Ptičji grip:
Osveta industrijskog pileta

Zbog pojave ptičjeg gripa, Ministarstvo poljoprivrede donelo je naredbu o zabrani uvoza živine u Srbiju. Ova zabrana je, kako kažu nadležni, rutinska i odnosi se na uvoz živinskih proizvoda iz zemalja u kojima se pojavio virus, iako, prema podacima Ministarstava, u našu zemlju nije ni uvožena piletina iz tih zemalja

U ovo doba godine jedna od obaveznih tema je grip, iako nas je ove zime taj virus, s jeseni najavljivan kao vrlo opasan da bi se kasnije ispostavilo da je nejačak, izgleda zaobišao. Ali Evropu nije: provukao se u pritvor Haškog tribunala pa je suđenje Slobodanu Miloševiću prekinuto jer ima grip praćen visokom temperaturom. Ovogodišnja ponuda virusa influence obogaćena je relativno novim proizvodom: ptičjim gripom koji, pored živine, napada i ljude i to tako žestoko da je smrtni ishod pravilo, a preživljavanje izuzetak.

Ova bolest uočena je prvi put u Hong Kongu 1997. godine kada je obolelo osamnaestoro ljudi od kojih je šestoro umrlo. Tada su preventivno uništeni svi pilići na teritoriji grada a posredna šteta – zbog dramatičnog smanjenja broja turista i povlačenja investitora – iznosila je neverovatnih 80 milijardi dolara. Ove godine se ne može sa sigurnošću reći koliko je ljudi zaraženo, jer se svakog dana pojavljuju novi slučajevi, ali se sigurno zna da retko ko preživi. Deca su najugroženija. O ekonomskoj šteti prerano je govoriti i ona sigurno neće biti mala.

Zbog pojave ptičjeg gripa, Ministarstvo poljoprivrede donelo je naredbu o zabrani uvoza živine u Srbiju. Ova zabrana je, kako kažu nadležni, rutinska i odnosi se na uvoz živinskih proizvoda iz zemalja u kojima se pojavio virus, iako, prema podacima Ministarstava, u našu zemlju nije ni uvožena piletina iz tih zemalja. Za sada nema najave da bi ptičji grip pohodio Srbiju. S druge strane, pretprošle godine u Holandiji je nekoliko desetina ljudi obolelo od ptičjeg gripa, koji se kod čoveka manifestuje kao blagi konjunktivitis. Zbog toga je u toj zemlji 30 miliona pilića izgubilo glavu a tamošnja privreda 60 miliona evra. Oko toga se nije digla velika prašina jer je pomor urađen brzo i u tišini, dok je svet "gledao" u Kinu i plašio se SARS-a.

Ironija je da se, kada se o SARS-u najviše pričalo, smatralo da ovu bolest uzrokuje virus ptičjeg gripa. Tek kasnije, zahvaljujući monitoringu Svetske zdravstvene organizacije, izolovan je "korona" virus, od virusa gripa prilično različit, koji se takođe širi respiratornim putem ali se, po rečima stručnjaka, radi o životinjskom virusu koji tek povremeno napada i ljude pa opasnost od epidemije nije velika. Virus gripa, međutim, ima mnogo veći, odnosno najveći epidemijski potencijal od svih respiratornih virusa.

PREVENTIVNI POMOR: U više zemalja jugoistočne Azije u jeku je pomor živine i zabranjena je prodaja pilećeg mesa radi preventive, ako tamo uopšte više ima ikoga voljnog da se piletu približi, a kamoli da ga pojede. Gde sve to meso završava, može se samo pretpostavljati. Moral i trgovina ne idu zajedno: posle černobiljske katastrofe, celokupna proizvodnja mleka, sve dok radijacija nije opala, prerađena je u prah i dugo su u zemljama "trećeg sveta" – između ostalog i kod nas – mogle da se kupe jeftine čokolade renomiranih evropskih proizvođača. Ipak, nije dokazano i malo je verovatno da je kod nas bilo zaraženih ovim virusom preko hrane. Virus ptičjeg gripa, naime, umire već na temperaturi od 56°Celzijusa, tako da je termička obrada hrane, slično kao sa salmonelom, sigurna mera protiv zaraze.

