Dostava

Beogradska industrija piva je ovih dana uvela novost u svojoj ponudi. Menadžment firme je procenio, petnaest dana po početku SP u fudbalu, da postoji veza između ovog takmičenja i konzumacije piva koje proizvodi prevashodno ova kompanija. Naime, popularni BIP, jedan od simbola ovoga grada, ovih dana je počeo da nudi sugrađanima mogućnost kućne dostave piva i sokova. Ideja je da ljudi naruče najmanje jednu gajbu piva ili karton soka tipa "kola" i nadležna služba će u najkraćem roku porudžbu dostaviti na kućnu adresu. Narudžbine se primaju od sedam izjutra i ako naručite do podneva dobićete svoje pivo ili sokove, ako ne istog dana onda sutradan. Iako malo zakasnela, ova akcija zaslužuje pohvalu.

Proces

Okružni sud u Kragujevcu zakazao je po treći put ročište po tužbi koju je Edison Korom iz Nju Džersija, SAD, podneo protiv Zastave d.d., tražeći nadoknadu štete u iznosu od 12 miliona dolara. Ovaj američki državljanin je početkom devedesetih godina prošlog veka podneo tužbu Višem sudu u Nju Džersiju jer je kao saputnik u "jugu" preživeo saobraćajnu nesreću. Auto je u potpunosti uništen u udesu, a pomenuti Amerikanac je ostao paralizovan. Posle izvodjenja dokaza sud je procenio da automobil proizveden u Kragujevcu nije ispunjavao svetske standarde po pitanju bezbednosti i presuđeno je da žrtvi treba da se isplati 12 miliona dolara odštete. U dva navrata je Okružni sud u Kragujevcu razmatrao zahtev američkog suda i oba puta je odbio da sprovede odluku u korist tužioca uz obrazloženje da ne priznaje strane sudske presude. To je bilo u doba kada smo i mi sudili strancima. Setimo se samo na koliko je osuđena "zločinačka vrhuška" koja je organizovala bombardovanje u proleće 1999. Svi živi dobili su po dvadeset godina, a sada se šetaju po Srbiji slobodni "ko ptice" i nikom ništa. U novim političkim okolnostima možda se očekuje da napravimo još jedan akt dobre volje da bismo se pridružili međunarodnoj zajednici. Presuda se čeka.

Rasizam

Kondukterka GSP-a Romkinja Radmila Marinković nova je žrtva divljanja skinsa. Nepoznati mladić, pripadnik ove neformalne urbane grupacije, pretukao je ovu ženu u prošlu sredu dok je radila svoj posao na trolejbuskoj liniji broj 28. Prema rečima Marinkovićeve, ona čak i nije pokušala da naplati kartu nacionalno osvešćenom mladiću, već ju je ovaj napao s rečima da joj ne bi nikad platio kartu jer je Ciganka i da su Cigani zagadili ovaj grad. Posle je počeo da je pljuje i šutira nogama. Radnica GSP-a je završila, na sreću, na Urgentnom centru, a policija je obećala da će sprovesti istragu. Zanimljivo je da niko od putnika nije reagovao, vozač nije zaustavio vozilo, sve je bilo tako normalno.

Cena

Pre nešto manje od dve godine, kada je sadašnja vlast nosila epitet "nova", u jeku jesenje setve savezno ministarstvo poljoprivrede odredilo je zaštitnu cenu pšenice na sedam i po dinara po kilogramu. Ratari su se malo ljutili i predlagali cenu od osam do devet dinara, mlinari da je i to mnogo. Dragan Veselinov, republički ministar poljoprivrede tvrdio je da ispod jedanaest ne može biti, najviše da bi, kasnije se pokazalo, opravdao cenu veštačkog đubriva od dvanaest dinara. Kako god, prvi put u novijoj istoriji ratari su znali unapred cenu pšenice koju tek seju. Prošle godine rodilo je lepo, žito je otkupljivano po zaštitnoj ceni a savezno ministarstvo poljoprivrede je, posle rekonstrukcije vlade, prestalo da postoji. Ove godine, tek kada se pšenica na poljima zazelenela, republičko ministarstvo je objavilo da će otkupiti samo deo roda i to po klasama: osam dinara za prvu, sedam i po za drugu, šest i po za treću klasu. Žetva samo što nije počela, kad ispade, doduše (još uvek) nezvanično, da je cena svega šest i po dinara a resto premije za kvalitet: dinar za drugu klasu, dinar i po za prvu. Premije bi se isplaćivale tek za dva do tri meseca, tek kada se ustanovi ko je kog kvaliteta pšenicu isporučio jer, zaboga, nemamo laboratoriju koja taj posao može da uradi u hodu. Ove godine je, najviše zbog suše, ali ne samo zbog toga, rod pšenice manji za petinu do čak trećinu od planiranog a cena đubriva je ostala ista. U svetu je, inače, paritet pšenica–đubrivo jedan prema jedan.