VREME 687, 4. mart 2004. / VREME
Vojvodina:
Predizborna radikalizacija
Na zahtev Čanka i ostalih autonomaša da se vojvođansko pitanje internacionalizuje, nacionalno-demokratski blok odgovorio zahtevom za raspisivanje izbora. Na potezu demokrate
|
Nema predaha: tek što je smanjen intenzitet međustranačkih prepucavanja vezanih za formiranje nove vlade i upotrebu "očišćenih" socijalista za tu svrhu, novo polje političkih obračuna otvoreno je na području Vojvodine.
Najpre je Skupština Vojvodine ustanovila zastavu, mada ne i svečanu pesmu Pokrajine i izabrala Matičnu komisiju Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU). Dan kasnije, baš na 30. godišnjicu usvajanja Ustava iz 1974, grupa vojvođanskih stranaka s jakim autonomističkim predznakom usvojila je Subotičku inicijativu, kojom je zatražena "pomoć međunarodne zajednice u rešavanju vojvođanskog pitanja na demokratski način", da bi se obezbedio "razvoj autonomne Vojvodine kao moderne regije u sastavu Srbije".
Na inicijativu iz Subotice odgovorila je grupa stranaka koje se obično označavaju kao nacionalno-demokratske, deklaracijom kojom se zahteva raspisivanje pokrajinskih izbora (potpisnici su Demokratska stranka Srbije, Srpski pokret obnove, Nova Srbija, Narodna demokratska stranka u Vojvodini i Srpski narodni pokret "Svetozar Miletić"). Radikali, koji sami sebe opisuju kao "umerene nacionaliste", već odavno koriste svaku priliku da zatraže izbore u Vojvodini. Demokratska stranka, koja je podržala izbor vojvođanske zastave, ali ne i grba, nije bila na subotičkom skupu niti ima veze sa zahtevom za raspisivanje izbora, ali to nikako ne znači da ne učestvuje u aktuelnoj utakmici na vojvođanskom terenu. Naprotiv.
BEZ RADIKALA: U Vojvodini još važi izborni sistem, koji je za pokrajinske izbore, prema sopstvenoj meri, svojevremeno skrojio SPS – reč je o dvokružnom sistemu, u kome, u slučaju da nijedan kandidat ne dobije više od 50 procenata glasova u prvom izbornom krugu, u drugi krug ulaze tri najbolje plasirana kandidata. Zahvaljujući takvom rešenju, antimiloševićevska atmosfera iz 2000. godine rezultirala je skupštinskim sastavom koji, iz današnje perspektive, deluje neverovatno: radikali, najbrojnija stranka u novoj Skupštini Srbije, uprkos činjenici da najjače uporište među biračima imaju upravo u Vojvodini – u pokrajinskom parlamentu nemaju ni jednog jedinog poslanika. Od 120 poslanika u Skupštini Vojvodine, na izborima 24. septembra 2000. godine čak 117 ih je pripalo tadašnjem DOS-u, dva poslanika su iz SPS-a, a jednog poslanika kandidovala je grupa građana. Stabilnu većinu u pokrajinskom parlamentu ima koalicija DS-a i dve stranke koje su na decembarskim parlamentarnim izborima ostale ispod crte – Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka i Savez vojvođanskih Mađara Jožefa Kase.
Prema jednoj simulaciji, ako bi vojvođanski birači na pokrajinskim izborima glasali kao 28. decembra, prema postojećem izbornom zakonu – čak 112 mandata pripalo bi radikalima, na pet bi mogao da računa DSS, a treću snagu u Skupštini činila bi tri mađarska poslanika!
|
Iskustvo je, međutim, pokazalo da se birači nikad ne opredeljuju isto na republičkim i pokrajinskim izborima – na poslednjim republičkim izborima, prema mišljenju analitičara, građani su se u opredeljivanju rukovodili svojim socijalnim (ne)zadovoljstvom, a sva druga pitanja, među kojima i ono koje bi na pokrajinskim izborima moglo da izbije u prvi plan – pitanje odnosa prema autonomiji Vojvodine, bila su od znatno manjeg značaja.
