Vreme
VREME 661, 4. septembar 2003. / NEDELJA

Međuvreme

Kijamet

Image

Olujno nevreme koje je u nedelju 30. avgusta zahvatilo Vojvodinu i Beograd nakratko je paralisalo život u mnogim gradovima. Na teritoriji Srbije ispaljena je 481 protivgradna raketa. U Zrenjaninu je pao jak grad veličine pesnice, a vetar je oborio više dalekovoda pa je grad ostao bez struje, vode i telefonskih veza. Da nevolje građana budu još veće, po dolasku struje u nekoliko zgrada su izbili požari. Oluja je oštetila automobile, porazbijala prozore, oborila drveće i odnela krovove. U zrenjaninskoj Hitnoj pomoći te večeri su se pojavile 23 povređene osobe. Sutradan je na vanrednoj sednici predsednik SO Zrenjanin proglasio ugroženost od elementarne nepogode, a u osam osnovnih škola odložen je početak godine. Tokom večeri temperatura je pala za deset stepeni Celzijusovih, pa je u Beogradu bila samo 16 stepeni. Prema rečima Dr Nade Macure iz beogradske Hitne pomoći, na jednog sugrađanina je pala tenda, a na stanarku studentskog doma "4. april" poveća daska. Žureći kući, kod Kalenić pijace povredila se jedna starija gospođa. Iz dispečerskog centra GSP javljeno je da tramvaji nisu radili oko pola sata, a da je zbog pada drveta na električne vodove u Bulevaru mira bio prekinut i trolejbuski saobraćaj na linijama 40 i 41. I u okolini Beograda oštećeni su krovovi, padalo je drveće, saksije i neonske reklame. Uništeni su usevi u zrenjaninskoj i vršačkoj opštini. Nadležni procenjuju štetu.

Sitnica

Ministar finansija Srbije Božidar Đelić, koji kao član državne delegacije predvođene ministrom SCG za ekonomske odnose s inostranstvom Brankom Lukovcem učestvuje u pregovorima sa predstavnicima Ruske Federacije o prebijanju starog srpskog duga Rusiji za preuzeti a neplaćeni gas sa još starijim ruskim klirinškim dugom Srbiji i Crnoj Gori, izjavio je u petak, na kraju dvodnevnih razgovora, da je postignut značajan napredak. "Ruska strana je poboljšala uslove za pregovore time što je dozvolila promenu iz obračunskih u realne dolare, a od toga upravo zavisi ishod ovih razgovora", objasnio je Đelić. Postizanje sporazuma omogućilo bi realizaciju nekih značajnih projekata kao što je rehabilitacija i revitalizacija hidroelektrane Đerdap, vredan 100 miliona dolara, kao i realizaciju dodatnih ruskih investicija u Srbiji kao što je, na primer, proizvodnja vagona za potrebe ruskih železnica. Nastavak pregovora očekuje se u septembru i, kako kaže Đelić, "ako se bude išlo ovim ritmom, uspećemo da završimo pregovore pre kraja ove godine". Ostalo je samo da se usaglase stavovi oko jedne "sitnice": koliko se klirinških dolara obračunava za jedan zeleni.

Tortura

Prema podacima koje je saopštio MUP Srbije, u prvih sedam meseci ove godine sredstva prinude su upotrebljena 660 puta i utvrđeno je da je u 655 slučajeva to bilo urađeno u okvirima zakona. Poslednji medijski eksponirani slučaj policijske torture dogodio se 23. avgusta u Batočini, mestu pored Kragujevca, kada su "sredstva prinude" upotrebljena protiv Saše Dinića. On kaže da su mu policajci posle privođenja naneli teške telesne povrede o čemu ima lekarsku dokumentaciju i fotografije. Nedelju dana docnije oglasio se policijski general Milorad Simić, načelnik Uprave policije u MUP-u Srbije, sa drugačijom verzijom događaja koja pokazuje Dinića kao nasilnika koji se pre privođenja potukao, a potom je u stanici njegov brat Zvonimir udario jednog policajca. Prema Simiću, Zvonimir je tri puta glavom udario o sto, razbio staklo na oglasnoj tabli, a Saša je polomio dva stakla. Ranije je Dinić osuđen na šest meseci zbog prodaje droge. Simić je zamerio medijima što su uvek prvo spremni da čuju stranu tzv. žrtve, dok ostaju nezainteresovani za saopštenja policije.

Vašar

Narodni zbor u čast i slavu pisca Petra Kočića, tradicionalno održan u selu Stričići po 38. put, ove godine ličio je na sve samo ne na sećanje na njega. Nekadašnji ritual polaganja venaca i obilaska škole koja nosi Kočićevo ime zasenjen je vašarom na ogolelom pašnjaku gde su instalirani ringišpili i pocepane šatre. "Obeležavanje" dana velikog krajiškog pisca svelo se na jagnjetinu, "ples" striptizete Divlje Ruže i pivo od tri evra. Samog Kočića se, pored svih tih "narodskih" zadovoljstava, verovatno malo ko i setio.

