VREME 533, 22. mart 2001. / NEDELJA
Predlog za slušanje:
Uniseks Evropa
"Breskvica" u službi umetnosti
Ako zbog nečega ne bih voleo da postanemo Evropa, onda je to sasvim sigurno zbog toga što bismo se morali odreći (navike kupovanja) svih piratskih noviteta koji krase police moga stana.
Ima ta Evropa još mnogo toga za izbegavanje (setimo se samo cinizma iz 1999-te, ili ovogodišnje neprijatnosti, kada holandska ambasada nije dala vize grupi O.P. za već ugovorene koncerte). Ali, sada nije vreme niti mesto da se o tome piše, vratimo se pirateriji.
Ne prođe dan, a da se u mojoj omiljenoj prodavnici diskova (jedna jedina dobra u N.S-a, tek toliko o autonomiji) ne pojavi nešto novo, tek izašlo iz rezača nekog cyber manijaka. Jasno je svima da su se u ovaj vid poslovanja uključili i ljudi koji imaju malo širi spektar razumevanja za muzičke pravce, tako da priča o najvećim hitovima koji se režu u Bugarskoj više nije aktuelna. Samim tim Bugari mogu da odahnu, Srbi su (opet!.., o neee...) uzeli stvar u svoje ruke. Bugari su sa sebe skinuli breme kolektivne krivice, a naš legalizam (odomaćen termin za nerešive probleme, više sile i sl.) u okvirima piraterije (svega, ne samo muzike) garantuje nam mirne snove – MI NIKADA NEĆEMO POSTATI EVROPA.
Iza imena PEACHES stoji jedna jedina devojka (Merrill Nisker) i Roland groove box MC505. Za neupućene, groove box je instrument koji u sebi ima sve (ritmovi, gitare, basovi, efekti, semplovi, tj. jedna velika baza muzičkih podataka), samo još treba znati šta se želi.
PEACHES očito zna šta želi, kombinacija skromnog muzičkog sa nimalo skromnim tekstualnim i dobijamo nešto čemu se svaki poštovalac slobode duha rado priklanja.
Naslovi pesama poput Fuck The Pain Away, Diddle My Skittle ili Suck And Let Go, vraćaju nadu u angažovanost žena u muzici. Makar to bilo i na ovaj (sada već trendovski) način. Seksualnost u službi umetnosti može da predstavlja veliko osveženje, pogotovo ako se iza svega ne kriju ambicije tipa ravnopravnosti ili feminizma.
Brutalnost tekstualnih tema je, sasvim sigurno, ljude iz diskografske kuće Teenage USA rec. (izdavači veoma zanimljivog profila) motivisala za dodatni vid eksploatisanja devojke iz Toronta, tako da njen spot za pesmu Lovertits možemo videti čak i na nekim našim TV kanalima (B92). U nevelikoj site prezentaciji, PEACHES (tj. Merrill Nisker) se vezuje za rad na 8-milimetarskom filmu, što je u spotu sa dve (pedofilne) devojčice na biciklu jasno i pokazala.
Sve u svemu, PEACHES i nije neko otkriće (izdanje je iz 2000-te) zbog kojeg će se mnogo toga u muzičkom svetu promenuti, ali ima u sebi dovoljno pozitivne energije i slobode, a samim tim BRESKVICA je preko potrebna svakome od nas.
Branislav Babić Kebra – "Obojeni program"
|