Navigator:
Priključak

Američka kompanije Eolas ima samo jednog zaposlenog, nastala je iz istraživačke radionice Univerziteta u Kaliforniji, a vredi više od Duvanske industrije Niš. Ovo poslednje pod uslovom da više sudske instance potvrde odluku sudske porote iz Čikaga koja je naložila softverskom gigantu Majkrosoftu da Eolasu isplati 520 miliona dolara na ime nadoknade za neovlašćeno korišćenje patenta. O čemu se radi?

Eolas (www.eolas.com) osnovan je 1994. u vreme prapočetaka internet euforije. Jedini zaposleni je Majkl Dojl, pronalazač i doktor biologije i anatomije, čija je osnovna preokupacija bila izrada medicinskih crteža. Firma je veoma produktivna, ima stotinak spoljnih saradnika i isto toliko akcionara. Veliki broj svojih patentiranih pronalazaka nudi na korišćenje ako kupite licencu. E, neko u Majkrosoftu nije baš pravovremeno posetio njihov sajt i obavestio se o tome, što bi sada moglo skupo da ih košta.

Dojl je početkom devedesetih sa nekolicinom kolega, kao i gomila sličnog sveta, radio na razvoju internet brauzera, tada prilično statičnih programa za čitanje veba (Internet Explorer, danas najpopularniji program ove vrste i "tragičar" naše priče u to vreme još nije postojao). Radeći jednom prilikom na crtežima embriona miša, napravio je programsko rešenje koje mu je omogućavalo da trodimenzionalnu sliku embriona gleda iz raznih uglova koristeći internet brauzer. Zapravo, smislio je kako da unutar internet brauzera pokreće druge programe koji emituju video, muziku ili nešto slično, takozvane plag-in programe (plug-in znači priključak). Ovo rešenje brzo se "primilo" na internetu, tako da danas nema brauzera koji ga ne koristi, mada ima onih koji smatraju da Dojl nije ni prvi niti jedini autor, na čemu će se bazirati i Majkrosoftova žalba.

Dojl je ubrzo, uz pomoć nekolicine prijatelja, osnovao kompaniju koja nikada nije imala finansijskog uspeha, čak je bila i na ivici bankrotstva. Kako je Internet Eksplorer osvajao tržište postajući dominantan veb brauzer, tako je u Dojlovoj glavi sazrevala ideja da je i on za to nekako zaslužan, te je 1999. konačno presavio tabak i tužio MS sudu koji je pre tri nedelje presudio u korist njegove firme.

Interesantno je da ova presuda nije izazvala veliku radost čak ni među protivnicima Majkrosofta, naročito među zagovornicima otvorenog softverskog koda. Oni smatraju da Eoals nije isključivo zaslužan za plag-in programe i da je porota pala pod uticaj mode da se Majkrosoft krivi za sve zlo ovoga sveta, barem kada je softver u pitanju. Budući da Eksplorer jeste najrašireniji, ali nikako i jedini brauzer na svetu, a da plag-in programe koriste svi – došlo je do opšteg meškoljenja. Jer, ukoliko "skine skalp" Majkrosoftu, tužba protiv drugih kompanija, tj. pobeda na sudu, biće rutinska stvar.

Nisu ni u Majkrosoftu naivni, naravno, te su već krenuli u kampanju za pridobijanje javnog mnjenja, plašeći korisnike interneta da će u slučaju potvrde presude, biti prinuđeni da iz Eksplorera potpuno uklone plag-in programe što bi nas vratilo u "kameno doba" interneta.

Ishod ovog slučaja valja pažljivo pratiti, mada ne treba strahovati od radikalnih razrešenja. Koliko god para Dojl dobio, a nešto će dobiti svakako, biće to dobra prilika da se kod nas razmisli o zaštiti domaće proizvodnje softvera. Naravno, nema mesta analogiji sa prethodnom pričom, ali ako domaći softveraši ne budu nekako stimulisani, neće je nikada ni biti.

Zoran Stanojević