Pun kufer marketinga:
Lepše je sa šećerom

Gde je nestao štap za pecanje?

Svi vidimo šta ne valja i šta se ne radi. Baš zato je i dobro da država i njene institucije promovišu ono šta valja i šta se radi. Uostalom, reklama tome i služi. Tako se i desi da se u TV spotovima i na bilbordima reklamiraju nove pare, nova škola, nova legalizacija starih kuća i polovnog oružja... Najavljena je i nova kampanja Kultura se piše srcem koja je, valjda, nastavak onog spota sa poljskim klozetom u kojem je (spotu, a ne klozetu) kultura bila kiseonik. Taj spot je morao lično ministar Lečić da nam javno objasni jer smo mi kao gledalište totalno podbacili čime se dokazalo da smo em nekulturni, em priglupi. Ali, pošto ni ministrovo objašnjenje nije upalilo, u novim spotovima će, po uzoru na proslavljenu knjigu Olovka piše srcem, deca probati da nam objasne šta je kultura. Svim srcem navijam za njih. Ako budu uspešna u toj kampanji, zamolila bih decu da nam objasne još neke stvari. Kad već nisu htela da otkucaju ko finansira Otpor, možda će propevati o aktuelnim aferama.

Problem sa reklamiranjem države nije samo u tome što je sam proizvod problematičan, već i u tome što su reklame "mnogo iste" kao Tele-šopovi. Malo-malo pa se pojavi neki ministar koji me napadno ubeđuje da neodložno moram da nabavim novi revolucionarni proizvod (kao da možete da i ne upišete dete u prvi razred!?). Samo čekam da u dnu ekrana bljesne broj telefona na koji mogu da u narednih petnaest minuta naručim to nešto sa popustom. (Ili možda da napišu kojoj partiji ministar pripada pa da bar budu sigurni da smo primili predizbornu poruku.)

Baš me zanima hoće li i Ministarstvo pravde da napravi spotove za ovaj svoj novi proizvod – etički kodeks. Bojim se samo da fabrika nema licencu za proizvodnju tako nečega. Mislim, zar nije malo ironično da Ministarstvo pravde donosi moralne, umesto zakonskih normi? Šta će biti kazne za prekršioce – deset očenaša i pet zdravomarija? Pa danas i najobičnija firma može da štiti svoje interese tako što od zaposlenih traži da potpišu ugovor po kojem im se, između ostalog, zabranjuje da se, čak i pet godina po odlasku iz firme, zaposle u konkurentskoj kompaniji (za nepoštovanje slede rigorozne i to novčane, a ne moralne kazne), samo je najvišim državnim službenicima dovoljno i "majke mi" pa da im se unapred sve veruje. (Frateli znači braća, a ne nećak i teča.)

Ako se Ministarstvo pravde bavi moralom, Ministarstvo policije bi moglo da se bavi kulturom, na primer. Zamislite da policija uvede "kulturni kodeks"? "Ko remeti javni red i mir biće priveden u – pozorište." Za vožnju u pijanom stanju – kazna je odlazak u operu. Ako prođete na crveno – pravac Bemus! Nema tu cile-mile. Ako ponovite prekršaj – ne gine vam književno veče. Pa da vidite kako bi bio red. I na ulicama i na biletarnicama. Nego! (Ovo bi naročito bilo zgodno u slučaju da i ova nova kampanja za kulturu ostane bez rezultata – ako deca ne uspeju da nas ne uteraju u kulturu, vala će nas uterati narodna milicija.)

I za kraj – iznenađenje za čitaoce: Nagradna igra "Pa ko se upeca"! Pažljivo odgledajte spot za srpsku kafu (onaj sa pecarošem) i odgovorite na nagradno pitanje koje glasi: ako u prvom kadru maneken sedi pored četiri štapa (ima li on pecarošku dozvolu za toliko?), a u poslednjem pored samo tri – gde je nestao jedan štap? Poštenom nalazaču sledi nagrada.

Nadežda Milenković