Pun kufer marketinga (6):
Bog te mazo

XL, M i S za predsednikov ukus

Izgleda da je i predsedniku pun kufer marketinga. "Kad god se pomene da je našoj zemlji potreban dobar marketing, pre svega u Americi i američki, osetim izvesnu nelagodu", izjavi nedavno Koštunica, ali, ako za indeks uzmemo da mu se na pomen Tribunala prevrtao stomak, marketing se ipak bolje kotira.

Milo mi je što predsednik ima običaj da svoje emocije deli s grupom, ali mi nije milo što opet imamo vođu koji živi u virtualnoj realnosti. Jer, po njemu, nama nisu potrebne agencije za odnose s javnošću, pa makar bile i onako poznate (pa navede ime agencije), nama treba "predano širenje autentične predstave" za šta se "moraju angažovati i ljudi iz dijaspore" (volonterski, pretpostavljam). Ajde!

A kako to radi omražena mu Amerika koja je još šezdesetih godina zauzela zvaničan stav i izdala nalog da se kroz muziku i filmove širi propaganda preko gvozdene zavese? Od tada, kao što reče jedan kolega – reklamna agencija Holivud pravi reklamne spotove o Americi koji traju sat i po. Ako ste pratili "Dosije X", na primer, videli ste kako dva mala agenta iz naroda razotkrivaju velike i nedemokratske (i nehumane) zavere vladinih grupacija. Na prvi pogled, ova serija raskrinkava zlu Ameriku. Ali, poruka koju smo ispod žita primili glasi da ista ta Amerika ima nikad viđenu tehnologiju koju je dobila od vanzemaljaca lično te tako poseduje najneverovatnije stvari od kojih su leteći tanjiri ponajmanje zapanjujući. Pa vi vidite.

Ili – drugi primer: hrišćanstvo. Iako crkva zauzima ogromno tržište, ima odlično organizovanu distribuciju po celom svetu – worldwide brand koji traje najduže (već 2000 godina na tržištu), i najpoznatiji logo, krst, koji je definitivno prepoznatljiviji nego znak Nike – crkvi na pamet ne pada da prestane s marketingom. Naprotiv. I dalje svake godine regrutuje i obučava nove promotere koji odlaze i u kuće kupaca, gradi nove prodajne objekte, ima svoje bilborde (freske i mozaici), postere (ikone), prodajno-promotivni materijal. Ima i sektor za ono što se i kod nas zove event marketing, koji organizuje veoma posećene manifestacije za širu ciljnu grupu – hepeninge a la Gospa iz Međugorja.

A povremeno pribegava i klasičnoj reklami – moji omiljeni oglasi su: "Ako je Hristos mogao da ustane iz mrtvih zbog vas, možete valjda i vi da ustanete nedeljom ranije zbog njega i dođete na misu" i drugi: "Zar je potrebno šest jakih muškaraca da vas utera u crkvu?" (na ilustraciji su muškarci koji nose mrtvački kovčeg).

Ako sam bila dovoljno ubedljiva za predsednikov ukus (nadam se samo da mu se ne prevrće stomak), evo i nekoliko brendomanijakalnih predloga, koje dajem volonterski i amaterski jer vidim da mu profesionalci u marketingu idu na živce.

Radi lakše identifikacije na koju se tačno Jugoslaviju misli, umesto do sada korišćenih naziva "prva Jugoslavija, druga Jugoslavija, stara, bivša ili ex-Jugoslavija..., predlažem oznake XL, M, i S. Kraljevina bi ubuduće bila M, SFRJ je XL, a SRJ je S Jugoslavija. Ova današnja – savezunijaudruženjeGGpreduzeće, mogla bi da se zove Wash&Go, opozicija Head&Shoulders (ionako malo ko od njih ima i vrat), milicija bi mogla da bude Lucky Strike, preletači su Allways, bivši funkcioneri – Carefree, penzioneri – All star, ekstraprofiteri: Wash&Go (pardon, to je ime već zauzeto), a cela ova kampanja vodila bi se pod nazivom Brend-a-med?

U sledećem nastavku naše vreme-novele možete pogledati epizodu: "Srbija, moja dežela".

Nadežda Milenković