Prijateljska dežela:
Slovenija zdaj

Slovenačke turističke organizacije rešile su da krenu u kampanju promocije Slovenačkog primorja i nastupe na istoku nekadašnje zajedničke države. Ciljna grupa na koju slovenački turistički poslenici računaju i kojoj se obraćaju je, naravno, ovdašnja viša klasa, ali i sofisticiranija srednja ili pre viša srednja klasa

Kada je Goran Bregović svojevremeno snimao muziku za Kusturičin film Arizona dream, iz nekog razloga bili su mu potrebni primorski muzički motivi i glasovi dalmatinskih klapa. Međutim, kako se sve dešavalo usred rata, a u Hrvatsku ga tada nisu puštali, Bregović je rešenje našao u tom što je pesmu snimio sa – klapom "Čačak" iz Čačka. Otkud dalmatinska klapa u Čačku? Iz istog razloga zbog kojeg je ključna ovdašnja narodna pesma Srbiju geografski videla kao zemlju "tamo daleko od mora" – po svemu sudeći Srbi boluju od hronične čežnje za "morskim čuvstvom". Bilo da je u pitanju tipična kontinentalna osobina ili naročita nacionalna karakteristika, tek posle raspada SFRJ srpski turisti su očajnički tražili najkraću i najpovoljniju varijantu da se bar deset dana u godini pruće kraj morske obale. Hrvatsko primorje je postalo zabranjeno za njih, crnogorska obala je činila sve što je bilo u njenoj moći da ih od mora odvikne, Grčka je delimično ispunjavala očekivanja, a ove godine su se kao sasvim zadovoljavajuće pokazale letnje seobe u Tursku i Bugarsku. Međutim, sasvim je moguće da će već od sledeće letnje sezone turistički hit biti jedna bivša bratska republika, do sada poznata po svojim zimovalištima – Slovenija. Slovenci na tome intenzivno rade.

Poznato je da oni poslovično umeju odlično da upakuju svoj proizvod, i tu turistička ponuda nije nikakav izuzetak. Kada vam je predoče, imate utisak da se radi o ogromnoj i bogatoj zemlji u kojoj na svakom koraku vrebaju atraktivne turističke destinacije. Slovenija nije velika zemlja, broj stanovnika je skoro isti broju stanovnika Beograda, ali je zato sa bruto nacionalnim dohotkom od 12.000 dolara po glavi stanovnika za nas uzorna zemlja blagostanja. U svakom smislu stepen ekonomske i socijalne uređenosti države, po kojoj je postala skoro kompatibilna sa zemljama Evropske unije, takva je da bi onaj poklič s početka devedesetih kojim je Slovenija proglasila nezavisnost – "Europa zdaj" – za aktuelne srpske političare mogao da se preformuliše u predizborni slogan "Slovenija zdaj".

NA MORE U SLOVENIJU: Slovenačke turističke organizacije rešile su da krenu u kampanju promocije Slovenačkog primorja i organizovano nastupe na istoku nekadašnje zajedničke države gde vide potencijalno unosno tržište. O dosadašnjoj strukturi gostiju zvanični statistički podaci govore da je od ukupno oko 1.000.000 turista u prvih sedam meseci ove godine, u Sloveniji broj domaćih gostiju bio tek nešto manji od stranih, i to u procentualnom odnosu broja noćenja 45,5:54,5. Od stranih turista najbrojniji su bili Nemci, Austrijanci i Italijani. Što se nas tiče, statistika kaže da je u prvih sedam meseci ove godine broj gostiju iz Srbije u Sloveniji bio tačno 10.459, što je za 29 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Očigledna je tendencija da se ovaj broj uvećava i da su procene da su kapaciteti ovdašnjeg tržišta u velikoj meri neiskorišćeni. Ciljna grupa na koju slovenački turistički poslenici računaju i kojoj se obraćaju je, naravno, ovdašnja viša klasa, ali i sofisticiranija srednja ili pre viša srednja klasa. Ponuda je upravo njoj i podređena iako srednja klasa u Srbiji još nije valjano konstituisana. Ali, kada i poslovni Slovenci s tim računaju, očigledno je da je proces njenog uspostavljanja u toku. Pokazavši šta imaju na meniju, oni ubedljivo dokazuju da je za one koji hoće da se odmore, da uživaju u gradićima koji su prijateljski i koji se lako zavole, kao i za one koji ne vole velike vrućine, a znaju da razlikuju i cene odlična slovenačka vina – Slovenija izvrsna destinacija. Što se tiče primorja, dva dobra izbora mogu biti Piran i Portorož.

