Vreme
VREME 621, 28. novembar 2002. / POŠTA

Stanislav Živkov:
Uništavanje baštine

"Podignimo Stupove"; "Vreme" br. 620

Pročitao sam vaš cenjeni list i, nakon teksta Sonje Ćirić o obnovi manastira Đurđevih stupova, moram da vam se obratim kako bih vam ukazao na neke katastrofalne urbanističko-arhitektonske promašaje koji već više od jedne decenije sistematski devastiraju zaštićenu celinu brojnih manastira, od kojih su neki zaštićeni kao svetska kulturna baština pod patronatom Uneska.

1. Megalomanska izgradnja je u potpunosti degradirala svetski značajan spomenik Studenicu. Tamo su neposredno pored manastirskih bedema sagrađeni konak od 1800m sq, postmoderni klozet od mramornih blokova, kao i kotlarnica na čvrsto gorivo koja dimom upropašćava mermerne fasade Bogorodičine crkve koje sada stružu i peskiraju kako bi ih "očistili", a zapravo uništava se prvobitno poliranje. Sve ovo vrši se pod patronatom službe zaštite, a ista ta služba se sada izbacuje iz svojih prostorija u jednom od konaka unutar zidina i smešta se u podrum garaže u gradnji a da se ne pominje da se uređuje novo groblje na arheološki neispitanom terenu. U javnosti se inače čuju ideje da se negde na Kopaoniku sagradi identična kopija Bogorodičine crkve u Studenici. Ako se ovako nastavi, sam manastir će izgubiti status spomenika svetske baštine.

2. U manastiru Gračanica su bez ikakvih saglasnosti i dozvola službe zaštite sagrađena dva novokomponovana krila konaka kojima je degradirana arhitektura predratnog konaka koji je ambijentalno vredno arhitektonsko delo. Takođe je manastirsko bratstvo na samo 50 metara od manastira sagradilo "benzinsku pumpu" koja nije nikada dobila upotrebnu dozvolu Unmika.

3. Manastir Đurđevi stupovi obnovljen je kao ruševina jer nije bilo podataka za potpunu obnovu velike crkve, kao ni konaka. Umesto da se novi konaci grade niže niz padinu, a originalni kompleks sačuva kao ruševina, napamet su obnovljeni konaci, a privremeno se za bogosluženje koristi grobna kapela kralja Dragutina s dobro očuvanim freskama i te freske su sada paljenjem sveća ugrožene.

Izgleda da je sada jednostavno dovoljno osnovati odbor za obnovu nekog manastira, bio on spomenik kulture od značaja ili ne, izvršiti pritisak na javnost pošto je u pitanju srpska svetinja, i nema te službe zaštite koja neće pokleknuti pred višim ciljem, povratkom tradicionalnim vrednostima, u ovom slučaju obnovi manastira, a s kakvim posledicama, vidimo svaki dan!

Stanislav Živkov, dipl. istoričar umetnosti