Kampanja na internetu:
Sajber sijesta

Samo jedan predsednički kanidat (Labus) za sada ima ličnu internet prezentaciju, jedan ima ideju da ima prezentaciju (Velimir Ilić), a ostali su (uglavnom) predstavljeni na stranačkim sajtovima koji se ponekad i ažuriraju. Najpopularnija boja je plava, a najčešći termin – "stranica u izradi"

U političkoj sajber-Srbiji svi predsednički kandidati su, hvala na pitanju, dobro, zdravo i napredno, a neki su se tokom vikenda čak i probudili i spremaju se da građane povedu na put svekolikog oporavka i blagostanja.

Četrdeset dana uoči predsedničkih izbora, zvaničnu internet prezentaciju imaju samo dva kandidata za predsednika Srbije – Miroljub Labus (www.labus.org.yu) i Velimir Ilić (www.velimirilic.co.yu). Ilićeva prezentacija, doduše, još je u izradi, a nešto informacija o namerama i aktivnostima kandidata za predsednika Ilića može se naći na stranici njegove Nove Srbije (www.nova-srbija.org.yu). Prezentacija je prilično siromašna i ne pruža ni približan uvid u sve bogatstvo Ilićevog jezika o kome se, baš putem interneta, nedavno informisala srpska javnost, kada je "neko" korisnicima mreže učinio dostupnim Ilićevo telefonsko obrušavanje na Studio B.

Drugim budućim predsednicima posvećen je samo istaknuti prostor na web stranicama političkih stranaka koje ih podržavaju, mada ne i obavezno: na prezentaciji Narodne stranke Pravda (www.pravda.org.yu), recimo, poslednja "novost" kaže da je "prva skupština Narodne stranke Pravda održana 12. maja u velikoj dvorani Doma sindikata" (valjda se podrazumeva da je u pitanju Beograd). Nema ni reči o tome da lider stranke Borivoje Borović namerava da postane predsednik Srbije: u rubrici "ljudi" za Borovića se navodi samo da je predsednik stranke i advokat. Sudeći prema izboru fotografija, kandidat koji računa na podršku žena obraća se i "glasačicama" koje preferiraju elegantne i "ukravaćene" tipove, ali i onima kojima su na srcu sportski tipovi odenuti u kožu.

To je ipak više u odnosu na ponudu vezanu za kandidata za predsednika Srbije Borislava Pelevića: ako je verovati najpoznatijim pretraživačima, oficijelna prezentacija profesora kik-boksa, kao ni njegove Stranke srpskog jedinstva – ne postoji. Imajući u vidu tu činjenicu, kandidat za predsednika Nada Kostić trebalo bi da bude veoma zadovoljna svojim statusom u virtuelnoj realnosti. Na web adresi Demohrišćanske strane Srbije (www.dhss.org.yu), ne baš odmah pošto je njena kandidatura obznanjena, na prvu stranicu, ispod linkova "ekonomija", "crkva", "kultura", "sport", "odbori DHSS" i "pišite nam", odmah iznad linka za "himnu Bože pravde", "ugurana" je njena fotografija, ali se "iza" nje krije samo obaveštenje – "u pripremi" . Tako je bar bilo u utorak, kad je pisan ovaj tekst. Dan ranije, Nada Kostić već je bila saopštila da odustaje od kandidature jer je DOS predložio zajedničkog kandidata, ali ta informacija još nije uticala na prezentaciju DHSS-a.

IMA I ZA PRODAJU: Sličnom brzinom reaguju i internet-radikali. Nakon što su se, tokom vikenda, naglo probudili i ažurirali sajt (prethodnu promenu sajt je doživeo 7. jula, kada je izdato stranačko saopštenje povodom upada SFOR-a u kuću Radovana Karadžića), radikali su postavili novu, ambiciozno zamišljenu, i dalje ćiriličnu prezentaciju, čije su rubrike "u fazi izrade". A svačeg tu ima – od istorijata (u ranijoj verziji počinjao je od Nikole Pašića, pa nema sumnje da će i nakon apdejtovanja ostati isto), preko stranačkog programa, saopštenja i konferencija za štampu, najava mitinga, do rubrika pod nazivom "radar", "dosije" i "retrospektiva", ali više nema slova "SRS" koja su ranije sledila kursor po ekranu. Osim slika Vojislava Šešelja (ako sećanje ne vara, to je još uvek stari predizborni plakat), tu je i Slobodan Milošević, teletabisi, ali i prodavnica preko koje radikali pokušavaju da "utope" nepreglednu štampanu produkciju svog vođe, stranačke novine, zastave i galanteriju. Sudeći po dosadašnjem radikalskom maniru, iza naslova rubrika koje su u utorak još bile nepopunjene može se očekivati mnoštvo tekstova koji "otkrivaju afere u redovima vlasti" i sličnih obračuna sa pozicijom. Prostor na naslovnoj strani, međutim, u potpunosti je posvećen pozitivnoj kampanji sopstvene organizacije i pozivu – "Šešelja za predsednika".

