Varšava: Solidarnost protiv Solidarnosti

Demonstracijama nezaposlenih građana i radnika nezadovoljnih socijalnom i ekonomskom situacijom obeležena je prošlog vikenda 23. godišnjica potpisivanja gdanjskog sporazuma, koji je omogućio osnivanje nezavisnog sindikata Solidarnost i doveo do rušenja komunističkog režima u Poljskoj. Zvanične manifestacije povodom jubileja bile su skromne i propraćene konfliktima u redovima "starih" i "novih" aktivista Solidarnosti. Centralna svečanost održana je u Gdanjsku, pred spomenikom palim brodograditeljima, pri čemu je zapaženo da se iz godine u godinu na ovom mestu okuplja sve manje ljudi. Najsvetlija tačka u proslavi jubileja Solidarnosti bila je odluka da se na listu dokumenata i spomenika pod zaštitom UNESCO stave do danas sačuvane drvene tablice, na kojima su radnici gdanjskog brodogradilišta u avgustu 1980. ispisali svoje zahteve, upućene vladi. U toku polaganja venaca dogodio se incident kada je grupa aktivista Solidarnosti fizički napala lidera seljačke Samoodbrane Andžeja Lepera. Zajedno sa svojim pristalicama Leper se spasavao bekstvom, a razbesneli članovi Omladine Velike Poljske izgazili su venac Samoodbrane, koju su nazvali – "komunistička peta kolona". Legendarni vođa Solidarnosti Leh Valensa pozvao je nekadašnje lidere ovog pokreta da zaborave stare razmirice i da se ponovo udruže u borbi za pravedniji društveni poredak. Apel je primljen prilično hladno, a Ana Valentinovič, čije je otpuštanje iz brodogradilišta bilo neposredan povod štrajkova u Gdanjsku, izjavila je novinarima da većina Poljaka danas živi gore nego u komunizmu, jer je "politički teror zamenjen ekonomskim terorom". Njene reči odražavaju trenutnu društvenu atmosferu u Poljskoj, koja je zahvaćena novim talasom štrajkova. Za novu prestonicu Solidarnosti proglašen je Ostrov Vjelkopolski, gde već danima traju štrajkovi i protesti radnika fabrike Vagon, koju su privatni vlasnici krađama i neodgovornim upravljanjem doveli do bankrotstva. Nastavljaju se i štrajkovi šleskih rudara zbog vladinog programa zatvaranja ugljenokopa. Radnici ne veruju vladinom socijalnom programu, s obzirom na to da u nekim šleskim gradovima stopa nezaposlenosti dostiže 30 odsto. Politički analitičari u Varšavi izražavaju strahovanje da bi na jesen moglo doći do pojačanih društvenih potresa jer su socijalni problemi u mnogima preduzećima i društvenim službama, posebno u zdravstvu, ostali nerešeni, dok se sloj siromašnih građana dramatično povećava.

