Božidar Đelić i Slobodan Milosavljević, ministri u Vladi Republike Srbije:
Fiskalne kase u Srbiji

Ili "kako se besni konji krote malim uzdama" (Sofokle)

Nakon dvoipogodišnjeg rada, uz angažovanje istaknutih eksperata iz zemlje i inostranstva, kao i raspoloživih resursa Ministarstva trgovine, turizma u usluga i Ministarstva finansija i ekonomije, pokrenut je naizgled mali, ali zapravo revolucionarni projekat za Srbiju – projekat fiskalizacije. Time je otpočelo rešavanje jednog od najosteljivijih i najsloženijih problema u našoj zemlji, nasleđenog iz teških 90-ih godina – problema sive ekonomije koji je onemogućavao izgradnju moderne i potpune strukture tržišta i tržišnih institucija u našoj zemlji. Kako nam reče direktor jednog trgovačkog lanca, "s kasama ćete me lakše kontrolisati, ali će me i ovi moji manje krasti, a imaću i manje posla s raznim inspekcijama". O čemu se zapravo radi?

Fiskalne kase imaju specifičnu memoriju u kojoj se najmanje godinu dana čuva detalj svakog prodatog proizvoda i primljene usluge s pripadajućim porezima. Ta memorija se ne može izbrisati po cenu teških zloupotreba i omogućava poreznicima da u svakom momentu provere realnost prometa sa evolucijom zaliha, kao i da uporede registrovani promet sa ciframa koje se šalju za obračun poreza. Pre Srbije, čak 34 zemlje su uvele fiskalne kase, uglavnom u našem susedstvu: Italija, kao prva u svetu, 1983. godine, a zatim Mađarska, Poljska, Slovenija, Rumunija, Bugarska, Turska, Grčka i dr., ali i zemlje u Latinskoj Americi (npr. Brazil, Argentina, Meksiko) i u razvijenom svetu (npr. Francuska, Španija). Bez iznenađenja, fiskalne kase su se nametnule tamo gde poreska disciplina nije najjača nacionalna osobina. Pa, ako hoćemo iskreno, vreme je bilo da to priznamo i kod nas i da preduzmemo nužne mere. Ideja je jednostavna: proširiti poresku bazu da bi stope bile niže i suzbiti nelegalnu trgovinu i pružanje usluga kao destruktivnu konkurenciju za one koje poštuju zakon.

Kombinacija uvođenja fiskalnih kasa na svakom prodajnom mestu sa obavezom za trgovca da izda i, nešto kontroverznije kod nas, za mušteriju da uzme odštampani račun jeste jedan od najefiksnijih recepata za borbu protiv sive ekonomije. Jer, utaja poreza na promet od 20 odsto jedan je od najprivlačnijih načina kršenja principa fer konkurencije. Ko u Srbiji nije video famozne natpise "za plaćanje u gotovini popust 20 odsto", neka nam se javi. Očekujemo da oko trista hiljada prodajnih (naplatnih) mesta u Republici, u oko 85.000 registrovanih prodajnih objekata, bude opremljeno fiskalnim kasama do kraja maja 2004. godine. Uspešan završetak ovog projekta trebalo bi da rezultira povećanjem za trećinu broja registrovanih prometnih mesta u odnosu na danas. Teško je reći koliki će biti efekat na registrovani promet, ali oko 10-15 odsto povećanja – ne računajući realan prosečni godišnji rast prometa u legalnom sektoru trgovine u zemlji –jedna je konzervativna procena.

