Iz ličnog ugla:
Evropski model

Uspostaviti pravu ravnotežu između reda i slobode – izazov Srbije nakon vanrednog stanja

U svojstvu šefa Misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori, osećao sam odgovornost da javno predstavim predložene smernice za primenu vanrednog stanja. Postavio sam ove smernice kako vanredno stanje ne bi išlo na štetu procesa reformi koji se duboko ukorenio u Srbiji. Imajući ovo u vidu, preporučio sam da bi vanredno stanje trebalo da ima ograničeno trajanje, da osigura elemente proporcionalnosti, individualne odgovornosti, uveravanje javnosti o građanskim slobodama, kao i nacionalno pomirenje.

Sada, kada se osvrnemo na vanredno stanje, možemo reći da je Vlada Republike Srbije pristupila uopštenom sprovođenju mera vanrednog stanja. Srpsko društvo je u ogromnoj većini odobrilo vanredno stanje kao sredstvo za borbu protiv kriminala u državi. Međutim, takođe je slučaj da vanredno stanje, po svojoj prirodi, nije moglo da izbegne sputavanje nekih sloboda na određeno vreme. Stoga, namera Misije OEBS-a bila je da, putem predloženih smernica, obezbedi da cilj vanrednog stanja, borba protiv organizovanog kriminala, ne predstavi smetnju principima demokratije.

Zalažući se za ograničen rok trajanja vanrednog stanja, OEBS je na najvišem nivou pozdravio njegovo zvanično ukidanje 23. aprila 2003, što u stvari predstavlja zrelu odluku vlade da uspostavi ravnotežu između potrebe za pravdom u društvu i potrebe za slobodom. Vandredno stanje uspostavljeno bilo gde u svetu, postavlja potrebu za redom i bezbednošću iznad slobode. Sada, kada se vraćamo u normalno stanje, postoje velika očekivanja da će se ponovo uspostaviti ravnoteža osnovnih stubova demokratije.

Što se tiče promovisanja ponovnog uspostavljanja ravnoteže među stubovima demokratije u skladu s vrednostima evropske porodice država, Misija OEBS-a unapred pozdravlja usvajanje određenih zakona i davanje prioriteta određenim pitanjima, u skladu s osnovama liberalne demokratije i uz veću zastupljenost građana.

Postoji potreba da se uspostavi prava ravnoteža između reda i građanske slobode. Citirajući Džejmsa Medisona, dva glavna zadatka vlade su, prvo, da efikasno upravlja svojim građanima, i, drugo, da vlada i da kontroliše samu sebe. Nepovredivost ljudskih prava i sloboda moraju prihvatiti i izvršna i zakonodavna vlast. Samo u kontekstu ovakve efikasne i liberalne demokratije može da se razvija građanska demokratija. Evropski model na koji Srbija želi da se ugleda istovremeno je liberalan i demokratski. Tokom poslednjih pedeset godina, Evropa je stvorila standarde za ljudska prava koji su isti za sve članove evropske porodice i koje Srbija mora da ima u vidu kako bi se potpuno integrisala u Evropu. Članstvo u Savetu Evrope svakako pokazuje da je Srbija i Crna Gora veoma ozbiljna u izvršavanju svojih obaveza u oblasti zaštite ljudskih prava. Stoga, uveren sam da će zakonske odredbe o policijskom pritvoru, usvojene tokom vanrednog stanja, biti u svakom slučaju ukinute što je pre moguće. Verujem da je veoma bitno za Srbiju da njen prioritet bude povlačenje ovih zakona kako bi pokazala Evropi da je ozbiljna u ispunjavanju standarda u oblasti ljuskih prava, a naročito Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Moramo se takođe prisetiti da ljudska prava ostaju na nivou deklarativnih ako građani, bez obzira na njihovu klasnu, etničku i religijsku pripadnost ili političko uverenje, nisu obezbeđeni efikasnim mehanizmima za slučajeve zloupotrebe ljudskih prava. Ovo, pre svega, prejudicira postojanje efikasnog i nezavisnog sudstva. Iskreno verujem da još mnogo toga mora biti urađeno u pravosuđu u Srbiji. Misija OEBS-a očekuje da će vlada uložiti veći napor u reformi pravosuđa i da će ga učiniti efikasnijim. Želeo bih da napomenem, međutim, da efikasnije pravosuđe takođe treba da očuva princip podele vlasti između zakonodavne, izvršne i pravosudne vlasti. S tim u vezi, naročito očekujemo revitalizaciju Saveta za pravosudnu reformu, zaduženog za celokupnu reformu pravosuđa u Srbiji.

Što se tiče još jednog aspekta vladavine prava, Misija OEBS-a očekuje da će stručne preporuke, prosleđene Ministarstvu pravde Republike Srbije, nakon što su predstavnici OEBS-a i drugih međunarodnih organizacija posetili zatvore tokom vanrednog stanja, biti sprovedene. Što se tiče Misije OEBS-a, ona će svakako pružiti podršku ministarstvu u poboljšavanju uslova u zatvorima u cilju veće efikasnosti u suočavanju sa strukturalnim problemima u zatvorima i problemima koji su nastali kao rezultat vanrednog stanja.

Mediji su svakako bili sputani vanrednim stanjem. Zajedno sa vladom i medijskim kućama, moramo da obezbedimo očuvanje i damo garanciju da će štampa uživati punu slobodu. Često sam ponavljao da slobodni i odgovorni mediji nisu samo prednost demokratskog društva, već kamen temeljac građanske demokratije.

U trenutnoj situaciji, nakon vanrednog stanja, unapred pozdravljam usvajanje Zakona o ombudsmanu, koji je Misija OEBS-a detaljno podržala u fazi pripreme. Ombudsman za ljudska prava je neophodna institucija u bilo kojoj demokratskoj zemlji jer stvara okvir pomoću koga vlada obezbeđuje ravnotežu između prava građana i odgovornosti države da institucionalno usvoji i primeni ta prava.

Izrada novog ustava Republike Srbije je takođe presudna u ovom trenutku za nastavak srpskih reformi jer ima potencijal da konsoliduje modernu i, u ustavnom smislu, evropsku Srbiju koja bi trebalo da sadrži evropsku liberalno demokratsku tekovinu. Što se tiče Misije OEBS-a, svakako smo spremni da pružimo podršku procesu izrade novog srpskog ustava ako se to od nas zatraži. Moje mišljenje je da je važno da proces pripreme novog ustava bude proces koji uključuje širok spektar učesnika iz svih delova srpskog društva.

Ništa manje važno je da se obezbedi dalji napredak u praksi u još nekoliko oblasti, počev od usvajanja zakona o finansiranju političkih partija i pravednog tretmana manjina – naročito romske manjine – pa sve do efikasne borbe protiv svih vrsta ilegalne trgovine. Misija OEBS-a je na najvišem nivou istakla borbu protiv ilegalne trgovine kao ključni prioritet za ovu godinu. Borba protiv trgovine ljudima zahteva naročito snažan i regionalan odgovor jer su vlasti u Srbiji i Crnoj Gori, kao i širom Evrope naročito zabrinute zbog ovog oblika ljudskog ropstva.

Da zaključim, odgovornost političara u ovoj zemlji i nakon vanrednog stanja je da obezbedi da demokratija u Srbiji ostane jaka i organizovana sa jedne strane, a liberalna i slobodna sa druge. Misija OEBS-a je spremna da podrži državne institucije u procesu sprovođenja reformi koje su u interesu stabilnosti, bezbednosti, slobode i, konačno, građana Srbije.

Mauricio Masari, autor je šef Misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori