Internet ponašanje:
Pristojni ali frustrirani

Istraživanje CEPIT-a dokazalo je očekivanu tezu da se internet korisnik lokalno ponaša kao i ostali korisnici u svetu, što je samo još jedan od dokaza globalnog fenomena interneta. Srpski korisnik interneta ima iste sfere interesovanja i nije agresivniji i nepristojniji od bilo kog zapadnog korisnika

"Onima koji žele da govore o novom svetskom poretku ne uzimajući u obzir virtuelnu stvarnost bilo bi bolje da ćute."
John Sasher

GLOBALNA MREŽA: Monasi Šaolina u sajber kafeu

Na pitanje kakva je zaista srpska internet stvarnost, kako se domaći korisnici ponašaju na globalnoj kompjuterskoj mreži, koji su im motivi, politička orijentacija, želje i porivi naučni odgovor pokušala je prvi put da načme grupa mladih psihologa iz Centra za proučavanje informacionih tehnologija (CEPIT) koja deluje pri Beogradskoj otvorenoj školi.

"Istraživanje smo radili da bismo videli postoji li trag nekom fenomenu, kako bismo već naredne godine mogli da uđemo u trag određenim specifičnim fenomenima. Svi dobijeni zaključci su meta za dalja istraživanja. Većina internet istraživanja vezuje se za pitanje šta korisnici koriste od mogućnosti koje pruža internet", kaže u razgovoru za "Vreme" Goran Milovanović iz CEPIT-a.

Istraživanje koje je prošle nedelje objavljeno u knjizi Internet pregled Beograd 2002. rađeno je na uzorku od 300 ispitanika iz Beograda starosne dobi od 18 do 30 godina. Istraživači relevantnost svog istraživanja objašnjavaju činjenicom da je 20 odsto stanovništva Srbije trajno nastanjeno u Beogradu, a da internet populaciju mahom čine mladi ljudi iz urbanih sredina koji su najotvoreniji za nove medije. Posebna zanimljivost je i činjenica da u Srbiji tek od 8 do 12 odsto populacije koristi Internet od čega najveći deo otpada na Beograd. Razlika od četiri odsto u ovoj statistici broja korisnika čini se da pokazuje metodološki promašaj u istraživanju broja konzumenata interneta u Srbiji.

VIRTUELNO PONAŠANJE: Još nedovoljno razvijene discipline, sajber i internet psihologija, na razne načine pokušavaju da usavrše svoje naučne teorije i metode. U visoko razvijenim zemljama velika pažnja poklanja se istraživanjima ponašanja korisnika interneta. Motivi za ova istraživanja su, naravno, različiti; ponekad čak i sama država obavlja istraživanja među građanima, pa sve do agencija čiji je cilj procena potencijala internet poslovanja.

"Internet ponašanje nije kvalitativno drugačije od normalnog ljudskog ponašanja i nema veze s nekim novim stanjem svesti. Internet ponašanje podrazumeva aspekte ponašanja ljudi na mreži u interakciji s drugima. Za razliku od drugih oblika komunikacije, na internetu se u prvi plan stavlja verbalna komunikacija. Na internetu je isključena neverbalna komunikacija, ali postoje tehnološki pokušaji da se i ona nadoknadi pomoću znakovnih simbola. Na internetu su, na primer, isključeni prenošenje emocija i paralingvistička komunikacija. Ne postoje boja glasa, intonacija, gestikulacija, položaj u prostoru. Internet je siromašniji, ali predstavlja novu formu komunikacije", kaže Milovanović.

Jedno od svojstava interneta koja se podrazumevaju je MUD (Multi User Dimensions), pa je, za razliku od realnosti, moguća gotovo potpuna anonimnost i poigravanje s identitetom. Sakrivanje, isprobavanje uloga, lažno predstavljanje su za mnoge korisnike najprivlačniji segment korištenja globalne mreže. Sakrivenima iza grafičkih znakova i udobno zavaljenima u stolice ispred kompjuterskih monitora, ljudima je omogućeno da prikriju emocije i dobiju više vremena za odmeravanje svojih reakcija.

