Znak

Nevolja je zadesila grupu vernika koja se prošle nedelje na Veliku gospojinu okupila u manastiru Zaova u opštini Malo Crniće. Roj stršljenova napao je prisutne u porti manastira pri čemu je desetoro ljudi dobilo lakše a jedna žena teže povrede. U narodu se veruje, a i naučno je dokazano, da ovaj opaki insekt svojim ubodom može da prouzrokuje ozbiljne povrede. Direktor lokalnog doma zdravlja izjavio je da su građani postradali od podivljalih stršljenova i da im je na licu mesta, kako red nalaže, ukazana prva pomoć, ali je pomoć izostala od viših organa – Zavoda za zaštitu zdravlja iz Požarevca i Republičke sanitarne inspekcije. Nadležni nisu intervenisali jer su se bavili organizacijom tradicionalnih Ljubičevskih konjičkih igara. Došlo je do sukoba nadležnosti, tako da je sve ostalo na lokalnom nivou. Jedino je reagovao sekretarijat unutrašnjih dela koji je pozvao građane da ne idu u manastir Zaovu dok teren ne obezbede i saniraju ekipe Pčelarskog udruženja iz Požarevca. Za meštane, izgleda, nije toliko bilo važno što nije bilo reakcije zdravstvenih i sanitarnih institucija jer oni smatraju da se sve dogodilo zbog toga što je nedavno zbog nekakvog betoniranja posečeno sveto stablo, takozvani zapis. Ceo mu događaj tako dođe kao božja opomena ili kazna za ljudsku nemarnost i zaboravnost.

Garaža

U jeku najava gradskih otaca da će deo problema s parkiranjem u centru grada rešiti tako što bi ispod reprezentativnog Pionirskog parka bila izgrađena moderna podzemna garaža, kao i otpora pojedinih nevladinih organizacija prema takvoj ideji, stigla je vest koja govori da u gradskoj upravi imaju strategiju za rešavanje ovog problema. Najavljeno je da će se na isti način, izgradnjom podzemne garaže, rešiti problem parkiranja u delu Bulevara kralja Aleksandra iza zgrada 249–261. Planirano je da na mestu sadašnjeg parkića i igrališta, popularne "šljunkare", nikne parking za 400 automobila. Međutim, na samu najavu takve akcije građani su se samoorganizovali i izlepili ulaze zgrada u tom delu Bulevara sa apelom da svi koji mogu pomognu da bi se sprečilo uništavanje lokalnog parkića. "Bundžije" kažu da su se obratili opštinarima, gradskoj upravi, direktno gradonačelnici, nadležnom odborniku, ali im niko nije odgovorio. Oni sakupljaju potpise za peticiju i dosad je potpisalo preko 900 građana. Ogorčeni na vlasti i kažu da neće dozvoliti izgradnju i da će sami štititi svoj park i igralište. Možda bi trebalo da se obrate Grupi 7 koju su oformili naši poznati košarkaši ili da vide sa Sašom Đorđevićem, košarkaškom legendom i višestrukim reprezentativcem, da oni lobiraju jer su neki od njih potekli sa "šljunkare".

Simbol

Ako je verovati rečima gupe saveznih poslanika, uskoro, već sredinom septembra, poslanici će imati priliku da postignu nacionalni konsenzus po pitanju upotrebe ćiriličnog pisma. Predložena je Deklaracija o zaštiti ćirilice tako da će ovaj simbol nacionalnog identiteta biti i institucionalno zaštićen jer je procenila da "naša ćirilica sve više iščezava". Izgleda da je aktivnost udruženja za zaštitu ćirilice Ćirilica, koje je nedavno počelo da deluje i u Beogradu, urodila plodom i da je svest počela da se budi kod "nadležnih" na koje su aktivisti ranije apelovali. Predlagači smatraju da je upotreba ćirilice potvrda nacionalne svesti i bića da treba negovati stvari koje nas razlikuju od drugih naroda. Izbegavanje korišćenja ove nacionalne svetinje ukazuje "na kompleks niže vrednosti i pogrešno shvatanje da će nas udaljavanje od sebe samih približiti drugima". Savesne poslanike najviše iritira što su natpisi preduzeća po Beogradu i inim srpskim mestima ispisani latinicom i stiče se utisak "da se nalazite u nekoj bivšoj kolonijalnoj zemlji gde plemena nisu mogla da se dogovore, pa je odlučeno da se piše na engleskom". U isto vreme su na ovu temu stigla još dva stava: u javnosti se oglasilo pomenuto udruženje koje između ostalog ističe da je poznato da je latinica hrvatsko pismo, pa je valjda jasno zašto je ćirilica toliko važna u procesu očuvanja srpskog identiteta; s druge strane, profesor Svetozar Stojanović je u svom eseju, koji je prenela "Politika", naglasio važnost očuvanja i jednog i drugog pisma jer je od ranije poznato da su u prošlosti postojali Srbi katolici i muslimani, pa kada smo se toga odrekli, izgubili smo, valjda, dosta pripadnika našeg naciona.

Tajming

Godinama su se razni bensedini, leksilijumi, apaurini mogli naći čak i na pijačnim tezgama. Takvoj praksi je odzvonilo: Miloš Knežević, v.d. saveznog sekretara za zdravstvo, najavio je ukidanje slobodne prodaje lekova koji sadrže psihoaktivne supstance. Srpskim jezikom rečeno, droga u obliku tableta koje proizvode farmaceutske fabrike moći će da se nabavi samo sa lekarskim "aminom". Za neke preparate, zavisno od jačine, potrebni će biti i dvostruki ili trostruki recepti. Za nepoštovanje ovakvog režima prodaje predviđene su kazne od tri do pet godina zatvora. U Srbiji se, inače, godišnje potroši više od dve stotine miliona raznih tableta za umirenje što iznosi skoro tri stotine tableta po glavi stanovnika. Kada se tome pridodaju oni koji utehu nalaze u alkoholu, kao i broj onih koji su na "travi", "ekserima" i "horsu", ispada da je malo građana koji su, narkomanskim žargonom rečeno, strejt. Upotreba ovih preparata, kao i mnogih drugih narkotika, vremenom izaziva psihičku i fizičku zavisnost. Treba, međutim, imati na umu da je nagao prekid "terapije" najčešće uvod u apstinencijalnu krizu, stanje koje bitno utiče na uračunljivost. Nalazimo se pred izborima a konzumenti "pilula sreće" po pravilu su u zrelom dobu, dakle oni s pravom glasa. Uvođenju reda na tržištu medikamenata, inače, zamerke nema.