Portorož je turistička prestonica slovenačkog primorja. Turizam se u ovom gradu razvio iz internacionalnog interesovanja za kockarnicu hotela Palace, koja je otvorena dve godine posle otvaranja ovog hotela 1913. godine. Kockarnica je očigledno odlično radila. Oko hotela je niklo turističko naselje, terme, velika marina, restorani... Stari hotel Palace danas ne radi, ali je zato tu hotel Metropol sa svojim kazinom. Kocka je inače unosna slovenačka privredna grana. U prvih šest meseci ove godine devizni prihod od slovenačkih kockarnica iznosio je 72,4 miliona dolara, što je skoro 16 procenata od ukupnog slovenačkog deviznog prihoda od turizma u ovom periodu koji iznosi 463.000.000 dolara. Hoteli Morje, Palace i hoteli Metropol Group su najprestižnija portoroška letovališta, kao i turistički kompleks Bernardin s hotelima Emona, Histrion i Vila Park, koji se nalazi na pola puta između Portoroža i Pirana. Portorož je tipično turističko mesto, očigledno šarene strukture stanovništva. Nemojte da se iznenadite ako iz nekog restorana na obali začujete aktuelni veliki hit Mileta Kitića koji je teško ne zapamtiti: "Plava Ciganko, ako crna nisi mogla vjerna ostati, nećeš ni sad tako plava bolja postati".

Za razliku od turističkog profila Portoroža, Piran je sa svojih sedamnaestak hiljada stanovnika tipičan mediteranski gradić. Osnovan još krajem V veka, rodno mesto slavnog kompozitora Đuzepea Tartinija, razvijao se pod snažnim uticajem Venecije, moćnog suseda udaljenog samo dva sata plovidbe, što je i te kako ostavilo traga na arhitekturu i temperament grada. Hoteli Piran i Tartini, u samom centru Pirana ne narušavaju karakterističan izgled živog primorskog grada. Upravo zbog toga je Piran mesto sa sopstvenim identitetom i mesto s kojim je moguće uspostaviti ličan i neposredan kontakt, što je neophodno da biste poželeli da se u jedan grad vratite.

SLOVENCI I SRBI: U Piranu su i od početka devedesetih na vlasti "rdeči", a klerikalni i nacionalistički elementi nikada se nisu primali na Slovenačkom primorju. U gradu još uvek postoji Titov trg i Lenjinova ulica, na molu možete videti barku u bojama jugoslovenske trobojke, a pored grafita Oslobodilne fronte, primetićete i grafite "Tito", zaostale iz 1954. godine. Oni nikome ne smetaju. Razlozi za ubedljivu prevlast nekadašnjih komunista nalaze se upravo u pripajanju ovog dela Istre SFRJ koje se desilo pre pola veka i onome što je zatim usledilo, kao i u činjenici da je grad nekoliko puta u XX veku potpuno menjao sastav stanovništva. Piran je danas multietnički i multilingvalan grad. U njemu žive pretežno Slovenci i Italijani, ali i izvestan broj Srba i drugih naroda izbeglih iz ratova devedesetih. Kuriozitet je to što je među odličnim automobilima parkiranim po gradu moguće zapaziti i poneki zaostali jugo. Koliko se moglo primetiti, Slovenci baš ne ljube svoje susede Hrvate, i to ne samo zbog aktuelne krize u Piranskom zalivu. Pirančane aktuelni sukob mnogo ne iritira, i ako ih pitate za mišljenje, reći će vam da je to spor dveju država, a ne stanovnika zaliva. Kao razlog za ovakvo ponašanje Hrvata navode da se zapravo radi o tome da im oni zavide i da na sve načine pokušavaju da uspore njihov ulazak u Evropsku uniju. Ako Hrvate baš i ne ljube, prema gostima iz Srbije iskazuju srdačnost i neskrivenu radost ponovnog susreta. Naročito oni koji su teritoriju bivše Jugoslavije videli ne kao politički i nacionalni, već kao jedinstveni kulturni prostor koji ih je umogome formirao, i u okviru kojeg su i Triglav i Đevđelija imali svoje mesto i značaj. Osim toga, ne računajući politiku, odnos prema Srbiji određuje i nostalgija za sopstvenom mladošću. Ovakva vrsta sentimenta je normalna i ne treba je mešati s "jugonostalgijom". Iako danas, za razliku od pre deset godina, relativno često u javnim istupima možete čuti frazu kako granice danas ništa više ne znače, ipak je skoro nemoguće čuti da je onu "lepu, veliku, Jugoslaviju" trebalo sačuvati. O razlozima za to ne treba pričati. Susret s gostima iz Srbije je osim toga i prilika da ponovo progovore srpskohrvatskim jezikom koji su učili u školi, ali i da vam prijateljski kažu da ne žele da slušaju o tome kako je Srbija najgora zemlja na svetu. Sve to vam ne dopušta da se u Sloveniji osećate kao apsolutni stranac. Pored uspomena koje proističu iz zajedničke mitologije odrastanja u SFRJ i slične vrste sentimenata, Srbija je, naročito za mlađe ljude koji ne vuku za sobom ovu vrstu emocionalnog prtljaga, danas neka vrsta divljeg istoka. Sve veći broj Slovenaca za vikend iz zemlje blagostanja i dosade dolazi u divlji Beograd – puno je jeftinije, a provod je luđi. Pored površne intelektualne radoznalosti mladih za ono šta se dešava u nekadašnjoj prestonici (Bajaga, Balašević i duet Luna su omiljeni pop izvođači, a Pink jedan od gledanijih satelitskih programa), i koja je za njih donekle zadržala prestonički oreol, Srbija je za njih jedna krajnje egzotična destinacija. Vlasnica jedne kleti nam je raširenih očiju govorila kako je svojevremeno u Srbiji doživela čudo – 700 ljudi na jednoj svadbi. Toga tamo nema.

Nebojša Grujičić