VREME 692, 8. april 2004. / POŠTA
Marko Omčikus:
Virenje u odžak
"Zašto je izgoreo Hilandar"; "Vreme" br. 689
Kao sagovornik u vašem tekstu o uzrocima požara u Hilandaru, bio sam ne malo iznenađen izborom drugog sagovornika Marije Radan-Jovin. Lično poštujem novinarski i demokratski princip "da se čuje i druga strana". Međutim, ta "druga strana" u slučaju Hilandara svakako nije bio dobar izbor. Uvažavam Mariju Radan-Jovin kao arhitektu i konzervatora sa kojom sam proveo jedan deo radnog veka u Zavodu. Prihvatam da su prema njoj učinjene i nepravde, mada prilično generisane njenim temperamentom. Međutim, osoba koja nikada nije bila u Hilandaru, u njenom slučaju, nažalost zbog toga što ženama Svetoj gori nije dozvoljen pristup, ne može da svojim načelnim znanjima i iskustvima, teoretski dovode u nekakvu sumnju nalaze i pretpostavke stručnjaka koji su izvršili uvid u stanje posle požara. Kompleks Hilandara u graditeljskom pogledu prepun je izuzetaka u odnosu na pravila, kao i viševekovnih građevinskih aplikacija, koje i pored temeljnog istraživanja i dokumentovanja nisu mogla u celosti da se ispitaju. Do nedostajućih podataka moglo se eventualno dolaziti primenom demontaže, što u principu nije preporučljivo. Tako su u Hilandaru i neki dimnjaci gradjeni drukčije nego što je po pravilu, ili što bi danas rekli po građevinskim standardima. Požar je svakako otvorio prostor i dokumentovanju onoga što je bilo skriveno, ali bolje bi bilo da se o tom skrivenom nikad nije ni saznalo.
Eventualna "druga strana" koja je mogla da potvrdi ili pak dovede u sumnju nalaze stručnjaka, mogla se naći među uglednim stručnjacima i naučnicima koji su dobar deo svog rada i istraživanja posvetili Hilandaru, a to su na primer prof. Mića Dimitrijević (statičar), dr Slobodan Nenadović (arhitekta), ili akademik Vojislav Korać (arhitekta i istoričar umetnosti). Tom spisku dalo bi se priključiti i niz drugih stručnjaka koji su radili na projektima infrastrukture.
Nalaz stručne ekipe bazirao se na anketiranju svedoka i uvidu u stanje, kao i uvidu u detalje, a posebno inkriminisanog dimnjaka.
Posao stručnjaka nije bio da identifikuje ili individualizuje krivca. To je pretpostavljam posao grčkih istražnih organa.
Marko Omčikus
|