VREME 616, 24. oktobar 2002. / SVET
Španija:
Polemika o "suverenoj Baskiji"
Plan baskijskog premijera Huana Hosea Ibarećea da Baskija sa Španijom bila povezana na bazi "slobodnog udruživanja", izazvao je oštre reakcije i zvaničnog Madrida i dve vodeće političke partije
|
Tačno mesec dana pošto je španski Kongres (26. avgusta) ogromnom većinom glasova (90 odsto poslanika) izglasao Zakon o političkim partijama, koji predviđa i zabranu istih ako se ne poštuju demokratska pravila, i tek što je neumorni istražni sudija Baltazar Garzon na tri godine zabranio rad Batasune, političkog krila ETA, baskijski premijer ("lendekari") Huan Hose Ibareće uzburkao je političku javnost zemlje svojim planom o "suverenoj Baskiji". Prošlog ponedeljka Španci su u večerenjim i ponoćnim tv-dnevnicima videli scenu koja je većinu iritirala: u seriji "političkih konsultacija" koje su imale za cilj "objašnjenje njegovog plana o suverenoj Baskiji", Huan Hose Ibareće primio je Arnalda Otegija, lidera zabranjene Batasune koja je u međuvremenu postala "Sozialista Abertzaleak", i zadržao se s njim, što bi se reklo nemuštim političkim rečnikom, "u dužem srdačnom i prijateljskom razgovoru". Problem za većinu Španaca je u tome što oni znaju da se u Vitoriji, gde je sedište baskijske autonomne vlade, razgovaralo o secesiji jednog dela Španije.
"DRUGA ALBANIJA": Vruća politička jesen izazvana "baskijskim problemom" doprinela je da se dve vodeće političke stranke, vladajuća Narodna partija desnog centra (Partido popular, PP) i opoziciona PSOE (socijalisti), "ujedine na nacionalnom pitanju" i žestoko osude separatištički plan. I dok premijer Hose Maria Asnar i lider opozicije Hose Luis Zapatero ostaju na porukama političke prirode, ministar ekonomije Rodrigo Rato nije oklevao da "neku nezavisnu Baskiju" vidi "kao Albaniju" uz prognozu da bi prva posledica nezavisnosti bila selidba vodećih baskijskih kompanija u Madrid i druge gradove Španije. Mikel Buesa, baskijski ekonimsta, izračunao je da bi odvajanjem od Španije Baskija izgubila 130.000 radnih mesta (20 odsto od sadašnjeg broja zaposlenih) i da bi bruto nacionalni dohodak pao najmanje 15 odsto. Analitačari ukazuju na činjenicu da 55 odsto baskijskih proizvoda završava u drugim delovima Španije, a drugih 30 odsto u ostalih 14 zemalja Evropske unije. List "El Mundo", blizak vladi, pita inicijatora "baskijske nezavisnosti" da li je izračunao i rekao građanima koliko bi buduću državu košatalo oko 400.000 penzionera, uspostavljanje vojske, policije, pravnog sistema i svega što ide uz nezavisnost. U samoj Baskiji, posebno među poslovnim ljudima, nema nimalo entuzijazma jer je svima jasno da bi cena bila previsoka. BBVA, jedna od najjačih španskih banaka, već je najavila seobu sedišta u Madrid ako baskijski premijer nastavi da primenjuje plan o "suverenoj Baskiji", a vrlo negativan stav po istom pitanju zauzelo je i udruženje baskijskih industrijalaca.
|
DUGA PRIPREMA: Predlog zakona o političkim partijama kojim je predviđena i zabrana "ako se steknu uslovi" predstavio je još krajem marta ministar pravde Anhel Asebes, posle sastanka Saveta ministara,. Zakon kao akt opšteg tipa ne bi ni tada izazvao posebnu pažnju da se jedna adresa, ili preciznije partija zbog koje se i pripremao, nije znala unapred: Batasuna. Reč je o koaliciji najradikalnijih baskijskih grupa (ranije se ta partija zvala Heri Batasuna) koja, zapravo, predstavlja političko krilo ozloglašene ETA. Batasuna je legalno prisutna na baskijskoj političkoj sceni, uredno izlazi na izbore i u svojim najboljim danima dobijala je i po 200.000 glasova. Na poslednjim izborima, u maju prošle godine, glavna partija unutar koalicije Batasuna, Euskal Heritarok, dobila je sedam poslaničkih mandata.
Zakonom o političkim partijama predviđeno je formiranje posebnog sudskog veća pri Vrhovnom sudu koje bi donosilo odluke o eventualnoj zabrani pojedinih partija i to bez prava na žalbu. Inicijativu za tako nešto mogu da pokrenu vlada, 50 poslanika, 50 senatora i Državno tužilaštvo. Članom 8. Zakona predviđeni su uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi se jedna partija stavila van zakona. Pored ostalog, pod udarom novog zakona naći će se partije koje "narušavaju demokratski poredak", koje "ne osuđuju terorizam", "podržavaju teroriste", koje na liste kandidata "stavljaju osuđene teroriste", koje izborne poruke koriste za "propagandu terorizma" ili koje "odaju počast teroristima".
