Politika i kriminal:
Novosadska pretpremijera

Početak suđenja Nenadu Opačiću čije se ime u prolećnim policijskim informacijama povezuje sa zemunskim klanom, pokazao je kakve sve pravne i političke komplikacije mogu izazvati očekivana jesenja suđenja organizovanom kriminalu i atentatorima na premijera Zorana Đinđića u Beogradu

SPORNA PARCELA: Mesto gde Opačić namerava izgraditi benzinsku pumpu

Ni dve godine nakon dobijanja parcele u ulici Braće Popović u Novom Sadu Nenad Opačić, preduzetnik iz Veternika kraj Novog Sada i okrivljeni pred Okružnim sudom u Novom Sadu za krivična dela otmice i nelegalnog stavljanja u promet opojnih droga, ne uspeva da počne radove. Atraktivna lokacija kraj novosadskog Sajma liči na zapuštenu poljanu pogodnu za odmor čergi koje tuda prolaze, a zamišljeni objekat čeka na odluku nadležnih gradskih službi koje bi trebalo da daju znak za početak izgradnje. Nenad Opačić je trenutno u pritvoru i protiv njega se vode tri procesa.

Komisija Skupštine grada Novog Sada, formirana da ispita proceduru oko dobijanja parcele na licitaciji održanoj 29. marta 2001, u ponedeljak 23. juna 2003. većinom glasova odlučila je da pred Skupštinu izađe sa stavom da je proces formalno-pravno bio ispravan da bi sa ponuđača, pomenutog Nenada Opačića, bila skinuta sumnja da je na neki način uticao na takav ishod postupka dobijanja parcele. Opet, deo Komisije koji se ne slaže sa ovakvim stavom izaći će pred Skupštinu sa izdvojenim mišljenjem (vidi okvir). Dogodilo se, eto, da je Nenad Opačić postao osoba čijim se likom i delom bave sve tri vlasti, što bi moglo da ukaže na dubinu političkog rascepa u AP Vojvodini. Na jednoj starani su "ligaši" Nenada Čanka potpomognuti "demokratama", a na drugoj su "reformisti" Mileta Isakova podržani od DSS-a.

U međuvremenu, u protekle dve godine, dogodilo se nekoliko stvari koje su potpomogle ovakav razvoj situacije. Najpre je Nenadu Opačiću prošle godine izrečena kazna od devet meseci zatvora zbog nedozvoljenog potezanja oružja i nelegalne prodaje 49,6 grama heroina (delo iz sredine devedesetih). Usledila je žalba okrivljenog, slučaj je poništen i svoj ishod je doživeo ovog proleća kada je Nenadu Opačiću za isto delo određena kazna od 4,5 godina zatvora. Ovaj slučaj još nije završen jer se okrivljeni žalio na odluku suda i čeka se, prema rečima advokata Vladimira Horovica, branioca okrivljenog, odluka Vrhovnog suda Srbije da bi presuda bila pravosnažna ili postupak bio iznova obnovljen. I dok se mastilo sa presude Okružnog suda u Novom Sadu sušilo, Nenad Opačić je dane provodio u pritvoru jer je uhapšen 27. februara ove godine i protiv njega je podignuta optužnica za krivično delo otmice.

"GRAĐANSKO PRIVOĐENjE": Već sâm početak suđenja Nenadu Opačiću (i njegovom bratu Predragu i još dvojici saradnika), čije se ime u prolećnim policijskim informacijama povezuje sa zemunskim klanom, pokazao je kakve sve pravne i političke komplikacije mogu izazvati očekivana jesenja suđenja organizovanom kriminalu i atentatorima na premijera Zorana Đinđića u Beogradu. Taj utisak da je pred Okružnim sudom u Novom Sadu, krajem maja, počeo proces koji predstavlja svojevrsnu "pretpremijeru" suđenja zemunskom klanu ne umanjuje okolnost da Opačić nema veze sa Đinđićevim ubistvom i da se proces odvija po starim krivičnopravnim propisima, dakle ne pred specijalnim tužiocem. Jer, budući da je Nenad Opačić protekle decenije pripadao onoj mutnoj zoni u kojoj su se sretali, sarađivali i sudarali Miloševićeva tajna policija i opozicija, ekstraprofiterski lobi i narko-mafija, te da je bio pašenog tako glasovitom biznismenu kao što je "kralj šećera" Midorag Kostić, da je lično poznavao i pratio toliko značajne političare kakvi su bili Zoran Đinđić i Nenad Čanak, da se nije i ne libi aktivnog učešća u poslovnom i javnom životu Novog Sada i budući da je, u najmanju ruku, imao poslovne kontakte sa Dušanom Spasojevićem Dućom, pokojnim vođom jednog od najmoćnijih klanova u Srbiji – proces protiv njega i njegovih saučesnika izaziva posebnu pažnju i po mnogim okolnostima okuplja slične aktere koje će okupiti i najavljena beogradska suđenja.

Na samom početku sud je imao problem jer je glavna žrtva kidnapovanja, izvesni Mladen Marić iz Iriga, izvrdao svedočenje. Izgovarao se okolnošću da ga je, neposredno pre odlaska pred novosadski sud, privodila sremskomitrovačka policija zbog sumnje da je i on saradnik zemunskog klana, te da zbog toga nije u stanju da se koncentriše i ispriča šta mu se dogodilo sa Opačićima i drugovima.

