Naši sportisti i treneri u Barseloni:
"Posrbljavanje" Katalonije

Dolazak Radomira Antića na kormilo fudbalskog kluba doveo je do istorijske činjenice da dva Srbina vode dve najjače sekcije popularnog katalonskog kluba jer je od letos na čelu košarkaša Barse Svetislav Pešić

"Ajmo, Ajde", "Idemo", "Stani"....trešti dvoranom Blaugrana, u kojoj treniraju košarkaši Barselone. Još uvek "na vi" sa španskim jezikom, Pešić je, bar za trening, odabrao lakšu opciju–osnovne komande daje na srpskom a igrači su odavno obogatili svoj rečnik ovim terminima. U tajm-autu i na sastancima govori engleski, sa Bodirogom i Fuckom koristi srpski, sa Femerlingom nemački... Njegov letošnji dolazak u Barselonu, a odmah potom dovođenje Dejana Bodiroge, koincidiralo je sa dolaskom Dragana Škrbića u rukometnu sekciju Barselone i potpisom Save Miloševića za Espanjol pa je kolonija naših sportista i trenera u Barseloni, posle nekoliko godina zatišja, odjednom znatno uvećana. U međuvremenu, Pešićeva 18-godišnja ćerka Ivana potpisala je ugovor sa košarkaškim klubom Univerzitet, članom prve ženske lige, koji je od letos u sastavu Sportskog društva Barselona, pa je broj sportista uvećan. Međutim, kulminacija procesa, koji bi u šali mogao da se nazove "posrbljavanje Katalonije", bio je izbor Radomira Antića za naslednika Holanđanina Luisa Van Gala na čelu fudbalskog kluba. Sa Antićem je stigao i njegov pomoćnik Rešad Kunovac. Svi oni, sa izuzetkom Pešića, odlično govore španski, ali nema sumnje da je "alternativni" jezik srpski.

Na prezentaciji Radomira Antića ovaj novinar je morao da uverava, naravno u šali, da trenutno u Jugoslaviji nema rukometnog trenera koji bi zaseo na mesto Valera Rivere a da hokej na koturaljkama, četvrta sekcija FC Barselona, kao sport u Jugoslaviji i ne postoji, pa trener može da bude miran jer mu ni od jednog "ić" ne preti smena.

Za sada, prisustvo tolikog broja naših sportista i stručnjaka ostaje na nivou anegdote, ali vremenom može da postane ozbiljna tema. Sve će, naravno, zavisiti od rezultata. Ako oni isprate Antića i Pešića, nikakvih problema neće biti, biće veličani i slavljeni. Antića su veoma lepo dočekali javnost i mediji jer–za razliku od Van Gala–ume da se postavi, razume potrebe medija i maksimalno im izlazi u susret i, nadasve, govori razumljivo, jasno i direktno. Naslov u lokalnom sportskom dnevniku "Sport" prošlog ponedeljka, posle prezentacije na stadionu Nou kamp, sve govori: "Lice optimizma". Poznavanje španskog jezika velika je prednost Antića u odnosu na Pešića, ali naš bivši selektor uspešno pliva i za sada, na pola sezone, nije imao nijedan ozbiljniji kiks. Glavni cilj košarkaške sekcije Barselone je osvajanje Evrolige, jedinog trofeja koji nedostaje klubu, i ako to postigne, Pešić će biti "katalonski Bog". U subotu 15. februara je žreb za drugu fazu Evrolige, Barselona kroz šest novih utakmica treba da izbori prvo mesto koje vodi na Final Four. A onda će, utisak je, sve biti lakše jer se završnica igra u dvorani "San Đordi", u kojoj će 17.000 gledalaca, ako Barsa bude među učesnicima, napraviti ambijent u kome će rivalima biti zaista teško da dobiju Barselonu. Antića čeka mnogo teži posao jer je fudbalski klub na 15. mestu, sa 6 pobeda, 9 poraza i 5 remija i negativnom gol-razlikom 27-28. Kup UEFA je trenutno daleko 7 bodova, ispadanje samo 3. Olakšavajuća je okolnost što Barsa dobro stoji u Ligi šampiona (dve pobede na startu druge faze) i što ima dobre izglede da uđe u četvrtfinale i bori se za trofej. Kako danas stoje stvari, lakše će biti osvojiti Ligu šampiona i tako izboriti pravo na učešće u narednoj nego biti četvrti u španskoj ligi jer Deportivo beži 12 bodova, treća Valensija 15, drugi Real Madrid 16 a vodeći Real Sosiedad punih 20!

