VREME 670, 6. novembar 2003. / KOLUMNA
Zid
Nema tog zida u koji se ne može udariti glavom. Ovaj je barem lako uočljiv. Zid ispred političara prozračan je kao staklo naduvano od njihove naduvenosti. Nevolja je u tome da kad oni udare, sve nas boli glava. Mudrost bi nalagala da hodaju ruku isturenih u traganju za preprekom. Interes ih tera da hodaju s rukama u džepovima. Nekima se ne može ni nacrtati kad treba da se povuku.
D. Ž.
|