Stranka čiji je predsednik podržao predsedničkog kandidata SRS-a ima prilične muke sa svojim web sajtom: osim što je više nego očigledno da je ostala bez levljeg koalicionog partnera i kreativnog doprinosa Gorana Matića i Ivana Markovića, Socijalistička partija Srbije (SPS) na svojoj web prezentaciji (www.sps.org.yu) mora da pomiri podršku Miloševiću, njegovu podršku Šešelju i svoju odluku da predloži drugog kandidata. Zato se na istoj, dosta haotičnoj stranici nalaze faksimil Miloševićeve svojeručno pisane poruke u kojoj traži da Šešelj bude zajednički opozicioni kandidat, peticija za puštanje Miloševića na slobodu, ilustrovana dirljivom fotografijom Miloševića i unuka, informacija o odluci Glavnog odbora da kandiduje Velimira Batu Živojinovića ili Milutina Mrkonjića za Milutinovićevog naslednika i slogan "Slobodana za predsednika – Sloboda za Srbiju".

SME LI SE LAGATI: Neke stvari se, međutim, ne menjaju: kao nekada RTS, koji je emitovao komentare na neobjavljene informacije, tako i SPS na internetu ima saopštenje pod naslovom "G. Siniša Vučinić laže" iz koga se ne vidi o kakvoj je laži reč. Zanimljivo je to štivo bez glave i repa i zato ga evo u celini: "Niti mu je iko iz SPS-a nudio novac, niti za tako nečim postoji ma kakva potreba, pošto dotični gospodin ne može da skupi ni dovoljan broj potpisa za sopstvenu kandidaturu, a kamoli da osvoji nešto glasova. Da li mu je novac nudio Branislav Ivković, to ne znamo, ali kao mogućnost ne isključujemo, pošto on pare dobijene od DS-a nudi svakom prolazniku na ulici, samo da bi lažno prikazao kako uživa neku podršku."

Za razliku od socijalista, opozicione kolege iz Srpskog pokreta obnove nemaju dileme oko izbora kandidata: nakon što je jednom pustio unuka Draže Mihajlovića da bije unapred izgubljenu bitku, Vuk Drašković je odlučio da se još jednom žrtvuje za spasenje Srbije. Građani o tome mogu da se obaveste na adresi www.spo.org.yu: ispod fotografije lidera stranke i predsedničkog kandidata Vuka Draškovića nalaze se raspored njegovih gostovanja po Srbiji, saopštenja i konferencije za novinare, izvodi iz intervjua, program, odluke Glavnog odbora, ali i uputstvo odborima stranke za organizovanje poseta predsednika SPO-a i uputstva aktivistima stranke. Iz tog zanimljivog materijala može se, recimo, saznati da, ukoliko predsednik SPO-a ima celodnevne naporne aktivnosti, planom posete mora se predvideti da se dva sata pre večernjeg TV termina odmori u hotelskoj sobi, kao i da je potrebno organizovati stranačko članstvo da se masovno javlja, postavlja pitanja i izražava podršku predsedniku SPO-a.

Ni "obični" aktivisti stranke, međutim, nisu ostavljeni na cedilu. Za njih je spremljeno precizno uputstvo, rađeno po uzoru na zapadne priručnike iz političkog marketinga, koje ih podučava kako da nastupe za govornicom, u TV emisiji, na konferenciji za novinare i slično. I to do detalja, kakav je recimo odabir vrste i veličine fonta kojim se štampa stranačko saopštenje, a tu su i neizbežna uputstva o boji košulje i čarapa koje valja nositi.

Najpuniji stranački web sajt sadrži i druge informacije važne za SPO, poput onih vezanih za atentate na Draškovića, potom spisak opština u kojima SPO učestvuje u vlasti, spisak stranaka "srodnih" SPO-u, na čijem je prvom mestu američka Republikanska partija, reklama za stranački list "Srpska reč", poziv "dobrim ljudima" da finansijski pomognu stranku, opcija pomoću koje možete poslati sopstveni komentar, ali i obilje kritičkih tekstova na račun aktuelne vlasti, odnosno njenog "Đinđićevskog dela", u prepoznatljivom sepeo književnom stilu.

Vera Didanović