Rim: Afera Telekom

Italijanski premijer Silvio Berluskoni odlučio je prošlog ponedeljka da podnese tužbu protiv opozicionog lidera Pjera Fasina zbog optužbi u vezi s finansijskim skandalom oko Telekoma Srbija. Generalni sekretar Demokrata levice Pjero Fasino optužio je prošlog vikenda šefa italijanske vlade da je "vukao konce" u aferi oko Telekoma Srbija, odnosno da stoji iza optužbi iznetih protiv lidera italijanske levice. Skandal je izbio kada je finansijski posrednik Igor Marini, koji je u maju uhapšen u Švajcarskoj i prebačen u Italiju, počeo da iznosi tvrdnje o umešanosti italijanskih političara iz redova levice u transakcije tokom kupovine 1997. godine 29 odsto vlasništva Telekom Srbija od strane Telekoma Italija, tada državnog preduzeća. Marini je rekao da su tri političara – sadašnji predsednik Evropske komisije Romano Prodi koji je tada bio predsednik italijanske vlade, Pjero Fasino i Lamberto Dini koji su bili članovi vlade – primili veliki mito tokom te kupovine. Iznos mita je, prema njegovim rečima, dostizao 700 milijardi lira ili 360 miliona evra. Marini je kasnije izmenio iskaz, rekavši da je mito iznosio 439 milijardi lira. Fasino je prošlog vikenda optužio Berluskonija, ocenivši da je Marini samo marioneta, a da se onaj koji "vuče konce" nalazi u "palati Kiđi", sedištu italijanske vlade. Italijanska levica optužuje vladu da ju je povezala sa aferom oko Telekoma Srbija kako bi se zaboravilo na Berluskonijeve probleme s pravosuđem. Italijanski premijer je optužen za podmićivanje sudija u procesu koji je suspendovan zahvaljujući zakonu o privremenom imunitetu koji je izglasan u junu. Prodi je izjavio da je spreman da dâ iskaz pred komisijom italijanskog parlamenta, ocenjujući da je "najveća greška u ovoj aferi to što se optužuju nedužne osobe, dok se sve vreme sigurno zna da su one nedužne".

Moskva: Potonuće podmornice

Ruska nuklearna podmornica K-159 potonula je prošle subote ujutro u vodama Severnog mora zajedno sa posadom. Nesreća se dogodila u četiri časa ujutro, po moskovskom vremenu, tri milje (5,5 kilometara) severozapadno od ostrva Kiljdin u Severnom moru i na dubini od 170 metara. U podmornici se nalazilo deset članova posade. Jedan je preživeo, tela dvojice poginulih su izvučena iz vode, a za sedam članova posade se traga. Dovlačenje podmornice K-159 do zavoda za remont brodova u Poljarni počelo je 28. avgusta, uz pomoć četiri pontona.

Podmornica se, u noći između 29. i 30. avgusta, zbog loših vremenskih uslova, otkačila od pontona. Ona je bila isključena iz borbenog sastava vojnopomorske flote i stacionirana u Gremihi. Rusko tužilaštvo je već u prošlu nedelju zbog potapanja atomske podmornice K-159 podiglo više optužnica protiv odgovornih oficira ratne mornarice. Glavni vojni tužilac Aleksandar Savenkov saopštio je novinarima da su optužnice zbog kršenja pravila upravljanja brodom podignute protiv oficira Severne flote i jedne od jedinica podmornice. Tužilac je kazao da je "već sada jasno da je rukovodstvo Severne flote prekršilo zakon", dodajući da je "neposredno" krivično odgovoran zamenik komandira podmorničke divizije Sergej Žemčugov. Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je tokom posete Italiji da će biti "sprovedena detaljna istraga" o incidentu i da će uzroci biti otkriveni. "Tragedija u Barencovom moru govori o tome da more zahteva disciplinu i ne oprašta nemar i greške", kazao je Putin. Spasioci su iz mora izvukli jednog mornara, čije se zdravstveno stanje ocenjuje kao zadovoljavajuće.

Izvučena su i tela dva nastradala mornara, a za ostalih sedam se pretpostavlja da su ostali zarobljeni u podmornici. Načelnik Glavnog štaba Morske flote Viktor Kravčenko saopštio je da nema nade da će preostali mornari u podmornici biti spas eni. Ruski ministar odbrane Sergej Ivanov suspendovao je komandanta podmorničkih jedinica ratne mornarice Sergeja Žemčugova do okončanja istrage o potapanju atomske podmornice K-159. Po dolasku u Severmorsk, Ivanov je izjavio da je takvu odluku doneo na zahtev rukovodstva flote i glavnog vojnog tužioca Aleksandra Savenkova. Predstavnik tuzilaštva saopštio je da je već utvrđeno da je, bez obzira na nepovoljne vremenske prilike, kapetan druge klase Sergej Žemčugov odlučio da "izađe na more i počne vuču podmornice".

Priredio: D. Konjikušić