Velika korist od malih:
Na rubu nove budućnosti

Evropske ekonomije u tranziciji nalaze se u drugoj deceniji promena, većina je prešla ekonomsku "granicu bola" privatizacije i mnoge sad očekuju članstvo u Evropskoj uniji. Gde se u svemu tome nalazi Srbija posle svega nekoliko početnih godina tranzicije

Iako je ekonomski razvoj iznova počeo, još postoje ogromne ekonomske prepreke koje treba prevazići, a makroekonomski indikatori još ne pokazuju dobru sliku. Proizvodnja čini svega polovinu od one koja je bila 1989; bruto nacionalni proizvod po glavi stanovnika u zemljama EU-a je deset puta veći nego u Srbiji; nezaposlenost je zvanično 30 odsto, iako mnogo veći broj ljudi prima platu u državnim preduzećima, dok su faktički nezaposleni; postoji ogroman trgovinski deficit sa uvozom koji je dva i po puta veći od izvoza; i iako je inflacija smanjena sa 100 odsto od 2000, ona je još dvocifrena.

Cela situacija je samo pogoršana opštom krizom u svetskoj ekonomiji. Vreme nije pogodno za reformu srpske ekonomije. Uprkos tome, s tačke gledišta jednog autsajdera koji je tek stigao u Srbiju, ali koji je upoznat s procesom razvoja ka tržišnoj ekonomiji, razlozi za optimizam postoje. Pre svega, možda samo zbog odlučnog koraka koji je Vlada preduzela ka restrukturisanju ekonomije kroz proces privatizacije. Prošle godine je prodato 300, dok se ove godine očekuje prodaja 1500 preduzeća. Takav priliv privatnog kapitala pomoći će pri finansiranju ekonomskih i socijalnih programa koje Vlada mora sprovesti. Neophodno je suočavanje s bolnim posledicama ekonomskih promena koje utiču na mnoge zajednice i pojedince. Ali, teškoće u budućnosti nesumnjivo će postojati.

U okviru opšte ekonomske politike, mere koje Vlada preduzima usmerene su ka olakšavanju teškoća koje proizlaze iz procesa privatizacije. Sad već postoji oformljena strategija za privlačenje stranih direktnih investicija. U ovom polju postoji velika konkurencija, jer svaka zemlja pokušava da privuče međunarodno pokretne investicije čiji je nivo sada dosta nizak. Međutim, Srbija ipak ima malu prednost u ovom kontekstu. Beograd, pre svega, mnogo je "poznatije" mesto, s pozitivnijim i savremenijim imidžom od mnogih izolovanijih i "udaljenijih" gradova centralne i istočne Evrope koji čine konkurenciju. Takođe, stanovništvo Srbije je obrazovano i poseduje znanje i iskustvo koje doprinosi sposobnosti za adaptaciju novom načinu rada. Ispostavilo se da je to važan faktor u obnovi drugih zemalja – na Istoku, jednako kao i na Zapadu!

