Manastir Ćelije - Beseda, pod šatrom vladike Atanasija:
Justin je fino mirisao

Šta na latinskom znači reč nacija, ko su slugeranje i evroslinavci, ko je dao najveći doprinos istoriji čovečanstva, ko miriše, a ko smrdi, a ima i o čistim rukama Karadžića, koga neće naći...

Već tradicionalno, 7. aprila, na Blagovesti, u manastiru Ćelije kod Valjeva, održano je sećanje na oca Justina Popovića, koji slovi za jednog od većih, i značajnijih teologa i duhovnika u pravoslavnom svetu – višetomna Žitija svetih, Filozofske urvine, Pravoslavna dogmatika... Otac Justin je na značaju dobio i zahvaljujući svojim učenicima, među kojima su najpoznatije četiri vladike SPC-a, Amfilohije Radović, Artemije Radosavljević, Atanasije Jevtić i Irinej Bulović. Ovaj put u Ćelijama su, na 110. godišnjicu rođenja i 25. godišnjicu upokojenja oca Justina, pored vernika iz Srbije i Crne Gore i prvih učenika, bile i vladike, Lavrentije, Jovan i Pahomije. Posle Svete arhijerejske liturgije, kojom prilikom je o blaženopočivšem ocu Justinu besedio vladika Irinej, usledila je Duhovna akademija pod velikom šatrom, gde se mikrofona dohvatio vladika Atanasije sa svojim programom.

NIKOLAJ I CRNI: Vladika Atanasije je prvo upoznao prisutne da u Trebinju, gde je sedište Humske eparhije, postoji saborište i biblioteka oca Justina, gde je urađen jedan divan njegov lik, freska, iznad koga, na jednom svitku, stoji napisano – Cilj nam je sveta Srbija, cilj nam je iznad svete Srbije nebeska Srbija. Toj informaciji vladika je dao svoj potpis – Otac Justin je predstavnik te svete Srbije, a sada predstavnik nebeske Srbije.

Posle uvoda vladika je odmah prešao na stvar – Napadaju nas braćo i sestre, draga deco, i komunisti, i posle njih neokomunisti i antikomunisti, a svi su isti, da smo nacionalisti, zato što su svi oni protiv srpskog naroda. A ako latinsku reč nacija, od glagola koji znači rađanje, prevedemo na srpski, to znači narod. Šta je narod, ono što se rodilo, ono što se razmnožilo, prema tome mi smo narodnjaci, nismo nacionalisti. Ali oni neće da budemo narodnjaci, hoće da budemo njihovi poltroni, da budemo odrodnjaci, odnarođeni, otuđeni, kao što ima slugeranja... u tome, nažalost, prednjači Beograd, a počeo je Novi Sad, Podgorica, koja se utrkuje da bude prva, Priština još ranije, i tako dalje. Otac Justin je bio narodni čovek, narodnjak. A šta je to narod, to su deca Božja, to su stvorenja Božja. Čim je Bog stvorio čoveka, stvorio je ženu, i rekao je rađajte se i množite se, i time je stvorio narod. Kad su se razmnožili i raširili, izabrao je jedan narod, jevrejski, da bi mu poslao sina svoga, koji će postati čovek da bi prizvao ostale narode. Pravoslavna crkva je u stvari zbir ostalih naroda. Niko nema zasluga, ni krivice, ako je Srbin, Rus, Francuz, Grk... Otac Justin se osećao Srbinom, i ako je iko kriv za to onda je Bog kriv, a Bog ne može biti kriv.

Zašto su Srbi nacionalisti, zašto njima ne ide u korist da mi budemo vezani za svoj narod, i da taj dar Božji poštujemo. Niko ne govori koliko su Jevreji nacionalisti, koliko Nemci, Amerikanci, oni to zovu drukčije, američki strateški interesi. A gori su od fašista i nacista, ti isti Amerikanci, probajte da nagazite američke interese, gde su došli oni nameću svoje interese, nameću šovinizam. Po njima svi smo mi drugostepena civilizacija, zato što nismo kao oni. To su demonske pretenzije, zato, nemojte se bojati, pustite te evroslinavce po Beogradu, ima ih jedan kombi da ih skupite, dve Nataše, dve Sonje, dva, ne znam kako se zove, Mirko Đorđević, nažalost bili se dokopali prethodne vlasti, takozvane dosovske, gde se šljam okupio, nazadnjaci koji su usred Beograda demonstrirali svoja prava na nastranosti. I bio je ministar i potpredsednik Vlade takav jedan. Pa sve deca razbucala; tu se jedino udružili "partizanovci" i "zvezdaši". Pustite, ne treba se obzirati na njih, ali, nažalost, oni njih podržavaju i plaćaju. Kad biste ušli u biografije tih ljudi, kad biste ih videli izbliza, kakvi su, odma’ bi vam sve bilo jasno. Ne treba im pridavati važnost, ali ne treba se pribojavati od toga.

Smirivši aplauze i ostale izraze bodrenja, Atanasije je nastavio: Ako je otkačeni Šešelj, koji je sav bio iščašen, govorio kojekakve gluposti, to se ne pripisuje narodu, ja sam davno govorio, ni četnici ni partizani nisu bili pravi izraz naroda. Nisu ni sadašnje stranke izraz srpskog naroda, zato ne prihvatajte te parole, nacionalisti, mi smo narodnjaci. Bog je hteo da nam sveti Sava bude to što jeste, da to bude vladika Nikolaj, otac Justin, ali oni nisu bili isključivi za druge narode, Nikolaj je u Harlemu crnce okupljao, davno pre onoga vođe crnaca iz šezdesetih, kako se zove, u Americi. Svaki od nas voli svako dete, svako ljudsko biće, otac Justin je voleo ptice, cveće, govorio, kako ćemo u raj bez toga.

