Završen Beogradski sajam knjiga:
Rampa za susede

Kao u nekoj nepoznatoj epizodi Balkanskog špijuna, prilikom uvoza knjiga još se delimično primenjuje "Zakon o unošenju i rasturanju inostranih sredstava masovnog komuniciranja i o inostranoj informativnoj delatnosti", koji zabranjuje rasturanje štampanih stvari koje nanose štetu vaspitanju dece i omladine, narušavaju osnove socijalističkog samoupravnog uređenja ili teško vređaju moral

Oni koji su se ponadali da će sa Beogradskog sajma knjiga otići sa novim delima Miljenka Jergovića, Roberta Perišića, Predraga Matvejevića, Slobodana Šnajdera, ili s nekim od naslova Barnsa, Kurejšija ili Ejmisa koja još nisu prevedeni na srpski jezik, ali se lagodno čitaju na hrvatskom ili bosanskom, preostalo je jedino da zabace na ramena svoje prazne rančeve i ostave iza sebe betonsku halu punu onoga što mogu naći u svakoj opremljenijoj gradskoj knjižari. Za razliku od poslednjih nekoliko sezona kada se broj izdavača iz susednih zemalja povećavao iz godine u godinu, posetioci ovogodišnjeg sajma ostali su uskraćeni za bilo kakvu informaciju o tekućoj produkciju u tim državama. Iz Slovenije nije došla nijedna izdavačka kuća, prošlogodišnji nastup izdavača Hrvatske u okviru Zajednice nakladnika i knjižara sveo se na par razbacanih štandova, dok je u poslednjem trenutku otkazano učešće udruženih izdavača Bosne i Hercegovine. Tako su iz Hrvatske, ako se ne računaju izdavačke kuće sa prefiksom "srpski" koje su, valjda, zbog etničkog porekla autora i urednika bile smeštene u deo sa domaćim izdavačima, došle jedino Medicinska naklada, Golden Marketing, Naklada "Pavičić", Školska knjiga i Demetra, dok se učešće bosansko-hercegovačkih knjižara, koji ne stavljaju u prvi plan (poželjnu) nacionalnu pripadnost, svelo na distributersku kuću "Šahinpašić". Tu sliku nisu bitno promenila ni hrvatska preduzeća koja su nastupala preko svojih srpskih podružnica, poput šabačkog Naprijeda ili beogradskog Leo Commerca.

KNjIGE NA GRANICI: Mada ovakvi sajmovi služe, između ostalog, da bi knjige lakše savladale državne granice, mnogo je lakše nabrojati teškoće koje izdavače iz susednih zemalja sprečavaju da prodaju svoje knjige u Srbiji i Crnoj Gori, od onoga što otvara njihove puteve ka čitaocima. Tako je, kao u nekoj tajnoj epizodi Balkanskog špijuna, u ovoj zemlji još na snazi "Zakon o unošenju i rasturanju inostranih sredstava masovnog komuniciranja i o inostranoj informativnoj delatnosti", objavljen u "Službenom listu" davno počivše SFRJ od 2. avgusta 1974. godine, a koji je proglasio, glavom i bradom, Josip Broz Tito. Tu naime svašta piše, da je zabranjeno unošenje i rasturanje štampanih stvari koje nanose štetu vaspitanju dece i omladine, remete održavanje i razvijanje prijateljskih odnosa sa drugim zemljama, iznose neistinite i alarmantne vesti, propagiraju ili podržavaju agresiju, narušavaju osnove socijalističkog samoupravnog uređenja, vređaju čast i ugled naroda ili teško vređaju moral, ali se te odredbe, na sreću preživelih naroda i narodnosti, ne primenjuju sasvim dosledno.

U međuvremenu se raspala jedna, pa i druga savezna država, jedino se ovaj zakonski fosil i dalje drži na svojim paragrafima u kojima je vlast bdela nad dušama svojih podanika. U međuvremenu su u nekoj od prašnjavih fioka Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove ostali zaboravljeni mnogi od nabrojanih zazora jednog ideološkog doba prema onome što je pokušavalo da se ušunja preko državne granice, ali je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije nastavilo da se stara o unošenju "radi rasturanja inostranih štampanih stvari koje su po svom sadržaju namenjene građanima Jugoslavije", izdajući za to posebne dozvole.

POLICIJSKA LEKTIRA: Sve donedavno, za svaki uvoz knjiga trebalo je priložiti po jedan primerak inkriminisanog izdanja policiji na pregled, uplatiti taksu od tri stotine dinara, i uputiti pogled nade prema nebu da će dozvola MUP-a stići na vreme do graničnog prelaza, pre nego što sajam knjiga počne, potraje i prođe. Poslednje tri godine knjige su se više gomilale na stolu nekog činovnika koji se, verovatno, zbunjeno češkao po glavi, jer su izdavači iz susednih zemalja uporno pokušavali da predstave svoja nova izdanja. To nije bila nesavladiva prepreka, ali su se mnogi knjižari iz Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine naplaćali taksi za desetine naslova koje su čekale u magacinima, vraćajući svoje knjige u povratku sa granice, jer je u međuvremenu prestao da postoji bilo kakav razlog za njihovo unošenje.

Stoga je na prethodnim sajmovima knjiga izdavačima bilo lakše da ponesu sa sobom po dva primerka knjige koju su želeli da pokažu kao neku vrstu izložbenog eksponata, i da ga potom vrate sa sobom, bez mogućnosti da se ti naslovi prodaju. Ako bi nekom knjiga baš toliko prirasla za srce, urednici tih kuća bili su skloni da učestvuju u jednoj maloj prevari, da na trenutak okrenu glavu na drugu stranu, kako bi pasionirani čitalac, uz njihovu saglasnost, prebacio željenu knjigu sa police u svoju torbu. Novi posednik knjige bio je presrećan, izdavač umereno zadovoljan, a ni državani organi nisu bili previše tužni, jer ukradena knjiga nije isto što i prodata knjiga, tako da propisi nisu bili prekršeni. Poslednjih meseci procedura je postala nešto liberalnija, tako da se MUP-u sada šalje samo spisak knjiga koje bi trebalo da pređu granice zemlje, a on je uz malo sreće i dobre volje dobijao blagoslov dežurnog načelnika Uprave pogranične policije za strance i upravne poslove.

Dovijanje i preskakanje ovih barijera na kraju svakome dojadi, pa ove godine nije bilo aktuelnih hrvatskih izdanja niti simulacije krađa od prethodnih godina. Na Beogradski sajam knjiga došli su samo oni koji su bili sigurni da će zaraditi na naslovima iz popularne medicine, delima o držanju pasa, uzgoju ukrasnog rastinja, branju gljiva, negovanju bašte, lečenju lekovitim biljem i školskim udžbenicima, što na neki način i opravdava mrcvarenje sa zakonskim recidivima prošlosti.

No, i za one koji imaju veću naklonost prema ljudima od sklonosti prema biljkama i domaćim životinjama, nije sve tako crno kako izgleda, jer je knjigu jednog hrvatskog pisca, zapravo spisateljice Vedrane Rudan Ljubav na posljedni pogled, objavila beogradska kuća Rende, pre nego što se ovaj roman pojavio u Zagrebu. Zahvaljujući ovogodišnjem Sajmu knjiga, njeni verni čitatelji u Hrvatskoj moraće da čekaju do kraja oktobra, ono što je fanovima Vedrane Rudan u Srbiji bilo dostupno još sredinom listopada.

Slobodan Kostić