Balet Sankt Peterburga

Pod nazivom "Zvezde baleta Sankt Peterburga" u prepunoj dvorani Sava centra, a u organizaciji Saveta za igru Srbije i Crne Gore, održan je baletski koncert prvaka i solista dva najpoznatija teatra grada na Nevi – Marijinskog i Musorgskog. U slavu dobro poznate virtuoznosti i perfekcije akademskog izraza ruske baletske škole predstavilo nam se devet igrača već uobičajenim klasičnim repertoarom: Uspavana lepotica, Don Kihot, Labudovo jezero, Žizela, Karmen... Istina, među imenima izvođača ove kod nas gostujuće trupe nije bilo onih najsjajnijih, neprikosnovenih zvezda Marijinskog (Asilmuratova, Mahalina, Zaharova, Višnjeva, Zelenski, Ruzimatov), pa čak ni onih koji su trenutno u najvećem usponu (Pavlenko, Merkurjev). Sudeći prema izvođačkom kvalitetu onoga što smo imali priliku da vidimo, dâlo bi se zaključiti da se iza naziva "Zvezde..." ipak krije kakva druga postavka igrača. Možda bi primerenije bilo da su nam ovi – inače sasvim dobri, tehnički odlično obrazovani, premda katkad i nesigurni, ali i bez izrazite individualnosti (u tom smislu izuzetak je Aleksandra Josifidi – Šeherezada) – umetnici Sankt Peterburga bili predstavljeni kao mladi naraštaj ruske baletske scene, a ne kao baletske zvezde. U tom domenu nižu se i pitanja: zašto pomenuti teatri na ovaj način, makar i pred našom publikom, iscrpljuju kredibilitet vlastite slavne igračke tradicije, kao i to da li će naše mogućnosti ikada dozvoliti da se približimo istinskom sjaju velikih ruskih igrača.

I. M.

Udžbenik iz Beograđanštine

Neobična knjiga Udžbenik uz Beograđanštine – Šta će muškom detetu igračka i drugi elaborati predstavljena je prošle sedmice neobičnom promocijom: glumci Svetislav Goncić i Anita Mančić bili su profesori u školi čiji su đaci (publika) učili kako se postaje Beograđanin. Udžbenik iz Beograđanštine po kome su predavali napisala je Dobrila Mirković, a izdavač je kuća Uvrnuta biblioteka "Nasdve".

"Knjiga ima formu udžbenika koji olakšava i ubrzava proces tranzicije građana u Beograđane", objašnjava Dobrila Mirković. Napisala ju je na osnovu svog iskustva (rođena u Sokobanji, živela u Aleksincu, u Beogradu postala klinički psiholog) a da bi se udvarala ljudima koji su je prihvatili zbog onoga što jeste ne opterećujući je zahtevima da postane ono što nije. U njenom Udžbeniku ima lekcija iz svih školskih predmeta. U "Geografiji" objašnjava "kada su i zašto Beograđani iskopali svoje pretke. Pa, kad već nisu mogli da se razlikuju po tome – ko su, uveden je kriterijum – odakle su. Kad je i to postalo tesno (jer su stigle druge generacije rođenih Beograđana), postalo je najvažnije – od kada su."

Na kraju ovog, kao i svih ozbiljnih udžbenika nalazi se rečnik manje poznatih reči i izraza. Na primer, "Afrodizijak se koristi kad ni vojna muzika ne pomaže da idete dignuta čela" a "Emancipovana je lenja i sebična žena, ona kojoj su važniji nokti i frizura (čitaj: karijera) nego muž (čitaj: budala)".

S. Ć.