BODIROGA BEZ PREMCA: Od sportista, u najboljem položaju je Dejan Bodiroga. Publika i štampa ga, jednostavno, obožavaju. Osim što je sjajan igrač, pleni pažnju ponašanjem. Uvek predusretljiv prema novinarima i navijačima, lepo vaspitan, stekao je poštovanje i na terenu i van njega. I kad ne igra najbolje, navijači znaju da će pogoditi važnu trojku, podariti lepu asistenciju, izvesti neku od svojih čarolija... Ako dovede Barsu do evropskog trona, a to možda zavisi više od njega nego od Pešića, moći će da pita "pošto Katalunja".

Dragan Škrbić igra kao Španac jer je oženjen Španjolkom i ima španski pasoš, ali svi znaju ko je i odakle je. Rukometna sekcija Barselone ima najdužu tradiciju veza sa našim sportistima, ako nekoga nismo zaboravili Škrbić je naš osmi igrač koji nosi dres Barse. U prvom delu Barselona je igrala dobro, lider je, ali je u drugom delu čeka vrlo težak raspored jer će gostovati svim direktnim rivalima i povratak titule prvaka, što je prevashodan cilj, nije garantovan.

Savo Milošević se, kao i ceo Espanjol, preporodio dolaskom Havijera Klementea na klupu ovog kluba. Bivši španski selektor uspeo je da za kratko vreme sredi stanje, klub je već izsašao iz zone direktnog ispadanja i Milošević ne sumnja da će Espanjol ostati u Ligi i da će se do kraja boriti za jedno od mesta koje vode u Kup UEFA. Milošević ovde igra kao pozajmljeni igrač, ima još dve godine ugovora sa Parmom, ali bi više od svega voleo da ostane u Espanjolu jer mu je dosta selidbe. Dosad je dao šest golova (ukupno 50 u Španiji, prethodna 44 u Saragosi) a biće ih sigurno još. U klubu su veoma zadovoljni njegovim igrama i njegovom profesionalnošću i rado bi ga zadržali.

ČVRSTA RUKA: Većinu naših trenera u Španiji prati glas da imaju "naglašenu personalnost", što je u prevodu izraz za "čvrstu ruku". To znači da su strogi ali pravedni prema igračima i da ne dozvoljavaju nikome da im se meša u posao. To se, ponekad, ne sviđa ni navijačima, ni štampi ni samim igračima, ali kad na kraju dođu rezultati, svi ućute. Sa izuzetkom Antića, u fudbalu nismo imali trenere koji su bili uspešni poslednjih godina u Španiji, ali se zato ovde pamte rezultati Miše Pavića, Miljana Miljanića i Vujadina Boškova. Međutim, u košarci su veliki trag ostavili Ranko Žeravica, Todor Lazić, Boža Maljković, Željko Obradović, sve do Duška Ivanovića koji je prošle sezone osvojio duplu krunu, prvenstvo i Kup, sa Tau Keramikom iz Vitorije.

Dok trenere karakteriše "čvrsta ruka", naše sportiste prati "fama pobednika", odnosno spremnost da preuzmu odgovornost poslednjeg šuta, poslednje akcije, i to je glavna razlika u odnosu na domaće igrače, a proizlazi iz opšteg mentalnog sklopa i okolnosti u kojima se igrač sportski i ljudski razvija. U pravilu, naši sportisti su motivisaniji, borbeniji, nerviraju se kad gube i nikada ne prihvataju omiljenu špansku floskulu "no pasa nada" (nema veze, nije se desilo ništa–u slobodnom prevodu).

U svaklom slučaju, naši sportisti i stručnjaci bili su i ostali ono najbolje što smo (do sada) izvezli u Španiju i što je stvaralo jednu drugu, pozitivniju sliku o Srbima i Srbiji.

Vladimir Stanković