Vreme - Fudbal i biznis: Rudnik zvani Liga šampiona

VREME 682, 29. januar 2004. / MOZAIK

Fudbal i biznis:
Rudnik zvani Liga šampiona

U proteklih 11 godina najviše je zaradio Bajern Minhen – 237.209.282 švajcarska franka (154.186.030 evra), a takođe je ostvario i najveću zaradu u jednoj sezoni (00/01) –71.067.125 švajcaraca (46.193.631 evra)

Dok u Partizanu još uvek relativno zadovoljno trljaju ruke zbog istorijskog plasmana u Ligu šampiona, solidnih rezultata (tri remija kod kuće) i ponajviše zbog 6.250.000 švajcaraca osvojenih za učešće i sakupljene bodove (plus prihod od tv-prava koji, s obizrom na snagu našeg tv-tržišta, ne može biti posebno značajan), i letimičan pogled na tabelu koju objavljujemo pokazuje da se naš prvak dokopao samo mrvica sa stola UEFA sa koga vodeći evropski klubovi godinama pune najveći deo svojih budzeta. U redu, Partizan nije u krugu vodećih klubova Evrope, ali ako u Top 20 spadaju, recimo, Rosenborg (zaradio 67,5 miliona švajcaraca), Galatasaraj (75,7 miliona), Spartak iz Moskve (60,8 miliona) pa i PSV Ajndhoven (60,3 miliona), onda je, u najmanju ruku, jasno šta su (sve) u dosadašnjim neuspešnim jurišima na Ligu šampiona propustili Partizan i Crvena zvezda...

Norveški "dežurni" prvak Rosenborg od novca zarađenog u Ligi šampiona izgradio je novi stadion sa 21.000 sedećih mesta i kompletnom infrastrukturom uključujući i salu dimenzija fudbalskog terena. Uložio je 29 miliona evra a ostatak novca, prema rečima predsednika Knuta Skoglunda, uložen je u preuređenje klupskih prostorija. Olimpijakos iz Pireja preuredio je svoj Karaiskaki stadion i izgradio moderan trening-centar, Bazel je zaradu iz Lige šampiona uložio u kupovinu igrača ne bi li ponovio uspeh i zaradio još više, a isto rade i najveći klubovi, poput Real Madrida koji svake godine dovede po jednog "galaktičara" zahvaljujući (i) novcu zarađenom u Ligi šampiona.

Procenjuje se da svaku rundu Lige šampiona prati oko 280 miliona gledalaca u Evropi od kojih sto miliona u direktnim prenosima. To je ogromno marketinško tržište na koje su, kao glavni partneri UEFA, odavno zaseli Amstel, PlayStation 2, Ford i MasterCard, ali paralelno postoje i nacionalna tv-tržišta od kojih takođe zavise prihodi klubova. Fiksna suma za učešće, broj utakmica i osvojene bodove ista je za sve klubove i jedina razlika je koliko otkuca "taksimetar". Veće razlike proizlaze od tv-prihoda jer se kriterijum raspodele uspostavlja prema "moći" svakog tržišta koje je, uglavnom, jednako privrednoj moći svake zemlje. Raspon prihoda od tv-prava kreće se od 5 do 75 odsto ukupnih primanja u sezoni po osnovu učešća u Ligi šampiona. Ovaj sistem je dograđen i usavršen pre četiri godine i otad je Bajern zaradio 122 miliona evra ne samo zbog rezultata na terenu već i zbog činjenice da su tv-prava za Nemačku dostigla izuzetno visoku cenu. U Engleskoj, na primer, tv-mreže ITV i Skay platile su za sezonu 2003/04. 55 miliona evra za pravo prenosa utakmica Arsenala, Manćester junajteda i Čelsija što je za 33 odsto više nego prethodne sezone, a podela se vrši u skladu s plasmanom u prethodnom nacionalnom šampionatu i rezultatima u tekućoj Ligi šampiona. Nemački market-pul je toliko jak da je u sezoni 2002/03. Borusija Dortmund zaradila 51,7 miliona švajcarskih franaka, a prvak Evrope Milan 48,6!

Upadljivo je da su neki klubovi zaradili oko 100 miliona švajcaraca (65 miliona eura) sa samo tri učešća! Deportivo, Valensija, Lacio ili Olimpik iz Marseja napunili su svoje kase zahvaljujući dobrim rezultatima i domaćem tv-marketu a Roma je zaradila 73 miliona franaka u samo dve sezone!

Nema nijednog evropskog kluba koji je u poslednjih 11 godina stalno igrao u Ligi šampiona. Manćester junajted, Barselona, Galatasaraj, Porto, Rosenborg i Spartak predvode kolonu najstalnijih sa po 8 učešća, Bajern, Real Madrid i Milan igrali su po 7 puta, ali su zato u vrhu po zaradi. Bajern je apsolutni rekorder i po ukupnoj sumi (237,2 miliona franaka) i po učinku u jednoj sezoni – 71 milion (2000/01). Real Madrid zaostaje za nekih 15 miliona franaka, a Manćester je treći klub sa preko 200 miliona franaka.

Sve u svemu, Liga šampiona postala je pravi rudnik para, vodeći evropski klubovi planiraju budzet na bazi učešća u elitnom takmičenju, a oni ostali koji uspeju da se uguraju, među kojima je ove sezone konačno bio i naš prvak, moraju da budu zadovoljni već samom činjenicom da su u takvom društvu. Međutim, ni ekonomski momenat, za njihove uslove, nije zanemarljiv.

Vladimir Stanković

Ključ raspodele

Za plasman u Ligu šampiona UEFA svakom od 32 kluba garantuje po 2,5 miliona švajcarskih franaka. Za svaku odigranu utakmicu sledi još po 500.000 (s obzirom na minimum 6 utakmica to je još 3 miliona franaka). Svaka pobeda narađuje se sa 500.000 franaka a svaki remi polovinom te sume (tako dolazimo do Partizanovih 6,25 miliona, plus deo od tv-prava). Ulazak u osminu finala donosi novih 2,5 miliona, četvrtfinale 3 miliona, polufinale 6 miliona, dok finalisti odnose jos 10 miliona (pobednik), odnosno 6 miliona (poraženi).

Prihod od tv-prava deli se u skladu sa tv-marketom svake zemlje i to tako što se 50 odsto dobijene sume deli prema plasmanu u prethodnoj nacionalnoj ligi, a drugih 50 odsto prema rezultatima u Ligi šampiona. Na sve to treba dodati zaradu od ulaznica na utakmicama kod kuće.

Klubovi koji učestvuju u kvalifikacijama za Ligu šampiona a ne uđu u nju dobijaju iz fonda solidarnosti 80.000 svajcarskih franaka po rundi, isto kao i oni koji ne stignu do treće runde Kupa UEFA. Iz istog fonda, UEFA svim nacionalnim federacijama (52 ukupno) dodeljuje između 10 i 18 miliona švajcaraca, dok savezi čiji klubovi uđu u Ligu šampiona dobijaju po 32 miliona franaka.