Podrška malim i srednjim preduzećima

S moje tačke gledišta, još važniji je stav koji je zauzela Vlada prema malim preduzećima. Očigledan je jedan obavezujući stav u strategiji prema malim i srednjim preduzećima koju je Vlada usvojila u januaru i koja podrazumeva stvaranje 130.000 novih malih preduzeća i milion novih radnih mesta u narednih pet godina. U okviru te strategije izričito je navedeno da "sprovođenje novih predloženih mera... pruža najefikasniji način da se maksimalno iskoristi doprinos malih i srednjih preduzeća u srpskoj ekonomiji, što znači nova radna mesta, povećane plate i poboljšan razvoj regiona". Glavni prioriteti su takođe precizno identifikovani. Upravo ovakvu vrstu politike treba sprovesti uporedo s "privatizacijom" u procesu razvoja ekonomije koja je bazirana na "tržištu". Radna mesta i kapaciteti za proizvodnju koji nestaju restrukturisanjem stare državne industrije moraju biti nadomešteni stvaranjem novih preduzeća, novih radnih mesta i novih poslovnih prilika čija su osnova tržišni mehanizmi. Cilj mora biti to da se podrže ljudi s inicijativom i sposobnošću koji će ostvariti svoje poslovne ideje. Neki će možda samo uspeti da sebi stvore pristojne uslove za život, dok će drugi stvoriti preduzeća koja će se razviti i zaposliti druge. Svaka velika kompanija je u jednom trenutku počela kao malo preduzeće. Jedan od problema jeste to da mala preduzeća – u stvari mali preduzetnici – u Srbiji nemaju dobru reputaciju. To je u nekoj meri posledica prošlosti kada je privatan posao bio van "norme" i kad je postojao opšti utisak da mnoga preduzeća operišu na ivici zakona. Vezano za to je iskustvo da mnoga takva preduzeća nisu "dobri poslodavci" i da je zapošljava kod njih neprivlačno mnogima koji traže posao. Vlada je u svakom slučaju dužna da poboljša takav profil sektora male privrede. Sadašnja kampanja sa sloganom "Biznis mali, šta mu fali" upravo je usmerena ka ovom problemu i pokušava da ukaže na korist koja se može očekivati od razvoja sektora male privrede. Nova pravila su takođe primenjena radi efikasnijeg regulisanja poslovanja.

Direktna pomoć razvoju preduzeća obezbeđena je fondovima od Evropske agencije za rekonstrukciju i od drugih organizacija donatora, uz stvaranje nacionalne mreže regionalnih agencija za mala preduzeća. Ove agencije se nalaze u mestima i gradovima u celoj zemlji i obezbeđuju informacije, savete i obuku – po vrlo maloj ceni ili džabe – svima koji razmišljaju o otvaranju svog preduzeća ili o razvoju postojećeg. Naravno, mnoga preduzeća kažu da im je potreban novac, iako iskustvo pokazuje da to ipak nije najveća potreba. Donacije se koriste radi pospešivanja bankovnog sistema da se ne uzdržava toliko od rizika. Inicijativa koju predvodi Evropska agencija za rekonstrukciju obezbeđuje fondove bankama u delovima zemlje koji su predodređeni za razvoj malih i srednjih preduzeća. Vladin Fond za garantovanje dugova koji će uskoro početi s radom takođe će obezbediti pristupačnije izvore kapitala za mala preduzeća.

Mala preduzeća u Evropi

Statistički podatak da 99 odsto preduzeća u Evropi čine mala preduzeća ukazuje na važnost ovog sektora. Ali, značaj je još veći u pogledu razvoja. Mala preduzeća su stalan izvor novih radnih mesta tokom poslednje dve decenije i doprinela su realnim promenama u ekonomskoj strukturi. Mala preduzeća, takođe, postaju sve važnija u lancu snabdevanja. Velika preduzeća zavise od manjih za isporuku delova i komponenti. Zbog toga najveće međunarodne donatorske organizacije – Evropska unija, Svetska banka, USAID itd. – usredsredile su svoju pažnju i sredstva na razvoj malih preduzeća.

Takvo pridavanje važnosti sektoru male privrede nije pitanje ideologije, već realnog iskustva u drugim zemljama. Mala preduzeća su doprinela poboljšanju ekonomske delatnosti, postizanju ekonomske tranzicije ili, u slučaju nekih zemalja Evropske unije, postizanju oporavka posle višedecenijske krize iz koje su te zemlje izašle s drugačijom i jačom ekonomskom bazom. Velika Britanija je uspela da se izvuče iz duboke krize sedamdesetih i osamdesetih usredsredivši se na razvoj novih preduzeća. Tokom devedesetih mala i srednja preduzeća bila su najveći izvor novih radnih mest u Engleskoj. U četvorogodišnjem periodu 1995–1999, otvoreno je više od 500.000 novih radnih mesta u malim preduzećima. Mnogi britanski industrijski sektori skoro su potpuno nestali, ali je engleska ekonomija postala jedna od najjačih i najstabilnijih u Evropi. Irska, mala zemlja s ograničenim resursima, sa svega 3,9 miliona stanovnika, skoro kao polovina Srbije, našla je uspeh u novoj tehnologiji, iskoristivši sposobnost i prilagodljivost radne snage, kao i dovitljivost i maštovitost irskih preduzetnika. Možda najvažniji faktor u postizanju tako značajne promene bio je nacionalni konsenzus koji je usvojen oko strategije razvoja.

