou, od simboličnih pet eura pa naviše, kako gde i kako se kome zalomi. Ponuda je veća od potražnje o čemu svedoče u mnogim turističkim agencijama: svakodnevno primaju elektronskom poštom na desetine, pa i stotine individualnih ponuda privatnika koji bi izdavali sobe, apartmane... Što je nekad bila tabla "cimer fraj" na banderi pored jadranske magistrale, sada je i-mejl turističke agencije. Ponuda je znatno uvećana i kada je reč o sobama za izdavanje u kućama koje su građani Srbije, još u ona srećna vremena, izgradili za odmor na moru, da zarade nešto, ali i da plate porez na nekretnine koji tamo nije zanemarljiv. Zbog toga, bez obzira na cene u restoranima, prodavnicama i pijacama, za očekivati je da će mnogi baš tako provesti svojih nasušnih deset morskih dana.

JOŠ SKUPLJE: Prvi put posle dugo vremena ove godine su ponuđeni kapaciteti u Hrvatskoj, ali po cenama najmanje dvostruko višim od crnogorskih. "Cene jesu dvostruko više, ali je zato sadržaj petostruko bolji", tvrdi Strahinja Đurđević, zamenik direktora S.A.B.-a. "Svi hoteli su potpuno renovirani u poslednih pet godina, u svakoj sobi televizor i frižider, nema hotela bez bazena." Zasad su ponuđeni aranžmani samo za Dubrovnik. "Zbog cene prevoza", objašnjava. "Turiste prevozimo avionom do tivatskog aerodroma, potom autobusom do Dubrovnika. To je višestruko jeftinije jer je u pitanju unutrašnja avionska linija." Agencija obezbeđuje hrvatske vize za svoje klijente i kažu da sve teče bez problema. Nadaju se da će biti uvedene turističke propusnice, što će, sudeći po formulaciji onoga što su potpisali predsednici Jugoslavije i Hrvatske na Bledu, a tiče se liberalizacije viznog režima, to biti tek u nekoj budućnosti. S druge strane, na najavu mogućeg dolaska turista iz Srbije na srednji Jadran odande je odgovoreno da "još nije vreme". Kada će biti, niko ne zna da kaže. Zasad, Hrvatsko primorje je veoma daleko: zbog cena, ali i svega ostalog.

DALJE, A BLIŽE: Crno i Jonsko more su samo malo dalje od Jadranskog, gledano u kilometrima, dok po cenama gledano nisu znatno bliže. Oni koji su već tamo bili tvrde da su domaćini ljubazniji. Grčka je, doduše, malo dalja nego što je dosad bila, najviše zbog dovitljivosti jednog niškog falsifikatora koji je nudio "posredovanje" u pribavljanju dokumenata za grčke vize tako da preti opasnost od pooštravanja viznog režima za sve zainteresovane. Pred grčkom ambasadom još nema redova, što ne znači da ih neće ni biti. U Turskoj je još, mada ne znatno, jeftinije, vize se na granici bez problema dobijaju. Najjeftinije ponude su za Bugarsku, ali, kažu upućeni, ta zemlja je u sličnom stanju kao i naša, pa... koliko para toliko i muzike.

Za sve aranžmane slični su uslovi plaćanja: može gotovina, može "ček na poček", može i bankarski kredit ako turistička organizacija s nekom bankom ima ugovor. Kreditni uslovi se razlikuju i po roku otplate i kamatama, ali, neka ostane zabeleženo, povoljniji su nego krediti za studiranje. Kako god, sudeći po prosečnoj mesečnoj zaradi malo ko će ove godine otići na morski odmor. S druge strane, u zemlji u kojoj se "vrti" više od pet milijardi eura u gotovini, svako prognoziranje je prazna tlapnja. Jedno je sigurno: tužna godišnjeodmorska priča biće mnogo veselija tek kada vize ne budu postojale i kada se o sledećem letovanju bude pričalo na povratku sa tek provedenog.

Zoran Majdin