Aleksandra Jovićević, pomoćnik ministra kulture i medija:
Koliko košta umetnost

Za razliku od izdavača koji, kada je reč o podršci drugim delatanostima, imaju utisak da ih država potpuno zapostavlja, u Ministarstvu kulture tvrde da to nije tačno

Za razliku od izdavača koji, kada je reč o podršci drugim delatanostima, imaju utisak da ih država potpuno zapostavlja, pomoćnik ministra kulture i medija Aleksandra Jovićević iznosi drugačije podatke:

RAČUNI VLASTI: Aleksandra Jovićević

"Veoma je proizvoljno porediti ulaganja Ministarstva kulture i medija kada su u pitanju razne umetničke delatnosti, odnosno pozorište, film i izdavačka delatnost. To nas vraća na ono Brehtovo pitanje, 'Koliko košta umetnost?', i ko je taj koji određuje njenu proizvodnu cenu i da li je ona ista za sve oblasti umetnosti. U svakom slučaju, cilj je da se pravedno i što demokratičnije rasporedi deo budžeta Ministarstva kulture i medija predviđen za savremenu produkciju koji, slažem se, nije mnogo velik i iznosi negde oko 140 miliona dinara. Ranije je i proizvodnja filmova ulazila u tu brojku, ali smo ipak, prošle godine, uz pomoć Ministarstva finansija uspeli da formiramo filmski fond. Otuda i prividna nesrazmera u sufinansiranju ovih umetničkih delatnosti, jer je reč o dva odvojena fonda. Ipak, ako se uzme u obzir da su ukupna izdvajanja za oblast izdavaštava u protekloj godini iznosila oko 40 miliona dinara, ta suma nije nimalo zanemarljiva. Ako toj sumi dodamo izdavačku delatnost 20 ustanova koje se nalaze na republičkom budžetu, npr. izdavačku delatnost Muzeja savremene umetnosti ili Instituta za film, koju smo po Zakonu dužni da finansiramo, onda suma koja se odvaja za izdavačku delatnost dostiže skoro 45 miliona dinara. Izdvajanja za kinematografsku delatnost u istom periodu iznose 78.000.000 dinara. Ali, potrebno je napomenuti da su korisnici sredstava iz filmskog fonda dužni da deo novca uloženog u njih, ostvaren prodajom i distribucijom filma, vrate u zajednički fond za kinematografiju, što nikako nije slučaj s ostalim umetničkim delatnostima", kaže Aleksandra Jovićević.

Prema njenim rečima, samo za poslednji otkup knjiga izdvojeno je 11.671. 957 dinara, a za sufinansiranje časopisa iz oblasti kulture (dakle, ne samo književnosti) 8.926.850 dinara: "Pored toga, kao pomoć izdavačkim projektima i izdavačkoj delatnosti i promociji publikacija izdvojeno je još 3.927. 282 dinara, od toga milion dinara za sufinansiranje rada najstarije izdavačke kuće, Srpske književne zadruge, koja je obeležila 110 godina postojanja. Ono na šta smo posebno ponosni jeste to da je Ministarstvo kulture i medija ušlo ove godine u ostvarenje projekta 'Unapređenje tržišta knjige Srbije i Crne Gore'. Projekat će trajati tri godine i ostvaruje se uz pomoć niza donatora od kojih je najznačajnije Ministarstvo spoljnjih poslova Kraljevine Holandije, čiji doprinos je najveća strana donacija u kulturi do sada. Ukupan budžet projekta podrške izdavaštvu i knjižarstvu iznosi 1.544.775 evra, od čega holandsko ministarstvo doprionosi sa 624.900 evra, a Ministarstvo kulture i medija Republike Srbije sa 200.000 evra, odnosno 13 miliona dinara."

Koju vrstu direktne pomoći pruža Ministarstvo kulture i medija tom, umnogome bitnom delu savremene kulturne scene, pitali smo Aleksandru Jovićević. "Ministarstvo kulture i medija ustanovilo je tri osnovna načina pomoći ne samo izdavačkoj delatnosti već i književnoj umetnosti uopšte. Otkup knjiga je najobimniji posao kojim se pokriva 170 biblioteka u Srbiji. Mnogima od njih to je jedini način da tokom godine obogate svoje fondove. Ove godine planiran je nov sistem otkupa koji će podrazumevati izbor stručne komisije iz ponude izdavača (sastavljene od nezavisnih intelektualaca i kritičara koji nemaju direktne veze sa izdavačima), ali i konkretnih želja i potreba biblioteka u Srbiji, po takozvanom sistemu push-pull, a čiji će koordinator biti Narodna biblioteka. Mislim da je logika jasna i da je to istovremeno podrška i izdavačima i bibliotekama. Narodna biblioteka je prošlog maja obavila mini otkup, koji se pokazao kao uspešan model za veliki otkup koji će Ministarstvo obaviti po završetku međunarodnog sajma knjiga i za koji planiramo da odvojimo više od 20 miliona dinara.

