VREME 675, 11. decembar 2003. / NAVIGATOR
Navigator:
Orao zove Sokola
Ko je pre samo nekoliko godina mogao da predvidi da će SMS poruke biti jedna od najvažnijih funkcija mobilne telefonije? I ko bi mogao da kaže šta će biti naredni hit? Video-konferencije? Slanje fotografija? Muzika? Ili toki-voki?
Stručnjaci Nokie i Motorole tipuju na ovo poslednje, makar kada je reč o korisnicima u SAD. Servis koji bi trebalo da bude u ponudi od narednog proleća zove se PTT (Push to talk) i najviše liči na internet čet servise. Novi, PTT prilagođeni aparati, imaće posebno dugme kojim se aktivira spisak korisnika s kojima komunicirate na taj način. Potom vam se na ekranu prikažu imena onih koji su trenutno na raspolaganju, odnosno voljni su za razgovor. Birate jednog ili više njih i priča može da počne. Nalazite se u sopstvenom zatvorenom sistemu, slično toki-vokiju, samo što koristite infrastrukturu mobilne telefonije i interneta. Mobilne telefonije jer vas telefon "prebacuje" do najbliže bazne stanice, a interneta jer vaš razgovor odatle do drugih korisnika putuje ovom mrežom budući da je to najjeftinije.
Najlepše u celoj ideji jeste što ne bi trebalo mnogo da košta. U SAD je zamišljeno da to bude neka vrste simbioze interneta i mobilne telefonije i kada je o ceni reč, odnosno da se usluga dobije za 20 dolara mesečne pretplate. Bez obzira na količinu razgovora i mesto gde se vaši PTT drugari nalaze.
Tu negde i počinju nesporazumi između američkog i evropskog koncepta mobilne telefonije. U Americi je moguće uspostaviti jedinstvenu cenu jer se razgovori obavljaju u okviru jedne države. U Evropi su operateri podeljeni po državama, roming je ozbiljna i profitabilna stvar, pa jedinstvena cena ne bi funkcionisala za one koji (iz nekog razloga) nisu pod mrežom svog operatera. Sem, naravno, ako korisnici ne postave pitanje zašto ovde ne može ono što može u SAD.
Smatra se da će ovaj sistem najveću upotrebljivost naći kod majstora i akvizitera, možda i u okviru porodica, kako ne bi morali da plaćaju skupe telefonske račune za međusobnu komunikaciju. Evropski operateri smatraju da, i bez obzira na njihove eventualne otpore, PTT tu neće proći zbog navike korisnika da koriste SMS, koji se u Americi nikako nije "primio".
No, da bi sistem uopšte proradio, potrebna je 3G telefonija, jer jedino u uslovima takvog prometa podataka postoji šansa da se i PTT ugura u, za sada, tesan protok.
Sve u svemu, uspeh sistema u Americi diktiraće u velikoj meri i njegovo širenje drugde u svetu. Radosna vest za korisnike jeste da bi u skorijoj budućnosti, uz korišćenje interneta za promet razgovora, računi mogli biti mnogo manji, takoreći fiksni, to jest sve za cenu pretplate.
To, naravno, ne važi za Srbiju gde se radikalska politika poletno sprovodi kada je mobilna telefonija u pitanju, pa svi korisnici postpejd servisa uredno plaćaju taksu od 199 dinara (plus porez) – eto tako, jer imaju telefone pa mogu valjda i da plate. Ideju je svojevremeno lansirao Vojislav Šešelj, i toliko je dobra da nijednoj vlasti ne pada na pamet da je ukine.
Zoran Stanojević
|