Najviše sedam, a verovatno tri-četiri meseca pre pokrajinskih i lokalnih izbora (zakonski rok je septembar, ali uveliko se šuška o istovremenom održavanju predsedničkih i lokalnih izbora) valjalo je, zato, potencirati teme oko kojih će se voditi okršaj na predstojećim izborima, ali i predstaviti potencijalne izborne koalicije – otuda polovično uspešna promocija simbola Vojvodine i onolike velike reči o "rešavanju vojvođanskog pitanja", odnosno "secesionističkim težnjama i razbijanju države" koje nepogrešivo privlače medijsku pažnju.
|
POPULIZAM: "Nakon što su stranke sa autonomističkim predznakom izbačene iz strukture parlamenta Srbije na izborima 28. decembra, građani Vojvodine s pravom mogu da se pitaju kako će njihov interes biti predstavljen u Skupštini. Zato autonomističke stranke sada koriste tu činjenicu za dizanje tenzije i alarmiranje javnosti, kako bi kroz kandidovanje opšte teme ojačali svoju poziciju", kaže Jovan Komšić, viši naučni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu. S druge strane, upozorava Komšić, stranke koje nisu sklone autonomiji Vojvodine, i to ne samo starom rešenju iz 1974. nego ni evropskim standardima regionalne autonomije, već im je bliže etnocentrično shvatanje države, odnosno unitarna država s minimalnom podelom moći, sada koriste rezultat republičkih izbora u prilog negaciji postojanja posebnog identiteta Vojvodine.
U oba slučaja, konstatuje Komšić, reč je o "prelamanju užih partijskih interesa sa ostrašćenom upotrebom ugroženosti kolektivnog interesa", što kao rezultat može imati opredeljivanje na osnovu populističkih formulacija i platformi, a ne na osnovu racionalnih elemenata.
Kroz celu aktuelnu naglašenu stranačku retoriku, međutim, nemoguće je nazreti nekoliko faktora koji bitno određuju prognozu budućih izbornih rezultata, a time i razvoja političke situacije u Pokrajini. Najpre, dosadašnja vojvođanska vlast, verovatno iz pragmatskih razloga, oklevala je više od tri godine da donese novi izborni zakon (rezultati parlametarnih izbora omogućiće vladajućoj većini, kao nekad socijalistima, da napravi odgovarajuću kalkulaciju i odabere izborni sistem koji će joj najviše odgovarati). A bez definisanog izbornog sistema, ali i usred tekućeg međustranačkog natezanja i kalkulisanja na nivou Republike, nejasno je i u koliko će kolona vojvođanske partije nastupiti na izborima.
|
USTAV: Na potezu je, prema oceni Komšića, Demokratska stranka, od koje, u najvećoj meri, zavise i odgovor na pitanje o izbornom zakonu i odluka o predizbornim koalicijama. Pozicija DS-a, prema njegovom mišljenju, direktno je povezana sa mogućnošću reoknstrukcije Vlade Srbije i naknadnog ulaska DS-a u kabinet Vojislava Koštunice. Ukoliko se pokaže realna prognoza o ulasku DS-a sa novim rukovodstvom u rekonstruisanu vladu, ta stranka će, veruje Komšić, "praviti taktičke i političke kompromise s većinskim raspoloženjem o autonomiji Vojvodine" i neće ući u koaliciju s dosadašnjim partnerom – LSV-om. U varijanti da na republičkom nivou zaista odabere ulogu opozicije – mogućnost udruživanja DS-a sa vojvođanskim strankama znatno se povećava.
Ipak, više od samog sastava nove vojvođanske skupštine, na budući način upravljanja Pokrajinom uticaće nova skupština Srbije, koja bi, prema najavama, u relativno kratkom roku trebalo da donese novi Ustav Srbije, koji podrazumeva i novu teritorijalnu organizaciju. Više od polovine poslaničkih mandata u republičkom parlamentu pripada strankama kojima puna autonomija – koja podrazumeva zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast – nikako nije na srcu. Tako radikali, koji imaju čak 82 od ukupno 250 mandata u parlamentu, kako podseća Komšić, od osnivanja insistiraju na ukidanju institucija autonomije Vojvodine. Prema njegovim rečima u poslednjim nastupima zvaničnika DSS-a (prvi čovek DSS-a u Novom Sadu Dejan Mikavica), primetan je povratak te stranke svojoj staroj poziciji o Sremu, Banatu i Bačkoj, kao jedinim okvirima za instaliranje regionalnih institucija, koje bi činile tzv. srednji nivo između opštinske i republičke vlasti (u predlogu ustavnih promena iz 2002. ta stranka je bila ponudila koncept krupnijih regiona u Srbiji, od kojih bi jedan trebalo da ima sedište u Novom Sadu, "što može biti shvaćeno i kao implicitna mogućnost priznanja političkog identiteta Vojvodine u sadašnjim pokrajinskim granicama"). Za promenu Ustava potrebna je saglasnost dvotrećinske većine poslanika u parlamentu, ali i verifikacija te odluke na referendumu.
