VREME 652, 3. jul 2003. / NEDELJA
Međuvreme
Nervoza
U sredu 25. juna potpredsednik republičke vlade Nebojša Čović trebalo je da u gradskoj skupštini Novog Sada gostuje na tribini "Kosovo i Metohija juče, danas i sutra". U vozilu pod pratnjom Čović je stigao u Novi Sad, gde su ga dočekali pripadnici SUP-a koji su ga, umesto do Skupštine grada, sproveli do zgrade Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine. Kada su shvatili da su napravili grešku, pripadnici SUP-a su krenuli ka Skupštini grada koja je samo pedesetak metara udaljena od zgrade AP Vojvodine, ali je Nebijša Čović, iznerviran, vozilom u kome se nalazio bez pratnje napustio Novi Sad. Pripadnici MUP-a su u početku tvrdili da nisu bili obavešteni da je odredište Skupština grada. Međutim, posle reagovanja Milovana Burića, regionalnog koordinatora Saveza udruženja privremeno raseljenih sa Kosova i Metohije, policija je demantovala samu sebe i priznala da je bila blagovremeno obaveštena o mestu održavanja tribine. Reagovao je i Srđan Sikinić, potpredsednik Demokratske alternative, koji je najavio da će, ukoliko ne dobije objašnjenje ovog događaja od novosadske policije, zahtevati objašnjenje od ministra policije Dušana Mihajlovića. Zasad niko nije posumnjao da je greška novosadske policije namerna ili da ima bilo kakvu političku pozadinu. Izgleda da pojedini pripadnici policije zaista ne znaju gde se nalazi Skupština grada u kome žive.
Ponos
U petak 27. juna obeležen je Međunarodni dan ponosa, lezbijki, gej muškaraca, biseksualnih i transdžender osoba. S obzirom na nerede koji su izbili na ulicama Beograda na ovaj dan 2001. godine, pripadnici seksualnih manjina odlučili su da ovogodišnje slavlje bude zatvorenog tipa. Istog dana, istim povodom, kroz Pariz, Beč, Berlin i Madrid prodefilovalo je više od milion ljudi predvođenih političarima – homoseksualcima. Grupa za lezbijska ljudska prava Labris i Centar za promociju i razvoj prava seksualnih manjina, povodom Međunarodnog dana ponosa, saopštili su da "državni organi i institucije, pre svega u domenu zakonodavstva, nisu doprineli ublažavanju i ukidanju diskriminacije nad pripadnicima seksualnih manjina". Oni su ukazali na elementarnu potrebu poštovanja ljudskih prava svih građana i građanki, bez obzira na rod, etničku pripadnost, seksualnu orijentaciju ili bilo koje drugo svojstvo koje može biti povod za diskriminaciju ili netolerantan odnos. Stoga su apelovali da se nadležni pozabave i njihovim ponosom.
Lekar
U Kraljevu već mesec dana utraje akcija registracije stanovnika za novi model primarne zdravstvene zaštite, pod nazivom "Moj lekar". Akciju, koja će trajati do 31. avgusta, pokrenulo je Ministarstvo zdravlja Srbije zajedno sa republičkim Institutom za zaštitu zdravlja i kraljevačkim zdravstvenim ustanovama, uz finansijsku pomoć Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Ime projekta vrednog oko 2,65 miliona dolara sve govori: građani će biti u prilici da sami izaberu svoj lekarski tim, svog lekara i svoju medicinsku sestru, koji će im biti na raspolaganju bar godinu dana. Međutim, ma koliko primamljivo ova ponuda izgledala, građanima Kraljeva je dosadašnji, "tradicionalni" način posećivanja lekara, izgleda, draži. Od očekivanih 100.000, za svog lekara opredelilo se tek oko 30.000 potencijalnih pacijenata. Ni činjenica da u paket-aranžman ulaze i zakazivanje pregleda preko telefona i ukidanje šaltera nije motivisala Kraljevčane da se akciji odazovu u većem broju. Ako se uzme u obzir da novi način odlaska kod lekara podrazumeva jedno čekanje u redu manje (misli se na ono pred šalterom), izostali "kvorum" se do kraja avgusta možda i predomisli.