Do sada se smatralo da se čovek može zaraziti samo direktno u kontaktu s obolelim piletom. Pre neki dan, međutim, objavljeno je da su dve žene u Vijetnamu obolele i umrle od ptičjeg gripa iako u kontaktu sa živinom nisu bile, ali su zato bile u neposrednom kontaktu sa svojim bratom koji je nešto pre njih umro od iste bolesti. Mogućnost da se virus prenosi s čoveka na čoveka otvara put epidemiji, a u najgorem slučaju pandemiji – globalnom širenju zaraze. U Hong Kongu stručnjaci procenjuju da bi, u slučaju epidemije, obolelo pet odsto stanovništva ili 300.000 ljudi, čija bi sudbina u tom slučaju bila više nego neizvesna. U slučaju pandemije, procenjuje se da bi na planeti obolelo 15 miliona ljudi. Primera radi, pandemija gripa s početka veka nazvana "španska groznica" odnela je 30 miliona života, više nego Prvi svetski rat.

Ptičjeg gripa je bilo i ranije, tu nikakve dileme nema. Početkom osamdesetih, na primer, u Kaliforniji je zabeležena epizootija ptičjeg gripa koja je, zbog pomora peradi, koštala farmere 65 miliona dolara. Niko se, sem onih što su štetovali, tada nije plašio ove bolesti jer se znalo da virus ne napada ljude.

U prirodi su ptice i grip u vrlo bliskoj vezi: ptice su rezervoar svih mogućih tipova i podtipova virusa gripa i glavni su prenosilac ove bolesti s kontinenta na kontinent. Virusa gripa tipa A, o kome je ovde reč, ima 135 vrsta. Od svih njih, tako je bar do sada bilo, samo tri tipa napadaju čoveka, a dva ptice. Divlje ptice, međutim, od gripa retko obolevaju a i kad se to dogodi, lako prebole, dok isti virus meću živinom pravi darmar. Na velikim pilićarskim farmama pogotovo, što zbog prenaseljenosti koja je važan preduslov svake epidemije i epizootije, što zbog slabog pilećeg imunog sistema kao posledice industrijskog načina njihove "proizvodnje".

PUTEVI GOSPODNjI: Dr Predrag Kon, epidemiolog Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, kaže da je za ljude, pored ekonomske štete koja nastaje pomorom pilića zbog epizootije gripa, važna činjenica da je virus preskočio barijeru koja razdvaja životinjske vrste i ugrožava i čoveka. To je samo po sebi opasno jer postoji realna opasnost od pandemije. U tom skoku virus mora da dobije određene karakteristike da bi bio sposoban za prenošenje među ljudima. Mora da se transformiše, ne samo da mutira. To nisu uobičajene male antigenske varijacije, mutacije koje se stalno događaju, već dramatične promene koje su se, po raspoloživim istorijskim podacima, događale već nekoliko puta.

Te karakteristike, teorijski gledano, virus može dobiti samo u slučaju da prethodno jedan organizam napadnu dva virusa: jedan humani, drugi animalni. Da bi trenutno aktuelni virus H5N1 bio prenosiv među ljudima, mora mnogo toga da se desi. Oba virusa moraju da se nađu u jednoj ćeliji, da u toj jednoj ćeliji koriste isti genetski materijal i da se rekombinacijom njihovog genetskog materijala stvori potpuno nov virus koji bi se prenosio s čoveka na čoveka. Istorija je zabeležila svega nekoliko takvih slučajeva. Virus malih boginja, na primer, u stvari je virus štenećaka koji se u sedmom veku u Persiji transformisao u moribili virus.

Direktna rekombinacija nikada nije dokazana, ali je dokazano nešto drugo: rekombinacija kroz treću vrstu. Da bi se stvorio virus ptičjeg gripa koji bi imao pandemijske karakteristike – obolevanje velikog broja ljudi – mora da se stekne više uslova. Prvo bi morala istovremeno da se dogodi epizootija ptičjeg gripa među pilićima i epidemija gripa kod ljudi. U takvoj situaciji, kada su široko prisutna oba virusa, oni moraju napasti neku treću vrstu koja mora biti sisar. Kada se dva različita virusa gripa nađu u istoj ćeliji, rekombinuje se genetski materijal koji virusi nose i kao rezultat se dobija potpuno nov podtip virusa koji je opasan i za ljude i za živinu. Da se to sada dogodilo dokaza(još) nema.