Vera Didanović
| Deklaracijom na inicijativu Pored zahteva za internalizaciju vojvođanskog pitanja, učesnici konvencije u Subotici, čiji su organizatori bili LSV, SVM i nekoliko nevladinih organizacija, uputili su i Proglas svim demokratskim snagama u Srbiji da doprinesu savladavanju totalitarne prošlosti i podrže program demokratske Vojvodine za ostvarivanje njene zakonodavne, izvršne i sudske autonomije. U dokumentu Subotička inicijativa, koji su učesnici skupa usvojili aklamacijom, zatraženo je raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu Republike Srbije, donošenje novog ustava i usvajanje osnovnog zakona AP Vojvodine. Zatraženo je i usvajanje novog izbornog zakona u kojem bi Vojvodina bila jedna izborna jedinica i koji bi propisivao izborni cenzus primeren specifičnostima političkog organizovanja u Pokrajini. Učesnici skupa apelovali su da se demokratske snage u Pokrajini ujedine i zajednički nastupe na narednim pokrajinskim, lokalnim i republičkim izborima. Govornici su insistirali na tvrdnji da su prava Pokrajine u Srbiji "poništena" (od "protivustavne aneksije Vojvodine 6. oktobra 1988. godine"), da se Vojvodina ekonomski i privredno "izrabljuje", kao i da ekstremna desnica, u koju uvršćuju i DSS, narušava tradicionalni međuetnički mir u Pokrajini. Sudeći prema odzivu gostiju, zahtev za internalizaciju vojvođanskog pitanja nije baš slavno prošao – pozvani su, naime, bili predstavnici diplomatskog kora iz SAD, zemalja Evropske unije i susednih država, a odazvali su se predstavnici diplomatskih misija u zemlji, iz Mađarske, Rusije, Poljske i Hrvatske, koji su na konvenciji bili u svojstvu posmatrača. Na skup su bile pozvane sve političke i nevladine organizacije iz Vojvodine, sem Reformista Vojvodine i Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara. Neki mediji su, međutim, javili da su na skupu viđeni i pripadnici RV-a, kako oni iz sveže otcepljenog krila, tako i oni lojalni rukovodstvu stranke. Konvenciji je prisustvovalo i više desetina nekadašnjih komunističkih funkcionera koje je režim Slobodana Miloševića uklonio s vlasti tokom "jogurt revolucije" 1989. godine. Oni se sada nalaze na čelnim položajima u nekim vanparlamentarnim opozicionim partijama ili su angažovani u nevladinom sektoru. Na Subotičku inicijativu, DSS, SPO, NS, NDS i Srpski narodni pokret "Svetozar Miletić" odgovorili su Deklaracijom, u kojoj, između ostalog, piše: "Usvajanje državnih znamenja i simbola i priprema za usvajanje Nacrta osnovnog zakona AP Vojvodine, kao i najava internacionalizacije pitanja položaja AP Vojvodine, predstavljaju direktan atak na državni integritet i nacionalni interes većinskog srpskog naroda u Vojvodini. Obavezujemo se da ćemo svoje političke aktivnosti usmeriti ka ukidanju svih odluka Skupštine AP Vojvodine kojima se podriva državni integritet Srbije i ugrožava interes srpskog naroda. Zahtevamo hitno raspisivanje izbora za novi saziv Skupštine AP Vojvodine. O interesima građana Vojvodine ne može više odlučivati aktuelni saziv pokrajinske skupštine, koji nema demokratski legitimitet i potporu u volji građana Vojvodine, iskazanoj na poslednjim izborima." Pokrajinski odbor socijalista ocenio je da skup vojvođanskih "autonomaških stranaka" u Subotici ne nosi ništa dobro i dobronamerno, i da je namera organizatora da se internacionalizuje pitanje autonomije Vojvodine, kako bi se ona prekim putem pretvorila u državu. Radikali su na sve odgovorili ponavljanjem samouverene tvrdnje da će ta stranka, bez obzira na sve akcije konkurencije, pobediti na izborima na kojima će nastupiti samostalno. Oni su dodali da će "izmišljena" zastava trajati samo do pokrajinskih izbora kada će SRS "vratiti crveno-plavo-belu srpsku trobojku na sve delove teritorije Srbije". Tri zvezde
Većina poslanika Skupštine Vojvodine (79) složila se s predlogom da pokrajinska zastava bude urađena po matrici srpske trobojke, sa proširenim srednjim plavim poljem, u čijem središtu su tri žute zvezde koje predstavljaju vojvođanske regione Srem, Banat i Bačku. Prema navodima predlagača, tim rešenjem simbolično je ukazano na vezu Vojvodine sa Srbijom, ali i s Evropskom unijom. Poslanici DSS-a, koji nisu podržali predlog "jer je to korak ka državnosti", pored ostalog, tvrdili su da bi zastava trebalo da ima još jednu zvezdu, koja bi predstavljala Baranju.
