Grčka:
"Profesionalci" u tranziciji

Osim s "prekoračivanjem nadležnosti" i nekompetencijom, vlada želi da raskrsti i s kompromitovanom prošlošću EYP-a u koji su, kako se veruje, infiltrirane i druge inostrane sestrinske službe

Specijalno za "Vreme" iz Atine

Sedamnaestoro za terorizam osumnjičenih članova grčke grupe "17. novembar" sedi u zatvoru i čeka suđenje, daje plaćene intervjue i tuži se sa tv stanicama zbog uzurpiranja privatnosti. Međutim, nekako u drugom planu prolazi činjenica o tome da je raskrinkavanje te grupe, koja vuče korene iz vremena otpora pukovničkoj diktaturi 1967–1974, istovremeno i epilog čitave faze političkog života iz doba ideoloških podela na "levicu" i "desnicu", i skoro tri decenije posthuntističke demokratizacije.

Ali, hvatanje terorista osumnjičenih za četrdesetak mahom "antiimperijalistički" motivisanih atentata i 23 ubistva delovalo je kao tiha katarza i na još jednom planu grčke tranzicije ka globalizovanom svetu razlivenih ideoloških granica i njima prilagođenih institucija. Zbog nepoverenja isključena iz istrage koju je vodila policijska Antiteroristička služba, čak i osumnjičena da je jedan od ključnih uhapšenih bio njen kadar, Nacionalna informativna služba (EYP) sada je na pragu reformi i treba da se prilagodi novim vremenima, novim ciljevima i da se podvrgne političkoj kontroli.

TAMNA AURA: EYP je tokom decenija gonjenja "domaćih neprijatelja", ideoloških i političkih protivnika, stekao mračnu auru, ali se sada okreće prioritetima novog "boga" – sigurnosti. Predlog novog zakona o službi koju su posle grčkog građanskog rata (1944–1949) između levice i desnice postavili Amerikanci stavlja joj u zadatak borbu protiv trgovine ljudima, oružjem, drogom i protiv finansijskog kriminala, ne zanemarujući ni brigu o nacionalnim interesima, u prvom redu u vezi s odnosima sa starim rivalom Turskom.

Preteča EYP-a, KYP tj. Centralna informativna služba, osnovana 1953. sa zadatkom da služi "nacionalnoj i bezbednosti oružanih snaga i javnoj bezbednosti i redu", bila je samostalna i podređena samo predsedniku vlade. Čovek koji ju je funkcionalno postavio na noge bio je Amerikanac grčkog porekla Tom Karamesinis, prvi šef CIA u Atini.

KYP je u početku bio vezan za ministarstvo odbrane, a 1969. godine vojna hunta učinila ga je "nezavisnom službom" sa glavnim zadatkom da lovi komuniste i njima slične. Posle pada hunte septembra 1974. KYP prelazi u nadležnost predsedništva vlade, a 1984. u nadležnost premijera. Zvanično, tada se prvi put iz zadataka službe briše praćenje političke aktivnosti i komunizma u zemlji i inostranstvu, za šta je dotle postojalo čitavo odeljenje.

Odvajanje od vojske, koja nema svoju informativnu službu, stavljanje pod političku kontrolu i delimično osavremenjivanje počinju u vreme vlade socijalističkog PASOK-a 1986, kada je KYP preimenovan u EYP (umesto "centralna", postao je "nacionalna" informativna služba).

Međutim, tada počete reforme, planirane da budu završene 1989, prekinute su zbog promena stranaka na vlasti (pad PASOK-a, godina vlada nacionalnog jedinstva, dolazak Nove demokratije 1990). Upravo u to vreme Služba je intenzivno korištena za međustranačku borbu (protiv PASOK-a i njegovog vođe Andreasa Papandreua) i bila je pod kontrolom savetnika premijera Konstandinosa Micotakisa, generala Nikolaosa Grilakisa, koji je mnogo putovao i po Balkanu a u Skoplju imao vrlo važne kontakte u vreme grčko-makedonskog spora...

ČUDNI TALOG: Bez transparentne političke kontrole, ali pod stalnom političkom patronažom, pa čak i sa partijski podeljenim sindikalistima, u EYP-u su se nataložile mreže politički podobnih, a nekompetentnih iz raznih perioda – bilo hunte, ND-a, PASOK-a ili raznih struja unutar njih. Često osamostaljene od svojih inicijalnih političkih patrona, mnoge od tih mreža povremeno su vodile svoju politiku, pa čak i svoju spoljnu politiku, izlažući zemlju ozbiljnim međunarodnim posledicama.

U poslednjoj od takvih prilika "nekontrolisana aktivnost stoglave hidre", kako su o EYP-u pisali mediji, dovela je Grčku 1999. godine u vrlo osetljiv položaj u odnosu na Tursku i to svojom umešanošću u slučaj vođe kurdskog PKK-a Abdulaha Očalana, koji je prvo prošvercovan u Grčku, a potom dalje, da bi bio uhapšen u Keniji, uz sve moguće komplikacije. Afera je dovela do toga da mediji javno nazivaju EYP "najmračnijim delom državnog mehanizma". Ministarka unutrašnjih poslova Vaso Papandreu tada je pokrenula operaciju "razbijanja" EYP-a i počela s reformama. U drugoj fazi EYP je prošlog oktobra prešao u nadležnost Ministarstva javnog reda radi bolje koordinacije s policijom, a u trećoj fazi se prilagođava novim zahtevima.

Osim s "prekoračivanjem nadležnosti" i nekompetencijom, vlada želi da raskrsti i s kompromitovanom prošlošću EYP-a u koji su, kako se veruje, infiltrirane i druge inostrane sestrinske službe, ali i s raznim agilnim "civilima" i "navodnim superpatriotama", kako ih je svojevremeno nazvao premijer Kostas Simitis. Na meti su, između ostalih, "kurdski" i "srpski" lobi, kako tvrdi dnevnik "Ta nea", odnosno "vrlo bliski odnosi koje su službenici EYP-a razvili sa osobama sa tih prostora, što je imalo za posledicu da tamo budu povremeno i operativno umešani. Spoljna politika se promenila, ali veze su ostale".

Najavljeno je, između ostalog, da oko 400 agenata "profesionalaca" sa terena gubi posao, i na njihovo mesto dolaze specijalisti analitičari i savremena elektronska oprema. Neverne tome već komentarišu– kako je stari KYP bio modeliran po uzoru i uz asistenciju CIA, tako će novi EYP biti čedo britanskih službi, koje su uveliko prisutne od juna 2000. kada su pripadnici "17. novembra" ubili britanskog vojnog atašea Stivena Sondersa.

U duhu vremena, zakonom se predviđa i odgovarajuća zaštita prava čoveka i ličnih podataka, što je već dovedeno u pitanje na novom terenu – prilikom masovnih antiglobalističkih demonstracija u Đenovi prošle godine. Niko nije verovao da grčke službe nisu italijanskim kolegama unapred dostavile spiskove "opasnih elemenata" kojima je bio onemogućen čak i silazak sa broda u đenovskoj luci.

Sonja Seizova