Treći program

Evo konačno i novog broja časopisa "Treći program". Aktuelni dvobroj sadrži priloge emitovane na dragocenom Trećem programu Radio Beograda tokom marta i aprila prošle godine, što dovoljno govori o brizi izdavača, Radio-televizije Srbije, za jedan od najboljih segmenata sopstvene kuće. Srećom, urednici "Trećeg programa" "ne klade se na trenutak", pa su prilozi objavljeni u ovom broju i danas prava poslastica za čitaoce. Teorijski profili posvećeni su filozofu Jovanu Aranđeloviću; u tematu posvećenom psihoanalizi svoje priloge imaju Rene Dijatkina, Andre Grin, Deniz Braunšveg, Bertram Levin i Kristijan Žuveno; "radikalno zlo" u tekstu "Kant u ratu sa samim sobom" promišlja Ričard Bernstin, a tu su i studije sa širokim rasponom tema Radomira Kordića, Slavoja Žižeka, Žarka Rošulja, Aleksandra Zistakisa i Milorada Belančića. Mini temat posvećen je Mihailu Bahtinu, i kao poslastica na kraju – Dnevnik snova Vladana Radovanovića, sa zapisima i crtežima autora Pustoline, koji svoje snove beleži ceo život.

Eurozine 2003

U petak 24. oktobra, u beogradskom hotelu Metropol svečano će biti otvorena međunarodna manifestacija "Šesnaesti susret evropskih časopisa za kulturu – Eurozine 2003", čiji će se programi u organizaciji redakcija časopisa "Beogradski krug" i "Genero" (Centar za ženske studije) odvijati do 26. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju i na Sajmu knjiga.

Eurozine je međunarodna mreža evropskih časopisa za kulturu, osnovana 1983. godine s namerom da poveže i promoviše vodeće evropske časopise za kulturu, intenzivira njihovu saradnju i doprinese bržoj razmeni ideja i informacija unutar evropskog kulturnog prostora. Međunarodna mreža Eurozine okuplja 160 časopisa iz Evrope, uključujući i časopise iz bivše Jugoslavije. Časopisi "Beogradski krug", "Reč" i "Genero" stalni su članovi Eurozine mreže.

"Šesnaesti susret evropskih časopisa za kulturu" biće posvećen temi "Evropa i Balkan: politike prevođenja". Posebna pažnja biće posvećena problemu otpornosti Balkana na neželjene efekte globalizacije, odnosno da li Istočna Evropa ima neophodne demokratske resurse za nenasilno usvajanje kulture liberalnog pluralizma. Na konferenciji će se pokrenuti pitanje kako globalizacija ugrožava ranjive nacionalne idenitete i s tim u vezi krhke državne suverenitete. Konačno, otvoriće se rasprava o napetostima između kulturnog parohijalizma i političkog kosmopolitizma.

Konferencija će tematski biti podeljena na tri panela: a) Balkan kao metafora; b) Politike prevođenja, c) Kultura demokratije. Panele će koordinisati prof. Rasel Džekobi (SAD), prof. Džoe Sislej (Engleska), prof. Antonio Sousa Ribeiro (Portugal), prof. Martin McQuillan (Engleska), prof. Aleksandar Kiosev (Bugarska), prof. Ugo Vlaisavljević (Bosna i Hercegovina), prof. Rastko Močnik (Slovenija), prof. Dušan Bjelić (SAD), prof. Tomislav Longinović (SAD), prof. Svetlana Slapšak (Slovenija), Rodžer Konover, urednik MIT Press (SAD). Na konferencije će učestvovati preko sto urednika i saradnika časopisa za kulturu iz Evrope, bivše Jugoslavije i Srbije i Crne Gore.

Tokom rada konferencije biće promovisane knjige prisutnih autora, kao i nove sveske časopisa "Beogradski krug" – Fiktivni suverenitet, i časopisa "Genero". Na Sajmu knjiga u Beogradu na štandu Narodne biblioteke Srbije biće izloženo preko sto novih naslova, knjiga i časopisa koje su poslali gosti konferencije.