"Problem identiteta nije novo pitanje. Čovek je primoran da ima ulogu koju mu nameće i pripisuje društvo. Mlad svet, posebno adolescenti, u nametanju uloga vidi problem, a internet čoveku daje slobodu da menja identitet. Na internetu se svaka lična karakteristika može zanemariti, a čovek razmenjuje jedino ideje. Sve se može prećutati ili izmisliti. U većini slučajeva to nije varanje drugih, već isprobavanje različitih identiteta pred samim sobom. Ideja o pomerenoj realnosti bilo je i pre pojave interneta, kaže za "Vreme" Dragan Popadić, socijalni psiholog i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Uopšte, istraživanje CEPIT-a dokazalo je očekivanu tezu da se korisnik interneta lokalno ponaša kao i ostali korisnici u svetu, što je samo još jedan od dokaza globalnog fenomena interneta. Srpski korisnik interneta ima iste sfere interesovanja i nije agresivniji i nepristojniji od bilo kog zapadnog korisnika. Međutim, ono u čemu se srpski internet korisnik razlikuje od srećnog zapadnog konzumenta jeste kvalitet veze koja je, između ostalog, glavni uzrok internet besa i frustracije ovdašnjih korisnika. Veliki broj ispitanika našao je izvor frustracije u upotrebi interneta, prvenstveno zbog niskog nivoa usluga i nepouzdanosti, a tek onda zbog nemogućnosti da se pronađu željeni sadržaji, što je obično uzrok frustracije korisnika u zapadnim zemljama.

BAUK ZAVISNOSTI: Zavisnost od interneta pojedini psihijatri shvataju kao klinički poremećaj sa snažnim negativnim posledicama na socijalno, radno, porodično, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje ličnosti. Prema zapadnim standardima, svako ko provede na mreži više od 38 sati nedeljno smatra se internet zavisnikom. Neke od kategorija koje podrazumeva zavisnost od interneta su: opsednutost sajber-seksom (Cybersexual Addiction), virtuelna prijateljstva i ljubavi (Cyber-Relational Addiction), igranje na mreži (Net Gaming), prezasićenost informacijama (Information Overload). Ljudi za koje se smatra da su preterali u sedenju ispred kompjutera mogu – ali i ne moraju – da osete sledeće simptome internet zavisnosti: nisu u stanju da kontrolišu vreme provedeno za kompjuterom, odnosno na mreži; često obmanjuju bližnje o vremenu koje su proveli na mreži, pa trpe socijalne posledice tako utrošenog vremena. Moguća je i pojava osećanja krivice zbog neispunjenih i zanemarenih obaveza. Primećeno je da pojedincima internet služi kao spas od depresije ili tuge. Istraživanja su pokazala da se upotrebom interneta smanjuje broj društvenih kontakata, što je posebno izraženo kod novih korisnika.

"Ne verujem da je reč o bilo kakvoj vrsti zavisnosti drugačijoj od zavisnosti koju donose aktivnosti poput filatelije ili gledanja fudbalskih utakmica. Zavisnost od interneta nije poseban vid zavisnosti, ali je možda zarazniji od nekih drugih aktivnosti", kaže profesor Popadić.

Prema rezultatima istraživanja CEPIT-a, 4,66 odsto ovdašnjih korisnika smatra se potpuno zavisnim od interneta, 35,12 prilično zavisnim, 35,84 smatra da gotovo uopšte nije zavisno a 24,37 odsto da uopšte nije zavisno. Na internetu je više od dvadeset sati bez prekida provelo samo 2,15 odsto ispitanika, tako da nema straha od neke masovne navučenosti ovdašnjih građana na sajber život.

SEKS I POLITIKA: Prema CEPIT-ovom istraživanju, najviše ispitanika posećuje kategoriju nauka i obrazovanje (25,11 odsto), na drugom mestu je kategorija zabava i muzika (16,11), zatim ponuda posla (12,96) i, na kraju, sport (9,06 odsto). Međutim, prema malom i metodološki ad hoc istraživanju koje je ekipa "Vremena" sprovela uz pomoć internet provajdera AbsolutOK, preko zapisa u logovima njihovih servera ispada da internet korisnici ove firme pre svega posećuju pornografske sajtove (80 odsto), zatim slede politika (deset odsto), sport (pet odsto), a tek onda sve ostalo. Na naše pitanje tehničarima koji su pornografski sajtovi najpopularniji, dobili smo jasan odgovor: "Svi oni koji u sebi sadrže reč free". Prema podacima dobijenim od ovog internet provajdera, njihov prosečan korisnik ima 36 godina, a prosečno trajanje internet konekcije je dvadeset minuta.

Ljudi na internetu zadovoljavaju najrazličitije vrste potreba, od gladi za informacijama, druženjem, obrazovanjem, pa sve do zadovoljenja seksualnih potreba i pronalaženja partnera. I čini se da to rade uspešno. Više nisu retki ni slučajevi uspešnih ljubavnih veza koje su započele preko interneta. Karakteristika interneta je da vremenom postaje totalan medij, koji publiku stiče zbog svoje multimedijalnosti (korisničke kontrole sadržaja). To do sada nije uspeo nijedan medij, ako ne računamo biranje kanala na televiziji ili radio-stanice. Internet korisnik pregledanjem stranica zapravo kreira vlastite novine, kontroliše sadržaj, a ono što on želi da vidi zapravo je važan podatak i za poslovan svet, političare, policajce i gotovo svaki drugi segment savremene civilizacije.

Davor Konjikušić