Izbrisana lepota

Vesna Musić je rođenjem ostala Beograđanka, a tik pred raspad bivše države dobija oreol najlepše među Slovenkama. Godinu i po dana kasnije našla se među dvadesetak hiljada nesrećnika poreklom sa prostora tadašnje SFRJ, koji su u novonastaloj državi administrativno izbrisani iz svih baza podataka. U Velenju, Slovenija

Vesna 1990. godine navršava dvadesetu i postaje mis Slovenije. Ceo svoj život pamti u Sloveniji, u rudarskom Velenju, tada još Titovom, gde se njena porodica preselila kada je Vesna imala pet godina. Nije to klasična "južnjačka priča", trbuhom za kruhom, nego malo drugačija. Glava porodice udružuje rad u građevinskom preduzeću Vegrad iz Velenja, koje je imalo sedište u Beogradu. Ubrzo dobija premeštaj na novo radno mesto. Jasno, Velenje. Nije bilo dileme, ubrzo se Vesninom tati pridružuje ostatak porodice, njene dve sestre i majka. Pošto je Vesna od obdaništa učila slovenački jezik kao maternji, razgovaramo za "Vreme" na ovdašnjem "balkanskom esperantu" – malo srpski, više slovenački. Jer, tako Vesni prija.

Slovenija je još bila deo Jugoslavije, što je, pokazaće se ni godinu dana kasnije, za Vesnu bio svojevrstan hendikep. "Da je to takmičenje bilo samo malo kasnije, ili da se Slovenija osamostalila ranije, onda bih kao pobednica iz Slovenije išla direktno na svetsko takmičenje za Mis sveta", setna je Vesna, četrnaest godina kasnije. Mnogo puta je radila i kao hostesa, bila je prijatan dekor uz stroge i umorne funkcionere, kada su potpisivali ugovore pa čak i međudržavne sporazume. Voli da se pohvali da je bila u pratnji i bivšeg i sadašnjeg predsednika – Milana Kučana i Janeza Drnovšeka. "Lično sam ih upoznala i rukovala se s njima", ponosna je Vesna Musić. U živom sećanju su joj i otvaranje Đira d' Italija i slovenačko-italijanski susreti, upriličeni tim povodom. Činilo se da je čeka blistava karijera i da je lepota neprolazna.

Vesna je tada već živela svoje snove – radila je u inostranstvu, revije, snimanja, sve u krug. Roditelji su joj zabrinuto javili da bi možda trebalo da proveri državljanstvo, baš kad je bila usred posla, u Nemačkoj, snimajući "kalendare sa brzim automobilima".

"Država nas je loše informisala o tome šta znači zahtev za primanje državljanstva i naročito kakve će biti posledice ukoliko neko ne zamoli za slovenačko državljanstvo u predviđenom roku. Da su jasno obavestili ljude da nemaju uređen status i objasnili da će bez državljanstva ostati bez zdravstvenog osiguranja, bez socijalnih prava, dokumenata, pa čak i posla, mnogi bi pohrlili, uprkos ratu, uprkos moratorijumu, da srede papire. Tako sam sve to saznala mnogo kasnije, kad je bilo prekasno. Posledice sam osetila odmah."

U februaru 1992. godine Vesna ostaje bez pasoša, lične karte i svih drugih prava. Da je nešto naopako, shvatila je kad zbog "pogrešnog" pasoša (crvenog, onog starog jugoslovenskog) nije mogla na snimanje velikog modnog kataloga u Milanu. Posao je propao. I ne samo taj. Da bi uopšte mogla da putuje, rođaci nose njene dokumente u najbliži jugoslovenski konzulat u Gracu (Austrija), da joj produže pasoš SFRJ. Na osnovu njega je slovenačkoj ambasadi pisala molbe, za višemesečnu vizu. Da može da opstane, da zadrži bar minimum poslova na revijama izvan Slovenije. Da je ne deportuju, izvan Slovenije, u zemlju porekla. A problemi su se nizali – dešavalo se da je usred snimanja morala da prekine sesiju i otputuje nazad, kući, da produži vizu.