Akvarijum
Imajući u vidu da je Beograd jedna od retkih metropola koja nema akvarijum, Preduzeće za istraživanje podvodnog sveta Viridijan, obratilo se gradskoj vladi. Prema projektu preduzeća, akvarijum bi trebalo da bude smešten u podzemnim galerijama tašmajdanse stene, a izgradnja bi se odvijala u dve faze. Zanimljivo je da je firma Viridijan, verovatno vođena krilaticom "ako hoćeš da nešto ispadne kako treba, to moraš sam da uradiš", predložila da samostalno i uz pomoć volontera i aktivista ronilaca-istraživača finansira prvu fazu projekta. Druga faza zasad ostaje diskutabilna, ali ako gradskoj vladi proradi takmičarski duh, Beograd će uskoro moći da se podiči jednim "svetskim" akvarijumom.
Falsifikatori
Tek kada je drugo, popravno polaganje klasifikacionih ispita za upis u srednje škole obavljen, iskrsao je nov, banalan problem: ustanovljen je izvestan broj falsifikovanih formulara na kojima oni koji su ispit položili upisuju šifre i nazive škola u kojima bi želeli da nastave školovanje. Ne zna se, odnosno nije saopšteno, koliko je to falsifikata pronađeno niti u čemu je razlika u odnosu na original, sem da elektronski čitači ne mogu da ih pročitaju te da je to jedini razlog kašnjenja upisa. Nejasan je, takođe, razlog za upuštanje u nelegalno štampanje u suštini bezvrednog formulara i to u malom tiražu. Neki drugi podaci, međutim, posredno ukazuju na motiv. Falsifikati su, naime, pronađeni samo u Beogradu, gradu sa najvećom koncentracijom srednjih škola u Republici i u kome ima najviše kompjutera, skenera i kolor-štampača. Pri tom, u predupisnoj groznici, kao i lane uostalom, na samo jednom mestu mogao se kupiti original formulara. Ko god to bio, Ministarstvo prosvete je protiv falsifikatora, NN lica, kao i svih onih koji su u izradi falsifikata učestvovali, podnelo krivičnu prijavu.
Produktivnost
Sledeće godine, ko se bude odlučio da godišnji odmor provede na Crnogorskom primorju i ako se bude zaputio na južni deo južnog Jadrana, putovaće 24 kilometra kraćom trasom. Prošle nedelje, naime, probijen je tunel namenjen drumskom saobraćaju dugačak 4151 metar kroz brdo/planinu Sozina, između Crmničkog polja i mora. Tunel su zajedničkim snagama probijali radnici iz Crne Gore i Slovenije. I dok su "južnjaci" za 657 radnih dana sa južne strane prokopali 1616 metara tunela, "severnjaci" su za 603 dana sa severne strane prokopali 2535 metara i tako empirijski pokazali razliku između severa i juga. Severnjačka produktivnost je verovatan razlog što je za oblaganje mermerom fasade Hrama svetog Save na Vračaru angažovana slovenačka Družba za dodelavo kamena Marmor iz Hotavlja: sledeće godine proslavlja se dvestogodišnjica Prvog srpskog ustanka i do tada Hram sa spoljne strane, zacrtano je, mora biti završen.
Zaštita
Strelci protivgradne zaštite u somborskom ataru nezadovoljni su naknadom od 1600 dinara mesečno koju primaju iz republičkog budžeta, uz objašnjenje da je "isuviše mala za tako odgovoran posao i stalna dežurstva" i uz upozorenje da, ukoliko im ne bude povećana naknada, naredne godine neće prihvatiti angažovanje u protivgradnoj zaštiti. Moguće je, međutim, da to od njih niko neće ni tražiti. Primera radi, meštani sela Šupljaka u susednoj, subotičkoj opštini zahtevaju ukidanje protivgradne zaštite, uvereni da razbijanje oblaka doprinosi suši i manjim prinosima na njivama. Zbog ovogodišnje slabe žetve, ljuti poljoprivrednici odlučili su da zvanično pokrenu inicijativu za ukidanje protivgradne zaštite "kako bi se priroda ostavila da radi po svom". Protivgradni sistemi, inače, rade u većini evropskih država, ali da ih tamo po pravilu finansiraju osiguravajuća društva, jer im je u interesu da, ako već mogu, nekako izbegnu plaćanje štete. U Evropi je, takođe, običaj da se sve osigurava, pa i očekivani poljoprivredni prinos. Kod nas ta praksa još nije zaživela.
|