Vreme
VREME 635, 6. mart 2003. / EXTRA

Radoslav Stojanović, Pravni fakultet, Beograd:
Vertikalna decentralizacija

Ovde je potpuno zanemarena reč o odgovornosti. Mnogo se govori o racionalizmu, o nadležnostima a pri tom se zaboravlja da svaka nadležnost podrazumeva i odgovornost

Jedan element je sada vrlo važan. Decentralizacija. A,li je ovde, izvinite, bilo reči samo o horizontalnoj decentralizaciji, tj. teritorijalnoj, regioni, opštine, okruzi. Međutim, kod nas niko ne uzima u obzir vertikalnu decentralizaciju. Mi od biološko organske teorije moramo da skočimo na savremeni život sa razvojem sistemske teorije, da ne kažem njene podele, zato što bez decentralizacije danas jednostavno nije moguće zamisliti savremeni oblik demokratije.

U kibernetskom modelu Karla Dojčea postoji takozvana meka hijerarhija. Hijerarhijsko načelo, svi se slažemo, mora da bude zastupljeno u državnoj organizaciji. To je jednostavno nemoguće – u nekim službama mora da bude tvrda hijerarhija. Ali u mekoj hijerarhiji, šta to znači? Kako ćemo organizovati vladu, gospodo? Mi pišemo kako vlada treba da bude jaka ili slaba. To nije ništa. Šta to znači jaka ili slaba? Kako će vlada funkcionisati, to je mnogo važnije! A ona će dobro funkcionisati, po mom mišljenju i uverenju za koje imam vrlo jasne fusnote, ako uvedemo princip meke hijerarhije.

To znači da vlada, svaki resor, ima jedan segment nadležnosti, gde je suverena. Čak je po zakonu Kraljevine Jugoslavije postojalo ovako pravilo: Kralj daje akreditive ambasadoru, ali ne može mu dati akreditive dok ne potpiše ministar inostranih poslova. Dakle, ministar inostranih poslova je u tom segmentu suveren. Zašto se mi iznenađujemo, recimo, kad ministar saobraćaja u nekoj zemlji dâ ostavku jer su se sudarila tri voza u nekoj selendri? Zato što je on odgovoran i vlada ne sme da mu naređuje, šta da uradi. Dakle, uspostavljanjem odgovornosti, pored ove teritorijalne decentralizacije koja je bitna, uspostavlja se vertikalna decentralizacija. Ako ne predvidimo kakva će biti organizacija vlade, onda nam ne vredi da raspravljamo o tome da li je vlada jaka ili nije.

Odgovornost mora da bude uspostavljena odozgo nadole, ali i odozdo nagore. Da bi sistem dobro funkcionisao mora da ima reakciju: donese se odluka u centru odlučivanja, ona ide dole kroz decentralizovani sistem i tamo gde se primenjuje. Odatle se vraćaju informacije koje popravljaju pogrešnu odluku. Ako to ne uspemo da napravimo, onda sasvim sigurno, nećemo imati ni dobru vladu bez obzira na to koliko bila jaka ili slaba.