· Pored suzbijanja i/ili legalizacije sive ekonomije fiskalizovanje prometne sfere presudno će doprineti i ispunjenju jednog od glavnih zahteva privrednika da se stvore ravnopravni uslovi za sve učesnike na tržištu. To je važno zbog mnogo razloga, a najvažniji među njima se ogledaju u činjenicama o tome kakva nam je danas trgovina i kakva bi trebalo da bude da bi bila istinska lokomotiva privrede Srbije u njenom povezivanju sa privredom Evropske unije. Trgovinska operativa u Srbiji u momentu uvođenja fiskalnih kasa je nerazvijena i ima veoma specifične karakteristike: · · broj trgovinskih preduzeća u Srbiji je velik – 82.000 – a na jedno preduzeće dolazi tek nešto više od jedne prodavnice, · · udeo trgovine u ukupnom društvenom proizvodu iznosi samo 18,6 odsto, a u ukupnoj zaposlenosti (registrovanoj) samo 6,82 odsto, · · u strukturi trgovinske mreže izuzetno je visoko učešće samostalnih trgovinskih radnji (STR), koje čine preko 93 odsto od ukupnog broja trgovinskih subjekata i preko 90 odsto od ukupnog broja prodajnih objekata, · · na jednog stanovnika otpada samo oko 0,41 m2 prodajnog prostora (u EU-u je nešto više od 1 m2, a u zemljama u tranziciji oko 0,7 m2), · · promet po stanovniku iznosi oko 660 evra (prosek prometa po stanovniku u EU-u je oko 2000 evra, a u zemljama u tranziciji oko 900 evra), · · na jedno maloprodajno preduzeće (bez STR-a) dolaze čak 4,56 grosističkih preduzeća (u EU-u je ovaj odnos potpuno obrnut tako da na jedno grosističko dolazi i više od tri maloprodajna preduzeća), · · produktivnost u trgovini Srbije je oko 9 puta manja u odnosu na produktivnost trgovine u EU-u i oko četiri puta manja u odnosu na zemlje u tranziciji, · · stopa marže u trgovini Srbije iznosi 17,8 odsto ukupno (16,3 odsto u trgovini na malo i 17,7 odsto u trgovini na veliko i čak 31 odsto u spoljnoj trgovini), dok su stope marži u EU-u niže i njihov redosled je obrnut: u trgovini na malo se kreću u proseku oko 10–12 odsto, a u trgovini na veliko oko 5–10 odsto. ·

· Trgovina Srbije u 2010. godini trebalo bi da bude usklađena s osnovnim pokazateljima poslovanja zemalja centralne Evrope: · · broj trgovinskih preduzeća biće oko 60.000 (smanjenje za oko 20.000 preduzeća), · · trgovina na veliko i trgovina na malo (bez spoljne trgovine) treba da učestvuje u društvenom proizvodu i u ukupnoj zaposlenosti sa oko 13–15 odsto, · · prodajna površina po stanovniku povećaće se na oko 0,7 m2, · · broj prodavnica će se povećati na oko 95.000, a na jednu prodavnicu treba da dolazi oko 80 stanovnika, · · promet po stanovniku iznosiće oko 850 evra, · · ukupna stopa marže kretaće se oko 12 odsto. ·

Ključne pretpostavke za takav preobražaj, pored makroekonomske stabilnosti, jesu i uspeh fiskalizacije i uvođenje poreza na dodatu vrednost. Uspeh ovih projekata, pored toga što će sprečiti poresku evaziju, značiće i harmonizaciju prometne sfere sa evropskim standardima, afirmaciju bezgotovinskog plaćanja i promenu strukture novčane mase u opticaju u korist depozitnog, a na uštrb gotovog novca, daće doprinos oporavku domaće elektronske industrije i drugo.

Uvođenje kasa, međutim, može imati i neke negativne posledice. Ovaj projekat jača lance i finansijski moćne, jer sužava prostor malim i siromašnim trgovcima. Koncentracija trgovine je sama po sebi neizbežan proces i dovodi do sniženja cena. Ali to ima i socijalnu cenu slabljenja jednog socijalnog amortizera, jer se nemali broj ljudi u Srbiji bavi trgovinom, na buvljacima, zelenim pijacama i na ulici, što može dovesti do prevelike snage trgovaca u pregovaranju sa proizvođačima. Ovi trgovci jedinu šansu za opstanak na tržištu imaće ukoliko učine neki iskorak npr. u pravcu elektronske trgovine, ili u promeni strukture ponude u korist dnevno potrošnih artikala, orijentišu se na mikrookruženje, afirmišu "dostavu na vrata", budu skloni svim vrstama povezivanja (partnerstva, alijanse), uđu u franšize s "moćnima" i generalno budu spremni na kontinuiranu kreativnost, promene i borbu s konkurencijom.

