Grčka:
Moskva na potezu

Kako je njegova ekonomska i medijska imperija u Rusiji razmontirana, a on sam u egzilu, Gusinski više ne predstavlja pretnju za predsednika Putina

Od stalnog dopisnika "Vremena" iz Atine

Stigao je privatnim avionom iz Tel Aviva, verovatno u četvrtak 21. avgusta uveče. Ukotvljena privatna jahta ga je, kao ni mnoge druge pre njega, čekala radi krstarenja Egejom, ali se ne zna, kao i za druge pre njega, da li je u planu bio i neki biznis. Ako i jeste, sada ima vremena da se njime pozabavi, pošto će u Grčkoj morati da ostane neko vreme. Vlasti će se u međuvremenu baviti diplomatijom i nastojati da raspetljaju "ničim zasluženu" pravnu situaciju – verovatno na političkom nivou.

Uslovi privođenja Vladimira Gusinskog, bivšeg ruskog medijskog magnata i jake figure američkog jevrejskog lobija, ostaju za sada nedorečeni. Najverovatnija verzija ukazuje na neažurirane kompjuterske arhive i previše revnosne policajce na atinskom aerodromu, koje je uveliko uhvatila bezbednosna psihoza uoči Olimpijade 2004. Bilo kako bilo, njegovo ime se, navodno, pojavilo na ekranu u rubrici "traži se" i policija se obratila Interpolu. Pošto im je, prema nezvaničnim informacijama, rečeno da ne postoji nalog za hapšenje Gusinskog, zvali su ruski odsek Interpola, gde su saznali da se vodi proces protiv njega.

KONTROVERZE: Vlasnik ruskog i izraelskog pasoša, koji je 2000. pobegao iz Rusije zbog političko-ekonomskog sukoba sa Kremljom i novodošavšim predsednikom Putinom, našao se u aerodromskom pritvoru. Kada je, dan kasnije, objavljena vest o hapšenju, prebačen je u zatvor u Koridalosu, a kako je raslo međunarodno interesovanje rastao je i njegov komfor – radi održanja dobrih odnosa, 25. avgusta smešten je u bolničko krilo zatvora.

Ministarstvo javnog reda je, navodno, sa zakašnjenjem shvatilo koliko "krupnu zverku" ima u rukama, pa je tek dan kasnije obavestilo Ministarstvo spoljnih poslova. Na istu adresu su, međutim, već počela da stižu "pisma podrške" američkih senatora i izraelskih ličnosti koja su tražila oslobađanje Gusinskog. On "nije kriminalac, nego strastan branilac nezavisnih medija i demokratije", stoji u pismu kojim kongresmen Tom Lantos od šefa grčke diplomatije Jorgosa Papandreua "s poštovanjem traži da g. Gusinski bude odmah oslobođen i da mu bude dopušteno da napusti Grčku".

Da postoji veliki međunarodni pritisak potvrđuje i to što je Gusinski u rekordnom roku izveden pred javnog tužioca, samo da bi ovaj konstatovao da odluka "nije u njegovoj nadležnosti", i prebacio je na Vrhovni sud. Na njegov predlog konačnu presudu doneće ministar pravosuđa Filip Pecalnikos. Uprkos izjavama zvaničnika, ostalo je nejasno na osnovu čega je Gusinski uhapšen. Vladin predstavnik Hristos Protopapas rekao je da se radi o "obnovljenom zahtevu Rusije", na osnovu bilateralnog sporazuma, ali s druge strane kontinenta stižu vesti o tome da se i u Moskvi papiri za izručenje tek pripremaju. Rusija je takođe zatečena na spavanju iznenadnim hapšenjem i izgleda da, u stvari, nije baš zainteresovana za izručenje.

"Verovatno je reč o birokratskoj inerciji", izjavio je Aleksej Makarkin, analitičar u centru za političke tehnologije. Kako je njegova ekonomska i medijska imperija u Rusiji razmontirana, a on sam u egzilu, Gusinski više ne predstavlja pretnju za predsednika Putina, koji je fokusiran na razmontiravanje drugog oligarha, šefa najveće naftne kompanije Yukoil Mihaila Kodorkovskog. Eventualno izručenje i dugotrajno suđenje jednom od odbeglih oligarha koji su se obogatili u vreme predsednika Jeljcina bi, naprotiv, verovatno samo iskomplikovalo situaciju u Rusiji uoči decembarskih parlamentarnih izbora i predsedničkih sledećeg marta. S druge strane, rusko tužilaštvo bi se obrukalo kada bi ignorisalo hapšenje i time samo potvrdilo stare tvrdnje Gusinskog i Interpola – da je reč o političkom gonjenju zbog kritike Putina i rata u Čečeniji, a ne o ekonomskom kriminalu.

SLOBODA ZA 100.000 DOLARA: Gusinski je 2000. godine bio optužen za nezakonito dobijanje kredita od 250 miliona dolara od državnog Gasproma za njegovu imperiju Media-MOST, koja je uključivala i NTV i radio Moskovski eho. Pobegao je u Španiju, koja je navodno takođe pod međunarodnim političkim pritiskom u aprilu 2001. odbacila ruski zahtev za izručenje, uz obrazloženje da razlog gonjenja nije kriminalno delo u Španiji. Rusija ga je potom optužila i za pranje 97 miliona dolara i zatražila da se podigne poternica Interpola, ali je i to bilo odbijeno, uz obrazloženje da se radi o politički motivisanom gonjenju. Nekadašnji "borac za nezavisnost medija" tako je postao "jučerašnja vest" i sa porodicom živeo između Sjedinjenih Država i Izraela, neometan dok nije sleteo u Atinu.

Pošto je pušten na slobodu uz garanciju od 100.000 dolara, uz obavezu da ostane u Grčkoj dok se slučaj ne reši, Gusinski čeka na potez Moskve, koja ima rok do 1. oktobra da pošalje dokumentaciju za izručenje. Ako se to ne dogodi, tvrdi advokat Aleksandros Likurezos (nekadašnji advokat lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića), slučaj je završen. A ako i pošalje, Grčka ima diskreciono pravo da odbije izručenje. Naruku joj idu, osim političkih pritisaka "velikih", i apeli ruskih humanitarnih organizacija koje traže da "osnivač NTV-ja" i drugih liberalnih medija, koji je "stabilno doprineo demokratizaciji Rusije", ne bude izručen. Formula će se već naći.

Sonja Seizova