U optužnici stoji da su Opačićevi saradnici 25. februara 2003. godine doveli oštećenog Marića u kafe "Mikele" u Veterniku sa namerom da razgovaraju o ubistvu Uglješe Ljubojevića, koji je ranije bio ubijen u novosadskom restoranu Verige. Pošto je Marić stigao, počela je jedna vrsta saslušanja koja je podrazumevala udaranje pištoljem po glavi i telu da bi Marić priznao da je bio umešan u ubistvo Uglješe Ljubojevića. Istog dana je nedeljnik "Identitet" objavio intervju sa Opačićem gde ovaj naširoko govori o svom prijateljstvu sa pokojnim Ljubojevićem. Takođe, Opačić je tada tvrdio da Uglješa Ljubojević ne radi za njega, nego u njegovoj kući u Veterniku drži teretanu jer je i sam bio jako talentovan bokser. On je tada poručio njegovim ubicama da se dobro čuvaju. Mladen Marić, na koga je pala sumnja, prošao je na ispitivanju kod Opačića sa prelomom jagodične kosti i hematomom na desnom oku. U optužnici se navodi da su ga okrivljeni primoravali i na seksualne radnje ("stavljali su svoje polne organe u usta oštećenom"). Marić je popustio pred argumentacijom Opačića i drugova i priznao da je učestvovao u ubistvu pokojnog Ljubojevića. Sutradan 26. februara otmičari su vezali Mariću lisice strpali ga u gepek automobila "golf 2" i povezli ga preteći da će ga ubiti i baciti u Dunav. Ipak, oteti Marić je sačuvao prisebnost i snagu te je na jednom pit stopu uspeo da iskoči iz gepeka, dotrči do tržnog centra Planeta 021 u Novom Sadu i prijavi slučaj policiji. Policija je uhapsila Opačića i drugove koji su, navodno, svoj postupak nazvali "građanskim privođenjem" pošto su ustanovili da je Marić umešan u Ljubojevićevo ubistvo. Hteli su reći da su radili ono što policija do tada nije uspela.

UPRAVNI ODBOR: S druge strane, ovakvo objašnjenje ne čudi imajući u vidu da je Nenad Opačić važio, prema rečima Nenada Čanka, predsednika Skupštine Vojvodine, za čoveka od poverenja još od 1999. godine. (NIN, br. 2731, str. 16–18). Čanak navodi da mu je Opačić bio predstavljen kao dugogodišnji opozicioni delatnik i kao čovek koji je osigurao bezbedan povratak Zorana Đinđića u Beograd posle bombardovanja. "O poslovima Nenada Opačića nisam ništa znao", rekao je Čanak i objasnio da je Opačić sa svojim momcima pomogao gradu posle petog oktobra u sprečavanju divlje gradnje: "Bilo je slučajeva kada je prilikom rušenja divlje izgrađenih objekata bilo pretnji nasiljem. Opačić se tada pojavljivao sa svojim momcima i nikada nije bilo problema." Ko ga je angažovao u tom smislu, nismo uspeli da saznamo jer je ovih dana Nenad Čanak bio nedostupan. Takođe, u pomenutom intervjuu "Identitetu", Opačić je potvrdio da je bilo ponuda da učestvuje u radu pojedinih upravnih odbora, ali je on to odbio: "Ne želim da taj deo moje prošlosti, a koji mi se nimalo ne sviđa, služi za bilo čiju kompromitaciju. Zbog toga nisam hteo da uđem ni u jedan upravni odbor." Svoju vezu s političkim vrhom potvrdilo je i pismo koje je Opačić poslao iz pritvora na adrese Skupštine AP Vojvodine i Skupštine Novog Sada. On se obraća "gospodi predstavnicima, odbornicima, poslanicima, funkcionerima, pozicionarima i opozicionarima" sa željom da se sa svima razjasni jer mu se nije svidelo što se u javnosti govori o "aferi Opačić". Pismo pisano početkom maja ove godine odmah je prosleđeno novinarima, pa je ispalo da se Nenad Opačić iz pritvora obraća javnosti ne bi li razjasnio neke stvari iz političko-privredno-kriminalnog miljea Srbije. Činjenica da je pismo novinarima podelio član Čankove Lige socijaldemokrata Vojvodine poslužila je za novo rasplamsavanje sukoba između "reformista" i "ligaša", između Mileta i Neše. Pozicioniranje za naredne izbore prelama se preko odnosa sa ljudima okrivljenim za više krivičnih dela. Čanak je otvoreno govorio o svojim vezama sa Opačićem, što mu sigurno neće doneti političke poene, a Isakov neguje politiku "čistih ruku" tražeći da se ipak povede rasprava o poreklu imovine ne bi li špekulativni kapital ušao u legalne okvire. Tako se Opačić iz zatvora aktivno uključio u političke napetosti u Novom Sadu, a najavio je i niz krivičnih prijava protiv nekih listova i političara, a, što je poseban kuriozitet, i protiv ministra policije Dušana Mihajlovića.

Slučaj Opačić se, na taj način, kreće između skupštinskih kuloara i Okružnog suda.

Zebnju da je policija u ovom slučaju možda izvršila pritisak na sud (u neobičnom smeru) pojačala je okolnost da je i drugi svedok Veterničanin Milan Janjuš (28) zvani Brazilac izostao (zasad) sa svedočenja, jer je pretučen u nekoj svađi noć uoči pojavljivanja na glavnom pretresu u procesu protiv Nenada Opačića i drugara (veternička grupa). Prema Janjuševim rečima, njega su u kafiću MK pretukli radnici novosadskog SUP-a i izvesni biznismen. Potrefilo se da se na glavnom pretresu u procesu protiv veterničke grupe ne pojave direktno oštećeni Mladen Marić i čovek koji je predstavljen kao jedan od važnijih svedoka, a cela priča je mešavina politike, kriminala i nasleđenih dugova iz prošlosti.

Da li je reč samo o nesrećnim koincidencijama i o "trapavosti" policije ili je reč o nečem drugom, videće se u nastavku suđenja koje počinje 9. jula.

Slobodan Georgijev