Finansiranje stranaka:
Pare na sunce

Po prirodi stvari, finansiranje stranaka je u potpunoj tami, bez javne kontrole, pa je široko rasprostranjeno uverenje da su stranke postale izvor korupcije. Namerna da izgradi sistem za borbu protiv korupcije, Vlada Republike Srbije utvrdila je Predlog zakona o finansiranju političkih stranaka i poslala ga Skupštini Srbije na usvajanje u uverenju da time postavlja jedan od najvažnijih stubova za borbu protiv korupcije. Ukoliko poslanici Predlog usvoje, zakon će početi da se primenjuje 1. januara 2004. godine

Kako je predloženo, političke stranke se finansiraju iz dva izvora. Iz javnih sredstava (budžeta Srbije, pokrajine i lokalne samouprave) i iz privatnih izvora (sredstva prikupljena od članarina, priloga, prihoda od promotivnih aktivnosti, imovine i legata).

Za finansiranje redovnog rada novac iz budžeta dobijaju samo parlamentarne stranke, tj. samo stranke čiji su kandidati izabrani za poslanike, odnosno odbornike, a suma tih sredstava iznosi 0,15 odsto budžeta Republike Srbije, odnosno 0,1 odsto budžeta jedinice teritorijalne autonomije, to jest lokalne samouprave. Prema rečima Božidara Đelića, ministra za finansije, ako bi se te odredbe primenile ove godine, stranke bi iz budžeta Srbije dobile 400 miliona dinara, a da je izborna godina, još 50 odsto više.

Budžetska sredstva koja stranke dobijaju od države raspoređuju se tako da se 30 odsto sume deli na jednake delove svim parlamentarnim strankama, dok se ostalih 70 odsto raspoređuje srazmerno broju mandata. Predlogom je predviđeno da taj novac stranke primaju u mesečnim ratama.

Zakonodavac nije predvideo finansiranje vanparlamentarnih stranaka. Ali je dopustio da takve stranke mogu same prikupljati sredstva, a da pritom njihov iznos, osim sredstava od članarine, ne sme u jednoj kalendarskoj godini preći iznos od pet odsto ukupnih sredstava koje dobijaju parlamentarne stranke.

Sve uplate koje premašuju iznos članarine zakonodavac smatra prilogom. Takve priloge mogu davati firme ili pojedinci. Ali ako na taj način pomaže stranku, dobrotvor mora stranci ispostaviti račun, bez obzira na to da li je usluga ili proizvod dat bez naplate. Ako je takav prilog dobijen od firme, o tome moraju biti obavešteni i skupština akcionara i organi upravljanja te firme.

Suma sredstava koju stranke mogu prikupiti u obliku priloga ograničena je dvostruko. Najpre, ograničen je ukupan iznos sredstava iz privatnih izvora, i on ne može da bude veći od iznosa koji stranka dobija iz budžeta. Drugo ograničenje odnosi se na visinu sredstava. Fizičko lice može da pokloni stranci sumu koja iznosi naviše deset prosečnih plata, dok prilog pravnog lica ne može da bude veći od 100 prosečnih plata.

Predlog zakona propisuje i ko uopšte ne može da bude finansijer stranke. Zabranjeno je primanje novca od: stranih država, pravnih i fizičkih lica; anonimnih darodavaca; javnih ustanova i preduzeća, ustanova i preduzeća sa učešćem državnog kapitala, bez obzira na visinu ušešća; privatnih preduzeća koja obavljaju javne usluge po osnovu ugovora sa državnim organima i javnim službama; preduzeća i organizacija koja imaju javna ovlašćenja; humanitarnih organizacija; verskih zajednica; priređivača igara na sreću; uvoznika, izvoznika, prodavaca i proizvođača akciznih proizvoda i pravnih lica i preduzetnika koji nisu platili dugovanja državi.

Zakonododavac posebno zabranjuje davanje obećanja ili stavljanje u izgled bilo kakve privilegije ili lične koristi darodavcu političke stranke.

Predlogom zakona regulisano je i finansiranje troškova izborne kampanje. Sredstva za pokriće troškova kampanje obezbeđuju se u izbornoj godini u iznosu od 0,1 odsto budžeta Republike, 0,05 odsto budžeta jedinice teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave za godinu za koju se budžet donosi.

Taj novac u visini od 20 odsto raspoređuje se u jednakim iznosima podnosiocima proglašenih izbornih lista, odnosno predlagačima kandidata u roku od deset dana od dana proglašenja, a preostali deo sredstava dodeljuje se nakon izbora podnosiocima lista koje su osvojile mandate, i to srazmerno broju osvojenih mandata, odnosno predlagaču kandidata koji je osvojio mandat.

Za pokriće troškova izborne kampanje stranka može da prikuplja sredstva i iz privatnih izvora, s tim da visina tih sredstava ne sme preći iznos od 20 odsto sredstava dobijenih iz budžeta.

Politička stranka koja za izbornu kampanju utroši sredstva u iznosu koji je veći od iznosa propisanog ovim zakonom kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 200.000 do 1.000.000 dinara, a odgovorno lice kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara.

Obaveza stranaka je da u roku od deset dana od dana održavanja izbora podnesu Odboru za finansije Narodne skupštine kompletan izveštaj o poreklu, visini i strukturi prikupljenih i utrošenih sredstava za kampanju.

Prema predloženim rešenjima, stranka mora da ima dva računa. Jedan, na kome drži sredstva za finansiranje redovne aktivnosti, i drugi, poseban račun za finansiranje troškova izborne kampanje. Podnosilac proglašene izborne liste, odnosno predlagač kandidata imenuje dva lica koja su odgovorna za zakonito poslovanje i podnošenje izveštaja.

Partije su obavezne i da Odboru za finansije Skupštine Srbije podnose završni račun i godišnji izveštaj o prilozima i imovini, koji taj izveštaj razmatra i potom stavlja na uvid javnosti. Ukoliko utvrdi nepravilnosti, predsednik Odbora za finansije dužan je da podnese prijavu nadležnim organima. A ako politička stranka bude pravosnažno kažnjena za prekršaj, gubi pravo na sredstva iz javnih izvora za narednu kalendarsku godinu.

Predlogom nije predviđeno uspostavljanje nezavisnog tela za kontrolu finansija stranaka, već nadzor nad poslovanjem stranaka obavljaju državni organi (Ministarstvo finansija) i Skupština.

Propisane su i sankcije za kršenje odredaba zakona. Novčanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj politička stranka ako pribavlja sredstva suprotno odredbama; ne otvori račun, ne uplati sredstva na račun ili plaćanje obavlja suprotno odredbama ovog zakona; vodi knjigovodstvo suprotno odredbama zakona.

Dragoslav Grujić