Pun kufer marketinga:
Šalite se glavom

Al’, kad su pa nama glave bile bitne

Dunav osiguranje ima šaljivu kampanju. Prvo su nam svoje usluge preporučivali spotom koji je bio parafraza stand-up comedian – za neupućene: to vam je onaj što u kafani priča viceve, inače forma koja ima bogatu tradiciju u Srba, eto, na primer, Džeri Sajnfeld (ko hvata i gleda B92) ili Dejv Alen (ko se seća). Tako smo, kroz salve nasnimljenog smeha, mogli da saznamo da, ako osiguramo auto u Dunavu, dobijamo na poklon ček za samoposlugu. Doduše, samo Beograđani, o čemu nas obaveštavaju sitna slova u dnu ekrana.

Ne znam koliko je ova kampanja bila uspešna, ali vidim da se nastavlja drugim, takođe komedijaškim spotom – onim u kojem cirkuzant ispali iz topa svoju asistentkinju, a onda dovikne za njom: "Milice, šta je to što ja pružam ženama?", na šta mu ona odgovori: "Sigurnost", i sunovrati mu se u naručje.

Možda sam nešto propustila ("A možda je rođena sa tim", što bi rekli u reklami za maskaru), ali se nešto ne sećam kada smo to izgradili tradiciju osiguranja pa je već došlo vreme da se razna osiguravajuća društva izbore za svoje mesto na tržištu time što će nas zabavljati i šaliti se na svoj i naš račun. Mada, ruku na srce, nije da nemamo dugu tradiciju osiguranja – imamo. Ali, tradiciju obaveznog osiguranja. A ono što je obavezno, dakle nametnuto, nije baš omiljeno. A nije ni obavezno, što utvrdite kad pođete u penziju pa saznate da vam firma nije uplaćivala obavezno penziono i socijalno osiguranje. Ali zato, ako primate honorare umesto plate – e, onda je obavezno da vam se honorar umanji za obavezno penziono i socijalno. Koje i nije obavezno da vam ostane za penziono i socijalno jer, ako pređete izvesnu sumu tokom godine, te pare će vam ipak biti date. Mada ni to nije obavezno. Nije ni smešno, naročito ako probate da detetu overite zdravstvenu knjižicu.

Drugo obavezno osiguranje sa dugom tradicijom u nas je osiguranje automobila. Koje jeste obavezno (ako hoćete da registrujete auto), ali nije važno jer pokriva troškove koje vi napravite nekom drugom, tzv. trećem licu. U tom smislu možete slobodno da birate koje ćete obavezno osiguranje da uplatite – što jeftinije i povoljnjije – to bolje. Sve dok vas ne udari neko treće lice, tzv. kreten (uvek je kreten, čak i kad smo sami krivi). E, onda vam nije svejedno koje osiguranje on ima. A naročito vam nije smešno.

Pa kako se onda desilo da u takvoj situaciji jedno osiguravajuće društvo odabere da sebe reklamira komedijašima? I još važnije: zašto ja sad zakeram kad sam onoliko kukala što su nam reklame mrtve ozbiljne? I hoće li ova zima već jednom da prođe?

Humor dolazi iz glave. Inteligentno korišćenje humora, u reklami kao i u životu uostalom, pravi razliku između budalaštine i dobrog vica. Ali, dok u životu imate pravo da ne umete da pričate viceve i pravo da napravite neumesnu šalu pa čak i budalu od sebe (u najgorem slučaju uvek možete da se vadite na piće), u marketingu – ako ne igrate glavom, igrate se glavom. I našom glavom, ako već pričamo o osiguranju. Al’, kad su pa nama glave bile bitne? Ionako rastu na svakom vratu.

Nadežda Milenković