Imala je sreću da joj je porodica pomogla. Otac, majka i najmlađa, tada maloletna sestra, uspeli su na vreme da urede papire. Srednja sestra, tada medicinska sestra u Ljubljani, uzdala se u svoju slavnu Vesnu, da će joj pomoći oko papirologije, pa je uredno izbrisana, kad i Vesna. Obe su u Sloveniji ostale bez svih dokumenata: "U opštini su uvek bili izuzetno arogantni. Znala sam da me neki ne podnose, posebno kad sam izabrana za mis, uostalom već posle izbora je izašao tekst da je 'mis Slovenije južnjakinja'. Naravno da te to povredi, iako odlično znam da Slovenci 'južnjake' vole. Srećom da sam bila dovoljno samouverena i ponosna da takve i slične uvrede nisam shvatala tragično."

Vesna je u međuvremenu uspela da uredi svoj status u Sloveniji. Neugasla lepota i ona godina slave u ulozi slovenačke misice ipak nije bila mačji kašalj, pa su se u upravi našli takvi koji su bili dovoljno visoko a solidnog pamćenja, da su joj pomogli. Ali ne i Vesninoj sestri, sada bivšoj medicinskoj sestri. Ona ni dan danas nema slovenačko niti drugo državljanstvo. Vesna se u međuvremenu zaposlila, daleko od modnih pista – u Komori privatnih privrednika u Žalcu, godine 1995. Kod kuće tu i tamo snima reklame za poznate slovenačke firme, pokazuje isečak iz novina, desno Vesna, reklamira najlon-čarape, levo veliki tekst o slavnom olimpioniku, Leonu Štruklju, slikano 1997. Niko tada nije pisao da je ta devojka sa slike, bivša mis, izbrisana, u državi nepostojeća, da je drčna službenica u velenjskoj opštini rekla njenom ocu da nema zapis da je Vesna ikada postojala. Srećom da svedoče bar školska svedočanstva.

"Jesam uvređena zato što sam bila 'izbrisana'. Najzad, bila sam mis Slovenije, svet me je poznavao, svuda sam ponosno predstavljala Sloveniju i o njoj lepo govorila u inostranstvu. Ne sumnjam da sam i sama mnogo doprinela promociji Slovenije. A onda su mi priredili takvo poniženje. Kad su me izbrisali, ja sam faktički prestala da postojim."

Kada je osnovano Društvo izbrisanih, Vesna je postala član. Da bi pomogla drugima, da bi za sebe i druge izborila sva prava za period u kome država Slovenija nije priznavala njeno postojanje. I dan-danas se bavi manekenstvom, snima kataloge u Nemačkoj i Hrvatskoj. Njena lepota je bila njen životni adut, njena prednost, godine u kojima je bila izbrisana uništile su, nepovratno, mnoge šanse koje su bile na dohvat ruke, a nedostižne. Zato Vesna tvrdi da joj je društvo "brisanjem" zadalo veliku štetu, koja je nemerljiva, svakako nepopravljiva. I vređaju je izjave slovenačkih političara koji na sve načine pokušavaju da spreče pravično rešenje problema izbrisanih: "Sve to je sramotno i bespotrebno, napori ovdašnjih lidera da zakoče ispravljanje nepravdi koje su nanete izbrisanima, sve to šteti ugledu Slovenije. Ono što je nama uradila Slovenija, to nije učinila ni jedna druga država koja je nastala na području Jugoslavije. Ni Srbija, niti Hrvatska, na primer, nisu' izbrisale' državljane Slovenije koji tamo žive. Od svega mi najviše gorčine ostavlja spoznaja da je 'brisanje', koje nam se desilo 1992. godine – bilo baš tako planirano."

Svetlana Vasović-Mekina