Vreme
VREME 615, 17. oktobar 2002. / NAVIGATOR

Navigator:
Vreme crva

Image

U ovoj rubrici već je više puta pisano o virusima i sličnim preprekama za neometano korišćenje računara i interneta, pa nema smisla posebno izdvajati neki, poput aktuelnog BugBeara, sem ako ne napravi štetu dosad neviđenih razmera. Uostalom, na sajtu www.viruslist.com , jednoj od najvećih zbirki poznatih virusa, na dan pisanja ove rubrike (ponedeljak) stoji podatak da svetom trenutno haraju 54 virusa (pored pomenutog BugBeara koji se još zove i Tanatos, visoko mesto zauzima i Opasoft). Uglavnom je reč o "crvima", to jest programčićima koji imaju osobinu da se nakon aktiviranja umnožavaju i šalju na adrese koje pronađu u korisnikovom adresaru, da bi potom imali različitu funkciju. Neki prave prolaz onome ko je poslao virus otključavajući "zaštitna vrata" iznutra, pa on može da preuzme punu ili delimičnu kontrolu nad tuđim računarom. Neki prosto prave gužvu šaljući veliku količinu nasumice izabranih fajlova po internetu usporavajući saobraćaj i generalno onemogućavajući rad na mreži.

Virusi se u poslednje vreme pretežno šire elektronskom poštom, što je i razlog neverovatno brzih globalnih "epidemija". Tom širenju pomažu manjkavosti u programima, poput one koju je prošle nedelje objavio Majkrosoft. U Outlook Expressu, verzijama 5.5 i 6, nalazi se rupa u delu koji služi za dešifrovanje zaštićenih poruka. Rešenje za ovaj problem može se naći na sajtu Majkrosofta (www.microsoft.com vidi rubriku Support), gde se kaže da je greška u novijim verzijama softvera popravljena.

Pre nego što krenete da olajavate Majkrosoft i njihove proizvode (omiljena tema korisnika računara u Srbiji, bez obzira na kvalifikovanost), ne bi bilo loše da čujete šta o "hakovanju" kaže Kevin Mitnik (www.kevinmitnick.com), pionir ove profesije, kojem je hakerski talenat doneo ukupno šest godina robije. Do sada.

Po njemu, najveća opasnost za bezbednost računara ili mreže leži u ljudima koji ih koriste, odnosno u njihovoj neshvatljivoj naivnosti. Ona se proverava lancima sreće (da li je korisnik spreman da ih širi) da bi mu se onda sugerisale stvari poput brisanja sasvim regularnih fajlova u računaru, jer se tobož radi o virusima. I to od strane sasvim nepoznate osobe koju nikada niste pitali za savet ili, još gore, od strane prijatelja koji takvu poruku pretvara u lanac i šalje svima koje zna ubeđen da čini dobro delo.

Savet je da rešenje za svoje probleme s virusima ipak potražite na proverenim sajtovima ili kod prijatelja koji se koliko-toliko razumeju u to, da pročistite računar od nepotrebnih (piratskih) programa koji ga čine ranjivijim (i sporijim) i obuzdate svoju radoznalost za poruke primamljivih naslova od nepoznatog sveta naročito ako sadrže "attachment".

Naravno, neophodno je instalirati i neki od programa koji štite računar od upada spolja. Najbolji među njima nisu džabe, a može li se verovati piratizovanom programu za zaštitu računara, filozofsko je pitanje.

Zoran Stanojević