Iz procedure je povučen predlog himne (Betovenova Oda radosti), što je Nenad Čanak obrazložio potrebom za dodatnim konsultacijama, jer je bilo više predloga. Ipak, šef poslaničke grupe DS-a u Skupštini Vojvodine Borislav Novaković rekao je da se njegova stranka uopšte protivi ideji o svečanoj pesmi Vojvodine, jer "himna predstavlja element državnosti". Prema njegovim rečima, zastava, kao ni grb, nije "državni ekskluzivitet", pa je to znamenje dobilo podršku DS-a. Novaković je rekao i da je želja DS-a bila da "stvari idu drugim redosledom, da se prvo usvoje ustav Srbije i osnovni zakon Vojvodine, pa tek onda pokrajinski simboli", dodajući da "za to nije bilo političke volje".
"Nažalost, kod nas je često mišljenje da se preko centralizma može integrisati država, ali nas istorijsko iskustvo uči da se stvari obično kreću suprotnim tokom. Jasno je da će, što veća bude autonomija Vojvodine, ona biti bliže Srbiji", kazao je Novaković.
Pokrajinski parlament većinom glasova izabrao je i 11 članova Matične komisije koja će izabrati prvih 15 članova Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Sednica pokrajinskog parlamenta održana je u sali Skupštine Novog Sada, zbog, kako se pokazalo, lažne dojave o bombi. I radikali za autonomiju
Istraživanja su pokazala da simpatizeri jedne stranke ne dele obavezno i stav te stranke vezan za postojanje autonomije, odnosno centralizovane države. Tako, recimo, Dragomir Pantić iz Instituta društvenih nauka u radu "Vrednosti birača pre i posle demokratskog preokreta 2000. godine", na osnovu dva reprezentativna istraživanja iz 2001. godine, pokazuje da oko 13 odsto pristalica SRS-a – stranke koja je najjači zagovornik centralizovane države – ne deli to uverenje stranke koju podržava. Slično su pokazala i druga istraživanja na tu temu. Čanak: Bez pasoša u Brisel
Glavna zvezda subotičkog skupa Nenad Čanak tvrdi da se za sada ne može govoriti o načinu na koji će se autonomističke snage objediniti pred izbore koji slede. "Sigurno je da ćemo za izbore imati koordinaciju među strankama radi postizanja boljeg izbornog rezultata. Međutim, da li će to biti koalicija ili neki drugi oblik zajedničkog delovanja, zavisiće od izbornih uslova koje još ne znamo", rekao je Čanak u izjavi medijima. On nije odbacio mogućnost da LSV i druge autonomističke stranke na predstojeće pokrajinske izbore izađu zajedno sa DS-om, podsetivši da su LSV i DS već osam godina koalicioni partneri na različitim nivoima vlasti, da je njihov odnos u tom periodu, "uz sve trzavice i probleme, bio korektan i pozitivan", ali i da se "današnji stav DS-a prema pitanju Vojvodine, nije do kraja profilisao".
Prema njegovim rečima, osnovna poruka Subotičke inicijative glasi: "Nećemo mi s pasošem u Beograd, nego hoćemo bez pasoša u Brisel."
"Ne boli nikoga to što će Vojvodina uz grb imati i zastavu i svečanu pesmu, nego boli to što je sasvim jasno da će se onda morati uzeti u obzir političko postojanje tog prostora", rekao je Čanak govoreći o usvajanju pokrajinskih simbola. On je rekao da će ta obeležja, bez obzira na male ingerencije Skupštine Vojvodine, biti nešto što uliva suštinski identitet.
"Suštinski identitet u ovom slučaju su i pare, bez kojih ne može da funkcioniše ni multikulturalnost, ni multizavičajnost ni bilo koji oblik multikulturalizma bilo gde na svetu, pa ni u Vojvodini", istakao je Čanak. |