Sve što je Zakon predviđao još u nacrtu Batasuna je već radila u praksi: poslanici i ostali lideri Batasune ponekad, posle atentata ETA, izraze "žaljenje" zbog gubitka ljudskih života, ali nikada nisu osudili atentatore. Januara 2000. više lidera HB-a učestvovalo je u demonstracijama u Pamploni i avgusta 2001. u San Sebastijanu pod parolom "ETA, nastavi oružanu borbu". Više zatvorenika, osuđenih zbog terorističkih akata u kojima je bilo ljudskih žrtava, našlo se na listama HB-a, EH-a ili Batasune. HB je u jednoj predizbornoj kampanji ustupila prostor za emitovanje jednog videa u produkciji ETA, a u mestašcu Ernani gradonačelnica Merće Ećevaria (EH) proglasila je zaslužnim građaninom Ekaina Ruiza, koji je s još trojicom istomišljenika stradao u Bilbaou od bombe koja je bila namenjena drugima...
Zakon je izazvao veliku polemiku. Ministar pravde tvrdi da njegova svrha nije da "progoni neku određenu ideologiju" već da "kažnjava nezakonito ponašanje". Autori se pozivaju i na inostrana iskustva, u Nemačkoj je trenutno u toku proces ilegalizacije ekstremno desne Nemačke nacionalne demokratske partije, ali stvar ne ide bez problema. Od Drugog svetskog rata u Nemačkoj su zabranjene samo dve partije, Socijalistička partija Rajha (1952) i Nemačka komunistička partija (1956, posle petogodišnjeg procesa). U Francuskoj je 1987. donesen sličan zakon koji predviđa zabranu "organizacija koje subverzivnom delatnošću narušavaju javni red". Po tom zakonu je Žak Širak, tada kao premijer, 1987. zabranio independistički pokret Iparetarak, nastao u francuskom delu Baskije. Iste godine u Francuskoj je zabranjena neonacistička partija Federacija evropske nacionalne akcije (FANE). Istu sudbinu doživeo je i korzikanski separatistički pokret A Riskorsa i, takođe, Al el Beit, muslimanski fundamentalistički pokret koji je propagirao fanatični islam.
U samoj Baskiji, kako se i očekivalo, Zakon nije naišao na simpatije. Habier Arsaljus, lider vladajuće Baskijske nacionalne partije (PNV), ocenio je još u martu da je reč o "povratku frankizma" i "uvodu u vanredno stanje u Baskiji". On misli da će samu Batasunu Zakon malo pogoditi i, štaviše, može da doprinese njenoj popularnosti. Čak su i baskijski socijalisti, iako je centrala u Madridu podržala Zakon, bili rezervisani. Zanimljivo je da je vodeći politički dnevnik "El pais", relativno blizak socijalistima, u uredničkom komentaru svojevremeno neobično energicčno branio nacrt zakona, tvrdeći da je "obaveza državnih institucija da završe s perverzijama demokratskog sistema" s jasnom aluzijom na legalno delovanje koalicije Batasuna. Zanimljivo je, takođe, da je bivši lider PSOE i bivši premijer Felipe Gonsales u opširnom intervjuu listu "El Periodiko de Katalunja", objavljenom još dok je Zakon bio u pripremi, izrazio određene rezerve prema celoj ideji. On misli da će ilegalizacija Batasune "imati određene posledice" i da na to "treba računati".
ZABRANA: Bilo kako bilo, Zakon je donesen velikom većinom glasova, a Baltasar Garzon je samo nekoliko dana kasnije zabranio delovanje Batasune, zatvorio njena sedišta i zaplenio njenu imovinu. Zabranjena partija je odmah preko svog sajta objavila da sedište seli u Bajonu, u francuski deo Baskije, a kontakt-adresa je kuća Kolda Gorosiage, jedinog evro-poslasnika Batasune. Reč je o okorelom independisti za koga se sumnja da služi kao most za finansiranje ETA. Kada su letos u Francuskoj uhapšeni blagajnik Batasune Jon Goroćategi i njen informatičar Mikel Korcuera i to sa 200.000 eura u kešu, rekli su da novac potiče sa "privatnog računa Gorosiage".
U međuvremenu, španska vlada i javnost suočile su se sa, uslovno rečeno, mlakim međunarodnim prijemom Zakona o političkim partijama. Štaviše, Španci su otvoreno nezadovoljni "nerazumevanjem" koje su iskazali evropska i američka štampa, koje sa "časnim izuzecima", za ETA nikada ne upotrebljavaju termine "teroristi" i "terorizam" već eufemizme tipa "pobunjenici", "gerilci", "independisti" i sl. Ljutili su se i što su vodeći separatisti dobijali više prostora u vodećim svetskim medijima nego "legitimni predstavnici države koja odgovara na 3390 terorističkih akcija, 3761 ulični akt violencije i oko 800 žrtava ETA".
Vladimir Stanković