PC

Na kioscima se pojavio 100. broj časopisa "PC", koji ove godine proslavlja i devet godina postojanja. Čitaoci će od sada uživati u modernom grafičkom dizajnu na povećanom broju strana i pratećem CD-u. Povodom jubileja, a u saradnji sa najuspešnijim firmama iz IT branše, "PC" je organizovao veliku nagradnu igru ukupne vrednosti nagrada 1.500.000 dinara.

Pretres

Uoči prvomajskih praznika održano je prvo ročište povodom tužbe Mila Đukanovića protiv direktora i glavnog i odgovornog urednika podgoričkog lista "Dan" i Nadežde Radović, aktivistkinje Beogradskog ženskog lobija. Naime, u septembru prošle godine, Nadežda Radović se obratila javnosti otvorenim pismom koje je objavio "Dan", a u kome je optužila crnogorskog premijera da je "bio korisnik usluga trafikovanih žena, voajer koji je posmatrao šta im njegova bratija radi". Ljiljana Raičević, upravnica nevladine organizacije Sigurna ženska kuća, rekla je da je policija početkom aprila pretresla njen stan i prostorije skloništa i oduzela dokumenta i prepisku sa Nadeždom Radović. Prema njenim rečima, policija nije predala nalog za pretres stana, već samo potvrdu o privremenom oduzimanju osnivačkog akta organizacije i prepiske sa beogradskom aktivistkinjom. Ona je pretpostavila da pretres ima veze sa predstojećim suđenjem Miodragu Živkoviću, lideru Liberalnog saveza Crne Gore, po tužbi Mila Đukanovića, takođe zbog klevete da je korisnik usluga Moldavke S.Č.

Uznemiravanje

Gotovo trinaest (12,57) odsto ispitanika u anketi koju su sproveli "Ekspres" i "Ipres" smatra da su žene u velikoj meri seksualno zlostavljane na poslu. Trećina od ukupno 1026 anketiranih smatra da seksualnog zlostavljanja ima, ali da su u pitanju sporadični slučajevi. Odgovor nema 21,05 odsto; 18,52 odsto o tome ne razmišlja a 14,72 odsto ispitanika smatra da nema zlostavljanja. Samo 7,45 odsto žena iz grupe koja smatra da zlostavljanja ima u velikoj meri priznaje da su i same doživele. Anketa je sprovedena telefonskim putem na teritoriji Srbije (bez Kosova i Metohije). Ispitanici su oba pola (51,56 odsto muškaraca i 48,44 odsto žena), starosti od osamnaest do 59 godina.

Krv

U petak 30. aprila na sednici Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije potvrđeno je da je u poslednje vreme bilo slučajeva inficiranja virusom HIV-a putem transfuzije krvi. Među zaraženima je i jedna beba kojoj je u bolnici u Tiršovoj izvedena operacija na srcu. Do zaraze je najverovatnije došlo transfuzijom, s obzirom na to da su roditelji bebe HIV-negativni, smatra dr Branko Čalija, predsednik stručne transfuziološke sekcije Srpskog lekarskog društva. On navodi da zaraženih pacijenata ima više, i da se pretpostavlja da je u svim slučajevima izvor zaraze krv. "Kurir" saznaje da je zaražena krv data i starijem muškarcu prilikom ugradnje bajpasa u Kliničkom centru. "Kao predsednik sekcije odmah sam uputio pismo direktoru Instituta za transfuziju krvi Beograda Gradimiru Bogdanoviću, u kome sam tražio odgovore na pitanje šta se i kako se tako nešto moglo desiti. Ni do danas, međutim, odgovor nisam dobio", kaže Čalija. Iz Ministarstva zdravlja rekli su za "Vreme" da je ispitivanje činjenica u toku i istakli da se ovakvi slučajevi dešavaju svuda u svetu jer se i najkvalitetnijim testovima ne može sa potpunom sigurnošću utvrditi da li je krv zaražena HIV-om ili ne.

Maršal

U utorak 4. maja navršilo se 24 godine od smrti Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika SFR Jugoslavije, vođe partizana u Drugom svetskom ratu i doživotnog šefa Saveza komunista Jugoslavije. Maršal je preminuo u Kliničkom centru u Ljubljani gde je bio smešten zbog problema sa krvotokom u levoj nozi. Lekarski konzilijum, sastavljen od osvedočenih jugoslovenskih i svetskih stručnjaka, odlučio je da mu 14. januara bude amputirana noga. Posle ovog zahvata Titu su postepeno počeli da otkazuju unutrašnji organi, da bi 22. aprila u popodnevnim satima pao u komu iz koje se više nije probudio. Smrt je konstatovana 4. maja u 15 časova i pet minuta. Na sahrani 8. maja 1980. poslednju počast drugu Titu odalo je 209 delegacija iz 120 zemalja.