Škola

Image

U isturenom odeljenju Osnovne škole "Ivan Milutinović" u Slancima, opština Palilula, školsko zvono još se nije oglasilo. Umesto učenika, u školskom dvorištu okupili su se nezadovoljni roditelji. Razlog protesta su nedovršeni radovi u školskom dvorištu koje je prekriveno kamenom rizlom i još nije betonirano. Rekonstrukcija je počela 23. septembra 2002, pa su cele školske godine deca bila primorana da pohađaju nastavu u odeljenju škole "Ivan Milutinović" u Velikom Selu. Dragan Marković, član Saveta roditelja, napominje da je pored povreda neke dece zbog nesređenog dvorišta, dodatan problem što škola nema ni fiskulturnu salu. Projekat preuređenja škole, koji je, prema rečima direktorke Snežane Budimirović, upućen MUP-u u toku leta, nije sadržao dokumentaciju za izradu hidrantne protivpožarne mreže, pa je vraćen na doradu, a betoniranje dvorišta počeće tek kada se postave cevi. Direktorka je dodala da je škola samo korisnik objekta, a da su investitor Skupština grada Beograda, nadzorni organ i izvođač radova odgovorni. Izvođač radova je preduzeće Rading, a roditelji tvrde da je za nadzor zadužena izvesna firma Krip inžinjering. I dok svi nadležni redom prebacuju krivicu na druge, nezadovoljni roditelji, koji su pomogli školu sa 390.000 dinara, ostaviće decu kod kuće, bar do sredine septembra kada je navodno najavljen kraj radova. S obzirom na to da je taj kraj najavljivan više puta, nije isključeno da će ovi osnovci još čekati.

Seča

Član zemunskog klana Darko Milićević (26) zvani Darko Nos uhapšen je u nedelju 31. avgusta u blizini Stokholma po Interpolovoj poternici izdatoj tokom akcije Sablja. Trenutno se nalazi u zatvoru u Geteborgu, gde čeka izručenje. Hapšenje Milićevića je u ponedeljak 1. septembra potvrdio i Mile Novaković, načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije, koji je naglasio da je Milićević pod sumnjom da je počinio tri ubistva i da je učestvovao u zaveri oko atentata na Zorana Đinđića. Prema izveštaju MUP-a, Darko Nos bio je član ogranka zemunskog klana čiji je šef bio Ninoslav Nino Konstantinović, koji se nalazi u bekstvu. Protiv Darka Milićevića i još 44 člana zemunskog klana policija je podnela krivičnu prijavu po kojoj se svi oni sumnjiče za ubistvo premijera Đinđića, terorizam i udruživanje radi neprijateljske delatnosti. U MUP-u tvrde da je Darko Nos zajedno sa jedanaest članova zemunskog klana učestvovao u ubistvima Sobodana Radosavljevića Bulke, Gorana Trajkovića i Aleksandra Ristića Ace, kao i u ranjavanju Aleksandra Matića. Pored toga, Milićević je bio umešan u prodaju narkotika, prebijanje i maltretiranje "neposlušnih" narkomana.

Lutalice

Prema podacima Regionalnog zavoda za zaštitu zdravlja, svake godine psi ujedu oko 300 Šapčana. Na području ove opštine ne postoji specijalizovana služba koja bi se bavila životinjama bez vlasnika, pa lutalice hvataju radnici Javnog komunalnog preduzeća "Stari grad". Nebojša Sofanić, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu zdravlja, kaže da osoba koju ujede lutalica mora biti podvrgnuta antirabičnom tretmanu, koji uključuje serum i vakcinu protiv besnila i košta oko 15.000 dinara. Zavod je od početka godine u ove svrhe morao da izdvoji preko 300.000 dinara, pa psi lutalice, pored zdravstvenog, predstavljaju i veliki finansijski problem. Iako je od početka ove godine na području Šapca uhvaćeno oko 230 pasa lutalica, problem se ne smanjuje. Broj lutalica posebno se uvećava pijačnim danima, pošto tada pristižu poljoprivrednici iz okolnih sela i dovode nepoželjne pse. Direktor šabačkog komunalnog preduzeća Svetolik Vešić kaže da se takva praksa pretvorila u unosan biznis pošto transport neželjenih životinja poljoprivrednici naplaćuju 100 dinara.

Greška

Braća Petar i Ilija Petrović iz Beške optuženi su da su tokom 2001. godine na njivi svog oca između redova kukuruza uzgajali 730 kilograma indijske konoplje. Naime, policajci su na njivi Petrovića otkrili neobičnu biljku za koju su posumnjali da je marihuana, pa su braća odmah uhapšena i osumnjičena za proizvodnju droge. Izvesno vreme proveli su u pritvorskoj jedinici mitrovačkog zatvora a zatim su pušteni da se brane sa slobode. Međutim, veštaci su tokom istrage utvrdili da nije reč o indijskoj konoplji, već o samonikloj biljci od koje se "ne dobija ama baš ništa". Da ironija bude još veća, samonikla neidentifikovana biljka preplavila je ceo atar u okolini Beške. Posle istrage Vrhovni sud Srbije potvrdio je oslobađajuću presudu braći Petrović.