Iskustvo Poljske tokom poslednje decenije dozvoljava neposrednije poređenje sa Srbijom. Godine 1989. inflacija u Poljskoj bila je 640 odsto. Posle 45 godina centralizovane administracije, ekonomija je bila u očajnom stanju, a nova, demokratski izabrana vlada suočena s ogromnim dugom. S takvom pozadinom, vlada je sprovela program stabilizacije koji se sastojao od dugoročnog rada na izgradnji osnove za tržišnu ekonomiju. Posle nekoliko bolnih godina nemira koje je pratila vrlo visoka stopa nezaposlenosti, rezultati su uočljivi. Tokom devedesetih mala preduzeća u Poljskoj doprinela su porastu od 30 odsto radnih mesta. Sada je preko 60 odsto radne snage u Poljskoj zaposleno u malim i srednjim preduzećima i taj sektor čini 40 odsto bruto nacionalnog proizvoda. Razvoj jakih malih i srednjih preduzeća ključni je element u poljskoj ekonomskoj strategiji tranzicije. Poljska se oporavila iz stanja koje je donekle gore nego u Srbiji, opredelivši se za ekonomsku strategiju koja pridaje veliku važnost razvoju novih malih preduzeća. Skori prijem Poljske u Evropsku uniju pokazuje razmeru promene koja je postignuta.

Čak je i komšijska Bugarska svesna koristi od usredsređivanja na razvoj malih i srednjih preduzeća. Do 2000. godine preko 50 odsto svih zaposlenih u Bugarskoj radilo je u malim preduzećima, čineći 50 odsto ukupnog prometa. Tokom tri godine, od 1997. do 2000, broj malih preduzeća je porastao za 20 odsto. Tokom svake od poslednjih pet godina, Bugarska je dobila 50 miliona eura u donacijama za razvoj malih i srednjih preduzeća.

Budućnost

Iskustva u ovim različitim zemljama pokazuju da su značajne ekonomske promene moguće i da mala preduzeća mogu da igraju važnu ulogu. Srbija ima priliku da nauči od onoga što je najbolje u tim iskustvima i da izgradi svoju budućnost; ima slične, a u nekim slučajevima čak i bolje resurse od onih koji su postojali u tim zemljama. Srbija ima sofisticiranu, obrazovanu i sposobnu radnu snagu, koja će biti u stanju da se brzo prilagodi novim uslovima i prilikama. Kroz Srbiju prolazi jedan od najvažnijih trgovinskih puteva u Evropi, što omogućava pristup glavnim evropskim tržištima. Srbi imaju dugu tradiciju međunarodnih odnosa i trgovine. Sve to, sa željom da se nadoknadi stagnacija od jedne decenije, ukazuje da bi proces tranzicije mogao biti munjevit, s jakim usponom razvoja. Ali, to zahteva duži period ekonomske i političke stabilnosti koja će uliti pouzdanje opreznim investitorima, kao i nacionalnu posvećenost promenama. Kao i Irci, Srbi moraju da postignu konsenzus oko pitanja ekonomskih promena. U prošlosti su Srbi pokazali sposobnost da se posvete jednoj ideji ili koncepciji u postizanju zajedničkog cilja, barem u političkom kontekstu. To samo treba preinačiti u istu posvećenost ekonomskim ciljevima.

Dejvid Miler