Na kraju, ali svakako ne najmanje važno, fiskalizacija u Srbiji garantovaće visoke evropske standarde i u zaštiti prava potrošača. Naime, fiskalni račun predstavlja pravo i sigurnost potrošača, budući da je njegov izgled precizno propisan. Na svakom isečku računa koji dobija kupac, odnosno korisnik usluge obavezno će se nalaziti, prema sledećem redu rangirani podaci: naziv i adresa prodajnog mesta; poreski identifikacioni broj (PIB); identifikacioni broj fiskalnog modula; naziv, količina, cena jedinice mere, naziv jedinice mere, oznaka poreske stope i vrednost evidentiranog prometa proizvoda, odnosno usluga; specifikacija poreskih stopa; iznos poreza po poreskim stopama; ukupan iznos poreza; vrednost prometa po poreskim stopama; ukupna vrednost evidentiranog prometa, vrednost uplaćenog iznosa i vrednost razlike za povraćaj; sredstvo plaćanja (gotovina, ček, kartica); dan, mesec, godina, sat i minut sačinjavanja fiskalnog isečka (računa), redni broj fiskalnog isečka i fiskalni logo.

Svi preduslovi za uspeh ovog projekta su ispunjeni. Doneta je Uredba o uvođenju fiskalnih registar-kasa i propisane su dinamika i procedura fiskalizacije, sprovedena je javna procedura kandidovanja i testiranja preduzeća koja je rezultirala davanjem saglasnosti za proizvodnju i stavljanje u promet fiskalnih kasa za 9 preduzeća, sa ukupno 28 modela fiskalnih registar-kasa i fiskalnih štampača, usvojeni su Pravilnik o izgledu fiskalnih dokumenata, Pravilnik o postupku fiskalizacije, obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije, izgledu i sadržini servisne knjižice registar-kasa, Pravilnik o načinu vršenja ispravke evidentiranog prometa preko fiskalnih kasa, Pravilnik o sadržini knjige dnevnih izveštaja i Pravilnik o evidentiranju prometa u slučaju neispravnosti ili servisiranja fiskalne kase.

Za nosioca posla ispitivanja fiskalnih kasa određena je neutralna institucija Zavod za mere i dragocene metale iz Beograda, a pored Zavoda za hardverska ispitivanja angažovane su i kompetentne laboratorije u vojnotehničkom institutu i tehničko-opitnom centru Vojske Srbije i Crne Gore, dok su funkcionalna ispitivanja obavljena na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

Principi uvođenja i mogućnost participacije u projektu fiskalizacije u Srbiji dostupni su svim preduzećima koja ispune uslove koje je propisala država – proizvodne, tehničke i finansijske. Nakon njihovog ispunjenja država vrši licenciranje za proizvodnju i promet fiskalnih kasa, ali se ne meša u odnose na tržištu (za razliku npr. od Crne Gore gde je država na tenderu izabrala jednog ponuđača). Zaključno s januarom 2004. licencirano je devet proizvođača, a ukupno 28 modela (tipova) fiskalnih kasa i štampača dostupni su na domaćem tržištu, što očito ukazuje na fer i slobodnu tržišnu utakmicu.

Za primenu ovog projekta predviđena je i direktna budžetska subvencija u visini od 6000 dinara malim trgovcima (paušalcima) da bi amortizovali finansijski trošak uvođenja i ublažili efekat ukrupnjavanja i koncentracije trgovačke operative u Srbiji.

Da bi projekat bio potpun, treba da se uvede i porez na dodatu vrednost (PDV) sa kojim je poreska utaja na mestu finalne potrošnje manje unosna jer se odnosi na manji deo poreza. Uz to, po konstrukciji, sam PDV je teži za utaju. Zato, nezavisno od sastava vlade, treba upotrebiti razrađeni tekst zakona i podzakonskih akata i uvesti PDV već 1. jula 2004. godine.

Sve u svemu, umesto bajatog reganizma koji se tu i tamo predlaže i koji može biti opasan po srpske javne finansije ("spusti brutalno porez, pa se nadaj da će se svi odlučiti preko noći na veću dozu poštenja"), uvođenje fiskalnih kasa, kombinovano sa PDV-om i institucionalnim jačanjem poreske uprave, uprave carina, tržišne i turističke inspekcije pravi je put za niže poreze i jačanje poštovanja zakonskih propisa. Nešto gde se kratke uzde propisa i sistema koriste da se obuzda besni konj poreske utaje i nelojalne konkurencije. Nešto kao Evropa.

Božidar Đelić i Slobodan Milosavljević, ministri u Vladi Republike Srbije