VREME 627, 9. januar 2003. / NEDELJA
Pun kufer marketinga:
... I božićni praznici
"Za dobru svinju nema loših pomija"
Nadam se da Tolstoj nije bio u pravu kada je rekao da sve srećne porodice liče jedna na drugu, a da su sve nesrećne porodice nesrećne na svoj način. Jer, ako je tako, mi smo jedna vrlo, vrlo nesrećna zemlja. Gledam reklamu koja počinje snimkom kuće na kojoj visi tabla "srećna porodica". Ali, pošto smo mi pretežno nepismeni ljudi, tu je i glas spikera, u ovom slučaju dečaka, koji će nam to i pročitati. "Mi smo srećna porodica", kaže on, "zato što sanjamo lepe snove." Lepe snove? Kao prvo, "srećna porodica" spava u spojenim krevetima. Tata, mama, poluodrasli sin i sasvim odrasla ćerka. To bi se, sa stanovišta centara za socijalni rad, smatralo incestuoznom porodicom. Tim pre što u sobi očito ima dovoljno prostora (kasnije vidimo da je u nju stao i auto!) da se deci da odvojena soba ili čak dve. Pa i po PS-u, deci vojnih lica, ako su različitog pola, sleduju dve spavaće sobe, a dobro znamo koliko su oni jedna zadrta formacija.
Dobro, ova idilična kućica verovatno predstavlja parafrazu bajke o tri medveda, ali – medvedi mogu familijarno da spavaju zajedno jer je to prirodno. Kod ljudi, koji vekovima beže od prirode, stvar je malo drugačija. Čak i pred zakonom. Toliko za početak o "srećnoj porodici" u našoj reklami. A sada – zašto dečak smatra da su oni srećna porodica? "Zato što sanjamo lepe snove", reče on nevino. Kamera nam onda lepo i prikaže te lepe snove, sve onako u oblačićima za nepismenu publiku: tata sanja pare, mama kućne aparate, a ćerka (koja treba da izgleda pipidugočarapasto) sanja – auto! To su lepi snovi srećne porodice?! Materijalna dobra su lepi snovi srećne porodice?! (Mogla bih da dodam još nekoliko znakova čuđenja i znakova pitanja, ali se bojim da bi ih lektori izbacili.) Sve postaje manje čudno kada dečak otvori plakar i prikaže nam bogati asortiman alkoholnih pića "koja piju tata i mama", kako nam sâm svedoči. Dakle, roditelji su alkoholičari. (I to od one vrste koja nema čak ni svoje uobičajeno piće, ili, što reče moj teča: "za dobru svinju nema loših pomija" te piju sve proizvode dotične fabrike.) To bi onda objasnilo zašto spavaju s odraslom (ili poluodraslom, nemojte me hvatati za reč) decom u zajedničkoj spavaćoj sobi. To bi dalje objasnilo i zašto sanjaju o kolima, parama i mikserima – ne samo da su alkosi, nego su i kockari koji se u alkoholnim isparenjima nadaju da će neka dobra vila (bila ona loto, bingo, tombola ili koverat sa zapušačima) razrešiti sve njihove nagomilane probleme.
Svaka nagradna igra je problematična s moralnog stanovišta jer vas nagovara da kupujete neki proizvod ne zbog njegove stvarne ili zamišljene vrednosti, već zbog moguće mnogostruke materijalne nadoknade. Jedino gore od toga je da vas pri tom još i ubeđuju da ste vi jedna srećna porodica zato što maštate o materijalnim dobrima koja su inače sasvim dostupna nekim drugim srećnim porodicama u nekim drugim srećnim društvima (na kredit, na primer). A još gore od toga je kada se sve dešava oko božićnih praznika (po oba kalendara), koji bi trebalo da nas podsete na stvarne vrednosti. I na činjenicu da sa ovoga sveta ipak odlazimo onakvi kakvi smo i došli: goli. Ili to beše samo za Uskrs?
Nadežda Milenković
|