STRAH KAO UJEDINITElj: Nevolja je u tome što novonastali virus, budući sveže kreiran, nije adaptiran i zato, nenamerno, ako se tako može reći, ubija svog domaćina. To je loše i po domaćina i po virus, jer smrću domaćina umire i on. Po svojoj prirodi, svaki virus se razmnožava u telu domaćina, sve dok ga imuni sistem ne izbaci. Da bi opstao, on prelazi s jednog na drugog domaćina i tako se širi. Vremenom se virus adaptira: u težnji da postane parazit, što je valjda prirodni ideal svakog bića, sve je "bolji i bolji" prema domaćinu i izaziva sve slabija oboljenja. Ovaj virus o kome je reč, sudeći po smrtnosti obolelih, očigledno je neadaptiran. Samim tim veoma je opasan.

Saznanja o tome kako se to događa dovela su do intenzivnog nadzora Svetske zdravstvene organizacije, veterinarskog praćenja promene virusa kod ptica, kao i reagovanja na svetskom nivou u smislu podizanja pripravnosti, kako bi se sprečila i mogućnost za takvu rekombinaciju. Nadzor nad obolevanjem peradi je vrlo važan i pravovremeno uništavanje celog jata pri samoj pojavi bolesti jedna je od osnovnih preventivnih metoda sprečavanja širenja epizootija kod živine. "Tako se indirektno smanjuju ili nestaju mogućnosti da do rekombinacije genetskog materijala uopšte dođe", objašnjava dr Kon.

Od kada je prvi put dokazano da ljudi obolevaju zbog ovog virusa – koji je do sada već pretrpeo neke izmene – i od kad je pažnja Svetske zdravstvene organizacije posebno usmerena na ovu pojavu, sistematskim veterinarskim i medicinkim praćenjem, kao i snabdevenošću svih svetskih laboratorija reagensima i opremom za virusološka istraživanja, otkrivena su još tri podtipa ovog virusa. Današnji stepen razvoja nauke uopšte i strah od zaraze svetskih razmera doprineli su da se prvi put na globalnom planu na vreme sprečava nešto što se u istoriji više puta događalo: pandemija gripa.

Najsigurnija zaštita je, u svakom slučaju, vakcina. "To je najprirodniji način zaštite", kaže dr Kon. Vakcina, u stvari, unapred obaveštava imuni sistem da ga može pohoditi virus takvih-i-takvih osobina, tako da organizam na vreme može "osvojiti proizvodnju" odgovarajućih antitela i spremno dočekati gosta. A ako do oboljenja i dođe, lakše se preboleva. Ali, da bi se vakcina napravila, moraju se znati svi podaci o virusu, kao i njegov epidemijski potencijal. Od tog saznanja pa do gotove vakcine mora proteći šest meseci, a virusi, kao za pakost, brzo mutiraju i tako dodatno komplikuju situaciju.

Može se, i to najlogičnije zvuči, vakcinisati živina i sprečavanjem epizootije preduprediti epidemija. Naučnici sa Poljoprivrednog univerziteta u Guangdžou, glavnom gradu južne kineske provincije Guangdong, napravili su još odavno vakcinu protiv ptičjeg gripa. Rad na vakcini, kako kažu, počeo je pre devet godina i svi dosadašnji rezultati njene primene su izvanredni. Spremni su, vele, da počnu da je upotrebljavaju "kad bude potrebno".

Vakcinisanje peradi je svakako najbolji način da se epizootija, time i eventualna epidemija, efikasno spreči. Pitanje je samo koliko to opterećuje proizvodnju pilića, da li je vakcinisanje obavezno ili samo "kad bude potrebno" i, na kraju, da li se veterinarski nadzor savesno sprovodi. Sve to zavisi od ozbiljnosti države, savesti proizvođača i tržišta. Za prognoze šta-bi-bilo-kad-bi-bilo je prerano. Kako god, slobodno se može reći: zbogom jeftina piletino.

Po rečima dr Kona, šanse da se ptičji grip ove godine pojavi u Evropi, time potencijalno i kod nas, vrlo su male. Na pitanje da li smo spremni za takvu nevolju, odgovara: "Spremni smo za ptičji grip tačno onoliko koliko smo spremni da uništimo sve piliće." Ni manje, ni više.

Zoran Majdin