Lisica i ždral:
Kad će ta budućnost

Bojni brod ukotvio se na Dunavu i bombardovao zgradu dok se ova nije bezuslovno predala

Voditelj: Naša kandidatkinja bavila se društvenim naukama, je l’ tako, zato je izabrala istoriju kao oblast u kojoj joj se kao nagrada smeši milion evra da ne kažem šezdeset miliona nekadašnjih dinara... Imate li tremu?

Takmičarka I: Ne, nimalo, otkako smo postali deo porodice evropskih država niko nema razloga da strepi, spremna sam da osvojim milion evra i ne brinem da će me neko reketirati niti da će mi kidnapovati unuče. Platiću porez i...

Voditelj: Naravno, naravno, evo prvog pitanja, da se naša kandidatkinja zagreje... Početkom milenijuma na teritoriji ondašnje Srbije bilo je uvedeno vanredno stanje. Pitanje glasi: koje, koje... (krešendo bubnjeva) go-di-ne?

Takmičarka I: Hm, koje godine, koje godine, pitanje je, naravno, lako, ali ne bih da rizikujem već na prvom koraku... Zvala bih kolegu s kojim sam radila u Institutu, već ste uzeli njegov broj...

Voditelj: Pametno, što je sigurno sigurno, ko pita ne skita, tuđa ruka svrab doduše ne češe, ali što se kaže – teško svuda svome bez svojega... Iz režije mi mašu da je pomagač dostupan, alo, dobro veče, Zeljković Četvrti na vezi, alo, je l’ se ja varam ili ste to vi, pa ja sam vas probudio, uf, izvinite, mislio sam da gledate, a, nikad ne gledate, vaša stvar, mada lično mislim da grešite, ali sad kad smo vas već uznemirili da ne bude uzaman, vaša koleginica malo je zapela oko prvog pitanja, pa je htela da vas pita, izvolite gospođo...

Takmičarka I: Halo, čujem da smo te probudili... (voditelju) nema veze, opet je zadremao...

Voditelj: Zato ste vi budni, mada vam vreme ističe, još četiri sekunde, dve, žao nam je, gospođo, to je bilo 2003. godine, šteta za vas, lako se pamti, 1903. majski prevrat, sto godina kasnije vanredno stanje, ali, život ide dalje, s njim i naš kviz, hvala vam što ste učestvovali, evo, naš naredni takmičar cupka od nestrpljenja, odakle nam vi dolazite, iz Zemuna, lepo, lepo, hoćete li da se okušate u rubrici "Moj zavičaj" ili "Znameniti Zemunci"...

Takmičar II: Je l’ mogu obe?

Voditelj: A što ne bi moglo: u vašem slučaju radi se o istoj leg... o istoj regiji, nema Zemuna bez Zemunaca i obratno, ha, ha, ha... Šta je s vama, drhte vam ruke, nemojte da brukate jači pol, videli ste kako je vaša prethodnica bila staložena iako, što se vrlo brzo ispostavilo, nije znala takoreći ništa, bilo kako bilo, evo pitanja za vas: jedan objekat divlje gradnje rušen je dvadeset meseci, u rušenju su učestvovali: inženjerijske jedinice, dve tenkovske divizije, avijacija i napokon bojni brod koji je sa Dunava tukao dok se zdanje nije da tako kažem predalo. Vi nam morate reći: ime broda sa kojeg su ispaljene istorijske salve!

Takmičar II: Krstarica se zvala "Aurora"...

Voditelj: Ne, ne, ne, nije to ta lekcija, nagradimo ipak našeg eruditu aplauzom i ohrabrimo ga za rezervno pitanje. Dve hiljade treće godine naše ere srpska policija uhapsila je četiri stotine duša za pet dana i pet noći. Većina uhapšenika imala je nadimke da tako kažem životinjskog porekla, vidim vam po očima da znate: koliko je domaćih životinja ušlo u policijsku arhivu, a koliko divljih, krvoločnih stvorenja?

Takmičar II: Pitomih i korisnih životinja bilo je osamdeset tri, dok je da tako kažem divljači bilo trideset devet...

Voditelj: Bravo, bravo! (Publika aplaudira dva minuta) Istorija je učiteljica života, da ne kažem nastavnica biologije, osvojili ste dvadeset evra i pravo na pitanje za četrdeset evra. Pre toga nazdravimo zajedno prirodnim sokom našeg sponzora, vino popij a na čast ti pehar, a, odakle je to, šala, šala, nektar koji ste okusili je od: a) šećerne repe b) cvekle c) stočne repice, d) uljane repice, iskašljite se slobodno (udara takmičara posred spondiloze), ni ovo nije bilo nagradno pitanje, to mi je profesionalna deformacija, voditelj u četvrtom kolenu, hteo sam da se takmičar malo opusti, nisam mislio da će se zagrcnuti tako da ga odnese hitna pomoć, vreme nam međutim ističe, koga nema bez njega se može, imamo lufta za još jedno pitanje, tačan odgovor donosi dve karte za Muzej demokratije u Siminoj ulici, evo našeg poslednjeg večerašnjeg kandidata, vi nam dolazite iz?...

Takmičar III: Trentona, Nju Džerzi!

Voditelj: Niste imali problema sa vizom?

Takmičar: Holanđani su mi dali vizu na šest meseci, mult, pa idem slobodno kroz celu Evropu, bio sam u Beljinu, Bijeljinu, ondak u Zagreb, i sad sam u stari kraj...

Voditelj: Sprsku istoriju svakako znate u prste?

Talmičar III: Da, ja sam familijar...

Voditelj: Odlično! U Srbiji je dve hiljade treće godine uvedeno vanredno stanje. Zemlja je ogrezla u kriminal kakav ne pamte ni najstariji Beograđani i Zemunci, stanovništvo se raduje što policija dobija veća ovlašćenja, ipak, jedan naučnik ostaje hladne glave i upozorava javnost da je uvođenje vanrednog stanja pravno neutemeljeno. O kom misliocu i borcu za ljudska prava je reč?

Takmičar III: Da nije Gugl?...

Voditelj: Ne, ne...

Takmičar III: Onda je Tito? Ne, Ranković?!...

Voditelj: Molim publiku da se obuzda, pa nije vam ovo stadion, dragi posetioci! Mislite da ja nisam prvi poželeo da odalamim ovog nezahvalnika, o Linkolnu i Ruzveltu sve znaš, a ovo ne znaš!? Evo, ja ću ga u svoje, tako, i u vaše ime šutnuti, goni se tamo odakle si došao, barabo matora, ali (vezuje pertlu), baš iz poštovanja prema onome čije je ime tačan odgovor nemojte gosta više gađati upaljačima i mobilnim telefonima, Englezi će nam suspendovati studio, hvala vam što se kontrolišete, mnogi i bolje nego ja, čini mi se da je ovo gong, jeste, dragi gledaoci, vidimo se idućeg ponedeljka na ovom istom kanalu.

Ljuba Živkov