Sufinansiranje časopisa iz oblasti kulture i umetnosti takođe je značajna delatnost Ministarstva. Tokom prošle i ove godine iz budžeta je sufinansirano 58 periodičnih publikacija, što smatramo rekordom, ali i svojevrsnim promašajem, jer je većina tih časopisa imala slab publicitet i još slabiju distribuciju, pa samim tim gotovo nikakav uticaj na našu kulturnu scenu. Ipak, Ministarstvo je, poštujući odluku stručne komisije, svoju pomoć produžilo i van zacrtanih rokova u želji da se isprati celokupna produkcija za 2002/2003. svih 58 časopisa. Zbog toga malo kasni s novim konkursom za 2003/2004, na kome će ovaj broj biti redukovan na 20, kako bi deo sredstava ostao za izdavačke projekte.

To je konkurs koji planiramo da raspišemo prvi put (do sada je to išlo sporadično, pomagali su se veliki izdavački projekti i monografije, značajna kritička izdanja, uz poštovanje visokih vrednosnih kriterijuma). Konkurs će se prvenstveno odnositi na domaće autore, ali ne samo iz oblasti književnosti već iz oblasti kulturne istorije i politike, teorije i istorije umetnosti itd. Uz to, radimo na formiranju posebnog Fonda za promovisanje naše književnosti u inostranstvu. Prošle godine npr. sufinansirali smo izdanja naših pisaca u Feltrineliju, Galimaru, uspostavljena je saradnja sa sofijskom izdavačkom kućom "Balkani", koja se bavi prevođenjem pisaca iz regiona Balkana itd. Takođe, Ministarstvo je izdvajalo i izdvaja sredstva za odlaske naših književnika na međunarodne manifestacije i stručne seminare u inostranstvu, gotovo niko ko nam se obratio za pomoć nije bio odbijen. I na kraju, ovogodišnjim konkursom za sufinansiranje programa koji svojim kvalitetom doprinosi razvoju kulture i umetnosti obuhvaćene su i 23 značajne književne manifestacije kod nas, za koje je izdvojeno oko 2,5 miliona dinara. Na tim manifestacijama dodeljuju se najprestižnije nagrade iz oblasti književne umetnosti, kao što su nagrade "Miloš Crnjanski" i "Borislav Pekić" čiji smo mi finansijeri, što je takođe svojevrsna podrška piscima."

Mada su izdavači još krajnje nezadovoljni poreskom politikom, Aleksandra Jovićević kaže da je "Ministarstvo kulture i medija uvek uspevalo da, u skladu sa svojim zakonskim položajem i datim mogućnostima, zaštiti izdavače od plaćanja poreza": "Uspeli smo da se izborimo za mogućnost komisijskog oslobađanja publikacija od poreza na promet i to kada su mnogi proizvodi bili oporezovani bez mogućnosti oslobađanja. Podaci pokazuju da je preko 98 odsto prijavljenih publikacija oslobađano od poreza na promet. Može se i ovako računati: npr. od početka 2003. do uvođenja Izmena zakona o porezu na promet, u julu, od plaćanja poreza oslobođeno je 1213 publikacija. Uzevši u obzir prosečan tiraž knjiga i časopisa i cene publikacija u knjižarama, očigledno je da su izdavači samo tokom ove godine zadržali sumu od preko 50.000.000 dinara!

Što se tiče posedovanja CIP kataloškog zapisa i ISBN-a za monografske, odnosno ISSN-a za periodične publikacije (propisano Zakonom o izdavanju publikacija koji važi još od juna 1991), taj broj je oduvek bio neophodan da bi publikacija uopšte došla pred komisiju koja se bavila oslobađanjem od poreza na promet jer je tako bilo precizirano tadašnjim pravilnikom. Dakle, posedovanje CIP zapisa i ISBN-a jeste zakonska obaveza već punih 12 godina, a od 18. jula jedini je i formalan uslov da se neka publikacija oslobodi poreza na promet. Što se tiče poreza na dodatnu vrednost, tzv. PDV-a, taj zakon je tek sada došao na mišljenje Ministarstvu kulture, koje će se založiti da se knjiga, kao i ostale publikacije ili u potpunosti oslobode PDV-a, kao npr. u Engleskoj i Irskoj, ili barem da njegova stopa za knjige bude kao u Italiji ili Francuskoj, dakle najviše oko pet odsto."

Mada je sfera izdavaštva već delimično regulisana raznim drugim zakonima, Aleksandra Jovićević najavljuje novu, preciznu zakonsku regulativu: "Na osnovu preporuke Saveta Evrope, a i našeg iskustva, smatramo da nam je potrebnije da donesemo zakon o optičkim medijima (koji pokriva sve kulturne industrije, uključujući i izdavaštvo), kao i zakon o obaveznom primerku za biblioteke, koji ima svaka demokratska zemlja i koje ćemo predložiti Skupštini vrlo brzo sa čitavim paketom zakona iz kulture."

Slobodan Kostić