Pa je produžio: U istoriji čovečanstva se pokazalo, najveći doprinos čovečanstvu je dao jevrejski narod, posle toga grčki, pa onda možda sirijski, pa onda slovenski. Sloveni dolaze na treće mesto, među njima su Srbi možda među prvima, u svakom slučaju narod koji je dao velike doprinose. To nam ne daje pravo da ležimo na lovorikama, Karađorđe, pa se u ime Draže napiju četnici i prave gluposti, takve krajnosti nisu karakteristika ni četnika ni srpskog naroda, itd...

PEĆINA APOSTOLA PAVLA: Pa je prešao na razradu programa: Ali da nas odrođuju od našeg naroda, i da budemo Evropa, hvala lepo, vraćamo ulaznicu za tu Evropu, govorio je Dostojevski, i govorio je otac Justin. Koja Evropa, jedan režanj severozapadne Evrope. Kad je meni u Tvrdoš došao Karl Bilt, tadašnji šef Bosne, nisam seo i rekao sam, dobro ste došli, ali znate li gde ste došli, došli ste na Balkan, došli ste na Svetu zemlju. Mi imamo pećinu apostola Pavla, crkvu iz 280. godine, gde su pronađeni temelji manastira cara Konstantina, grobnice iz V veka, mi smo stari narod. Znate li da su ne samo crkve i manastiri nego i štale hercegovačke starije od vaših palata i Američkog kongresa...

Pa na pojedinosti: Svi oni znaju kako su se stvari odvijale, Markale i druge stvari. Sad oni pričaju o eksploziji u prizemlju ove dvojice sveštenika Starovlaha, Jeremije i sina Aleksandra, a oni bili na spratu. A ko je god video, ja sam došao do slika, sin je odmah bio mrtav, udarali glavu u zid, ostala kosa, nosa nema, na uho išla krv, oni su ubili njih. Oni nemaju noseve, prota je duže izdržo, nisu mu odmah razbili glavu, sat je tučen, čula popadija koju su zatvorili u podrum, pa kad je izlazila videla da je sin mrtav. Oni danas govore da su na aparatu, lažu, oni su ubijeni, prvo su pretučeni. Oni lažu i idu dalje, leteći Ešdaun, koga ja zovem aždaja, iako je to uvreda za aždaju jer je bezazlenija od njega...

Pa na druge tačke i druge pojedinosti: U mom kraju, u mom selu, Srbin je čovek, komunisti nisu Srbi govorili smo, to su Turci, ne može samo krv i meso da bude karakteristika Srba. Otac Justin je za nebesku Srbiju bio, jer, braćo i sestre, nema krv i meso, da je Marko Kraljević, da je od Dušana Silnog, ništa samo je hrana crvima, ako nema veze s nebom, ako nemate u telu telo i krv Hristovu. Kad je otac Justin preminuo, svi ste videli, u ono vreme, u 1 i 20, sad je to otprilike, on je bio ko anđeo, beo, svetao, već je bio na nebu. Ja vam danas svedočim, 40 dana sam se molio za njega, nisam mogao više. Osećao sam da je to Božji čovek koji je uzet od Boga gore. I danas njegova soba, kad se sagnete, još miriše, iako su sestre prale i vetrile, eto, 25 godina, na onaj fini znoj koji je on imao. Ima ljudi s neprijatnim znojem, šta da radite, jadni muslimani pošto jedu loj. Znate šta se desilo u selu Brdarici, čovek bio dobar, svraćao ljude kući, putnike, jedno jutro svratio dvojicu, žena čista, posluženje, ali uzrujala se, jao oprostite, čistila sam, oprostite što mi smrdi, i tako nekoliko puta, jao oprostite što mi smrdi, otišli oni i čovek će, ludo jedna, oni smrde, a ne soba, bili muslimani, ona jadna nije znala. Jedan je musliman rekao u Bosni, lako je vama, vi se jednom okupate. Otac Justin je bio sveti čovek, imao je taj divan, fini miris, danas ga osetite u sobi kad dođete. On je bio Božji čovek i bez toga, ima trista drugih čuda.

Pa je nastavio, sve tematski: To je Božji čovek, mi ćemo se na njega ugledati. Ljudski je posrnuti, pasti, ali nije ljudski tu ostati... Srpski narod ima poslovicu koju malo koji pravoslavni narod ima, Bože prosti ni u Bibliji nema, Pokajanje je najlepši i najmirisniji cvet ljudskog poštenja. Ovi se neće pokajati, za ove zločine oni optužuju nas, optužuju Srbe u Bosni, vi ste krivi što ini na Palama nisu našli Karadžića, kao da je Karadžić igla koju su mogli sakriti. Neće ga oni naći, neće ga naći, ali oni su kivni, a imam iz međunarodnih izvora pouzdan podatak od čoveka, za Karadžića nemaju podatak da je ratni zločinac, sve njegove naredbe su u skladu s međunarodnim pravilima, za Mladića je druga priča, kaže taj čovek, gađ’o je i bombardov’o, Karadžić je čistih ruku.

Pa je završio, opet tematski – Otac Justin je nama bio nebeski čovek na zemlji, sad je zemaljski čovek na nebu. Mi imamo sad svoga čoveka gore na nebu, to je velika naša dobit, veliki kapital u ovom teškom vremenu, Bog nam je dao vladiku Nikolaja i njega, to je veliki znak Božji. Ko god je u pravoslavlju za njih čuo taj se poklonio i prekrstio. Više ga drugi poštuju i cene nego mi, ali hvala Bogu naš narod nije u tome zaostao, i ovo okupljanje u Ćelijama je znak čuda...

Redakcijski izbor iz tonskog zapisa obraćanja vladike Atanasija na Duhovnoj akademiji