Animirani film:
Korto Malteze – u skrivenom dvorištu Arkane, Paskal Moreli

Elipse, 2002

U svetu interdisciplinarnih pristupa umetnosti, gde na pozornici filmskih ostvarenja najčešće caruje komercijalna atrakcija, realizovan je značajan umetnički projekat koji predstavlja animirani film Korto Malteze – u skrivenom dvorištu Arkane. Francuski reditelj Paskal Moreli adaptirao je za ovu priliku poznati strip Huga Prata Korto Malteze u Sibiru snimivši dvočasovni film izuzetne vrednosti, ostajući pri tom veran briljantnom originalu, što u filmskoj umetnosti nije čest slučaj. Kako je u filmskoj produkciji proces umetničke animacije dug i mukotrpan posao, projekat započet još 1997. godine, sa glasovima koje su junacima pozajmili Ričard Beri, Mari Trentinjan i Patrik Bušite, i sami vrsni i izražajni glumci, završen je tek prošle godine.

Kortov duhovni otac Hugo Prat umetnička je legenda stripa za odrasle, stoga su njegove knjige o šarmantnom avanturisti Kortu Maltezeu, intelektualnoj, elitnoj verziji Džemsa Bonda, oduvek bile izuzetna poslastica za likovno obrazovanije čitaoce, koji su s nevericom iščekivali dugo najavljivanu ekranizaciju. Na sreću, ovaj film nas ubedljivo uverava da očekivanja nisu izneverena – Moreli nam je ukazao na gotovo neočekivane mogućnosti evropske animacije, za koju smo u jednom trenutku svi poverovali da je posustala i da je postepeno pretvorena u učenicu japanske animacije koja je poslednjih godina vladala svetskom scenom. Setimo se filmova sjajnog japanskog reditelja Hajao Mijazakija koji su ne samo izuzetnom animacijom u filmovima Totoro, Princeza Mononoke i u nešto skorijem Shihirino putovanje već i krajnje inteligentnim sižeima osvojili srca evropskih gledalaca. Međutim, za razliku od Mijazakijevih filmova, Morelijeva animacija savršene grafike i impresionističkog kolorita ostaje prevashodno animacija za odrasle koja ne odustaje ni od određenih scena erotike i nasilja.

Korto Malteze, gusar avanturista je i ovde, kao i uvek, u potrazi za izgubljenim blagom u kojoj s ruskim prijateljem Raspućinom uleće u bitke po kineskim džunkama i sibirskim oklopnim vozovima i sreće se s kineskim generalima, tibetanskim šamanima i propalim ruskim groficama. Ne vredi prepričavati film, ali jedna od nezaboravnih scena jeste ona u kojoj pobožna ruska grofica, nakon vesti o smrti svog voljenog, pali sveću pred pravoslavnom ikonom, zatim na njoj pali cigaretu, da bi onda istom svećom zapalila ikonu i ceo voz, nakon čega, naravno, umire! Ko bi bolje od toga, sažeto, objasnio suštinu "ruske duše".

Nadamo se da će naši distributeri među brojnim ostvarenjima izanđale produkcije otkupiti i ovaj film. On to svakako zaslužuje.

Nina Živančević