Obožavan, omražen, ratni zločinac, tiranin, srbomrzac, demokrata i pacifista, lider Trećeg sveta, bez obzira na sva ta različita mišljenja, bio je osoba koja je tog 4. maja rasplakala milione ljudi širom tadašnje države.

Izazov

Biljana Bobić, Živan Bogićević i njihovo sedmoro dece, koji stanuju u sobi od desetak kvadrata u izbegličkom kampu u Maloj Krsni, uspevaju da, za razliku od nekih republičkih poslanika koji su pokušali da prežive trideset dana sa prosečnom srpskom platom, "izguraju" mesec sa samo 10.000 dinara. Biljana kao higijeničarka u izbegličkom kampu zarađuje 2000, a njen suprug Živan Bogićević 8000 dinara čuvajući svinje i koze u ekonomiji kampa. Pravo na dečiji dodatak nemaju jer su bez državljanstva. Do pre nekoliko meseci dobijali su od UNHCR-a higijenske pakete, ali sada ni toga nema. Međutim, i pored muke koja ih je snašla, Biljana i Živan, kako kažu za "Večernje novosti", veruju u sebe i ne traže od drugoga ništa, mada bi im svaka pomoć dobro došla. Brinu samo šta će biti kada se kolektivni centar u kome su smešteni – zatvori.

Čišćenje

"Da bismo rešili problem divljih deponija, očistili opštinu, uredili svoja dvoriša i život našoj deci i nama učinili lepšim, nije nam potrebna pomoć ni Evropske zajednice ni Međunarodnog monetarnog fonda", zaključio je prošle nedelje na sastanku sa predsednicima mesnih zajednica predsednik kraljevačke opštine dr Radoslav Jović. Ističići da su Kraljevčani za taj poduhvat dovoljni sami sebi, Jović ih je pozvao da zajedničkim snagama u akciji "Čista opština Kraljevo", koja će trajati od 14. do 16. maja, Kraljevo učine jednom od najlepših opština u Srbiji. Kako bi učesnici akcije tačno znali gde su konkretne aktivnosti najneophodnije, do početka akcije biće urađeni izveštaji o ekološkom stanju opštine, a po završetku projekta najčistijoj mesnoj zajednici i vlasniku najuređenijeg dvorišta biće dodeljene novčane nagrade.

Decenija Bete

Prva privatna novinska agencija proslavlja ovih dana desetogodi{njicu; danas nosi epitet vode}e novinske agencije Zapadnog Balkana i ima preko 600 klijenata.

Razvoj Bete tekao je uporedo sa umnožavanjem sukoba na prostoru bivše SFRJ, što je pred ovu agenciju postavilo dodatan zadatak – da osim borbe za opstanak na tržištu, pruži adekvatan odgovor potrebi za suočavanjem društva sa stvarnom političkom, ekonomskom i socijalnom situacijom. Baš kao što je taj zadatak stajao i ispred ostalih nezavisnih medija u godinama totalne medijske i političke, unutrašnje i spoljašnje blokade naše zemlje.

Tokom sukoba u BiH i Hrvatskoj, Beta je organizovala veoma uspešnu razmenu novinskih servisa sa Onasa agencijom sa sedištem u Sarajevu. Isto tako, Beta je jedan od retkih medija koji je kontinuirano bio prisutan na Kosovu i Metohiji tokom 90-ih. U saradnji sa prištinskim dnevnikom "Koha ditore", Beta je osnovala internet novinski servis Kosovo On Line, koji je omogućavao otvorenu razmenu vesti i mišljenja sukobljenih strana, ali je projekat nažalost ugašen tokom NATO bombardovanja.

Konačno, može se reći da se Beta tokom poslednjih deset godina naročito posvetila smanjenju tenzija u regionu i boljem razumevanju nekadašnjih Ju republika, i to kroz pospešivanje njihove međusobne saradnje. Jer, nekada su međusobni problemi bili dodatno uvećavani upravo nedostatkom pravih i pouzdanih informacija. Otud verovatno i podatak o 14 dopisnika ove agencije samo na prostoru bivše SFRJ.

Agencija je 1997. godine bila dobitnik nagrade "Jug Grizelj" za najveća dostignuća u istraživačkom novinarstvu, razvoju prijateljstva i uklanjanju granica između naroda.

Beta u ovom trenutku angažuje 237 ljudi, od čega su više od polovine novinari.

Agencija pruža 24-časovni servis vesti, fono izveštaja, fotografija i analiza, većinom putem interneta, na svom centralnom sajtu wwwBETA.co.yu. Ali, osim toga, tu je niz nekomercijalnih projekata na kojima je Beta angažovana, među kojima su "Čiste ruke", veb sajt posvećen borbi protiv korupcije i sajt o organizovanom kriminalu u regionu.

Dnevno se distribuira 270 vesti na srpskom i još 50 na engleskom jeziku.