Navigator:
U tanjiru telefonije

Sudija Majkl Dejvis možda je sebi obezbedio mesto u istoriji. On je prošlog četvrtka (16. oktobra) presudio u korist internet servisa Vonejdž (Vonage), a protiv Komisije za infrastrukturu države Minesote (Minnesota's Public Utilities Commision). Komisija je, naime, zahtevala da Vonejdž zatraži dozvolu za obavljanje telefonskog saobraćaja budući da pruža usluge interent telefoniranja (VoIP). To bi značilo da za Vonejdž važe isti propisi kao i za druge telefonske kompanije, pre svega visoke takse, koje se ne naplaćuju za usluge net telefoniranja.

Sudija Dejvis procenio je da se Vonejdž ne bavi pružanjem telekomunikacione već informatičke usluge. Ovaj problem datira od 1996. godine, kada su Kongres i FCC (neka vrsta radiodifuznog saveta SAD) napravili razliku između telekomunikacionih usluga i usluga prenosa podataka kroz mrežu. Tada je to bilo neophodno za nesmetan razvoj interneta. Međutim, napretkom tehnologije postalo je moguće glas pretvoriti u "podatke" i slati ga internetom praktično u realnom vremenu, odnosno telefonirati zaobilazeći uobičajene telefonske operatore. Otprilike, kao da vozite autoputem, a zaobilazite naplatne rampe.

Budući da je internet digitalna mreža ogromne propusne moći, telefonski razgovori kroz nju znatno su jeftiniji. Jasno je zašto su se "telefonisti" uzbunili, upozoravajući da je internet uglavnom pravno neuređena mreža koja je počela opasno da im gazi u tanjir. Identično sa situacijom u Srbiji, gde Telekom na sve moguće načine guši internet provajdere koji bi da omoguće građanima jeftinije telefoniranje. Naravno, pod uslovom da građani svoj novac ostave internet provajderu, a ne Telekomu.

Ako je neko među srpskim provajderima pomislio da je Amerika obećana zemlja, hajde odmah da ih razočaramo. Savezni sudija Dejvis reagovao je na prethodnu odluku pomenute komisije države Minesote koja provajdere primorava na "legalizaciju". Pre toga je, međutim, Kalifornija s oduševljenjem dočekala odluku iz Minesote i naterala šest lokalnih provajdera da se registruju kao telefonske kompanije.

Sada je na ostalim državama da prelome kojem će se presedanu prikloniti. Neke telefonske kompanije traže da im se omogući da se i same bave VoIP-om, naravno pod istim uslovima kao i internet provajderi (bez naknade državi). S druge strane, teoretičari telekomunikacija tvrde da će se u narednih deset godina telefonija ionako prevesti na internet, pa je onemogućavanje VoIP-a uzaludno.

Iako je Srbija na suprotnom kraju pojma internet velesile, nije naodmet pratiti kako se problem VoIP-a reguliše u svetu. Tim pre što smo po zaoštrenosti u načinu rešavanja tog pitanja u samom svetskom vrhu.

Zoran Stanojević