Mediji:
Ružičaste dojave

RTV B92 i TV Pink konkurenti su za famoznu "nacionalnu frekvenciju". Iza jedne, stoje staž borca za nezavisno izveštavanje i zavidan međunarodni ugled, a iza druge novac i "čvrsta leđa" u vidu političkih moćnika iz senke

Verovatno uvidevši da od najavljene serije emisija o novinarima koji su se ogrešili o profesionalnu i ljudsku čast u prethodnom režimu nema ništa, TV Pink je 25. septembra krenuo u još jednu "borbu za istinu". Prvo se oslanjajući na pisanje podgoričke "Publike", a zatim na anonimne dopise dostavljene svim beogradskim redakcijama, ružičasta televizija je tog dana počela da objavljuje mnoštvo cifara i anonimnih svedočanstava, što je sve zajedno trebalo da prikaže navodno sumnjivu privatizaciju RTV B92.

"Sumnjivo privatizovani" su odgovorili demantijem, što je, umesto stišavanja strasti, izazvalo još žešću paljbu TV Pinka i rečnik na koji je javnost već naviknuta.

DOJAVE I SAOPŠTENJA: Šta, dakle, tvrde anonimni dostavljači? Pre svega, da je većinski vlasnik RTV B92 preduzeće KVS, iza kojeg stoje Veran Matić, Ksenija Stefanović i Saša Mirković, a koje je osnovano bez saglasnosti zaposlenih. U prevodu, da su se Matić (direktor ANEM-a), Mirković (direktor B92) i Stefanovićeva (producent) na prevaru dočepali firme čija bi vrednost u skorije vreme mogla da dostigne "čak tri miliona eura". Priča je garnirana mnoštvom cifara, procena o trenutnoj vrednosti Devedesetdvojke, kopijama registracije Radija B92 i preduzeća KVS iz Privrednog suda, kao i dopisom nekoga ko se potpisuje kao "Zaposleni RTV B92" navodno prosleđenim Agenciji za privatizaciju i Okružnom javnom tužilaštvu. Za sve neverne tome priložen je i spis sa krupnim naslovom "Veran Matić laže" s pitanjima i odgovorima koja upućuju na ranije iznete "zaključke".

Već prvog dana po objavljivanju ovakvih navoda u "Publici", Veran Matić saopštio je da preduzeće KVS zaista postoji, da je osnovano 1996. na zahtev donatora te kuće kako bi se zaštitila oprema u vreme Miloševićevog režima. "Jedan od vlasnika ovog preduzeća, a na osnovu saglasnosti zaposlenih, jeste Veran Matić. Nova vlasnička struktura B92 nastala je nakon ulaganja kapitala na osnovu ugovora zaključenog u aprilu 2001, a sve to prema važećim zakonskim propisima, pre svega prema Zakonu o preduzećima, a ne, kako se netačno navodi, na osnovu nekakvih zastarelih i slabo primenjivih propisa", piše Matić dodajući da je "u ovom trenutku u postupku privatizacija društvenog dela preduzeća". Osim toga, na sajtu B92 objavljen je faksimil sa sednice skupštine preduzeća (koje sačinjavaju svi zaposleni) održane 25. marta 2001. na kojoj je doneta odluka o "pristupanju novog osnivača, povećanju uloga i promeni oblika preduzeća", odnosno u ulasku KVS-a: sve to overeno potpisima svih 33 zaposlenih.

FRONT: Svi pokušaji da se u B92 sazna nešto konkretnije od zvaničnih saopštenja za sada ostaju bez uspeha: čelnici i advokati te kuće odlučili su da se uzdrže od svih komentara "pošto dosadašnja praksa pokazuje da su ti komentari ili zloupotrebljeni za još žešće napade ili pogrešno protumačeni". Odgovor na pitanje ko zaista stoji iza ovih napada, odnosno ko je pravi autor anonimnih dojava, u ovom trenutku prepušteni su čaršiji, baš kao i odgovor na mnoga pitanja koja se postavljaju u vezi s privatizacijom B92. Što se tiče prve dileme, ona bi verovatno lako mogla da se objasni čak i površnom analizom odnosa RTV B92 i TV Pinka – obe kuće konkurenti su za famoznu "nacionalnu frekvenciju" i obe u tu borbu ulaze sa prilično moćnim oružjem. Iza jedne, naime, stoje trinaestogodišnji staž borca za nezavisno izveštavanje i zavidan međunarodni ugled, a iza druge novac i "čvrsta leđa" u vidu političkih moćnika iz senke. Ružičasta televizija, sveže useljena i sveže upakovana u CNN-ovsku scenografiju, protiv svoje glavne konkurencije može da istupi samo i jedino pričom o sumnjivoj privatizaciji, jer joj sve ostalo ne ide u prilog: koliko god bila gledana, ne može joj se zaboraviti političko ideološki bagaž koji vuče iz perioda pre 5. oktobra.

Upravo zbog tajminga (formiranje saveta koji bi trebalo da odluči o dodeli nacionalnih frekvencija) i takvog bagaža, priča o privatizaciji u ovom slučaju pada u drugi plan. Sudeći prema anonimnoj dojavi, čelnicima B92 mogla bi se postaviti mnoga pitanja, ali ostaje diskutabilno kome bi u tom slučaju Veran Matić podnosio račune. Javnosti? Svojim navodno zaposlenima od kojih niko imenom nije stao iza onoga što on navodno tvrdi? Ili tv-kući o čijoj imovini niko zapravo ništa ne zna?

Vodeći se verovatno starom mudrošću da nije važno šta se o tebi priča, već ko to priča, B92 ostaje nem za dalja pitanja, a sve komentare na zadatu temu svodi na anketu među uglednijim političarima i intelektualcima. Svi dosad anketirani uglavnom su složni u osudi anonimnih dojava i isticanju borbe za nezavisno novinarstvo, a jedini izuzetak je izjava potpredsednika DS-a Zorana Živkovića: "Hajde da mi objasnite prvo što su vas napali? Nemojte mene da terate da branim Pink pošto ne volim Pink, i nemojte mene da terate da branim B92 pošto je to moja omiljena medijska kuća, ali ne razumem da to što je neko objavio nešto, pa Pink preneo, vi smatrate napadom na sebe," Na primedbu novinara da Pink objavljuje lažne ili poluistinite podatke, Živković kaže: "Ako neko priča nešto što je lažno, nije rešenje da ja dajem izjavu o tome, nego ih tužite sudu. Ja nisam rekao da su to napadi, a ta pisanja očigledno potiču iz ‘Publike’. Otkud ja znam šta ‘Publika’ ima kao svoj izvor."

Da li će B92 poslušati savet saveznog ministra policije i tužiti "Publiku" ili Pink, ostaje nepoznato jer ni na to pitanje advokati ne žele da daju odgovor. Što se tiče druge strane, televizije Pink, "Vreme" ni ovog puta ne stiže dalje od sekretarica koje nas prvo obaveštavaju da će "preneti poruku", a zatim da je "gospodin Mitrović na putu". U situaciji u kojoj jedna strana odbija da daje detaljnija objašnjenja, a druga do iznemoglosti čita ono što joj stiže sa nepoznate (?) adrese, izvesno je jedino da će abrova biti još. Mnogo slasnijih i živopisnijih od ma kakve priče o privatizaciji.

T. Skrozza