Stiven Rozenberg:
Veće nadležnosti gradonačelnicima

Naravno da je na vama da odlučite šta je najbolje za vas. Ako se sećate 2001. godine Palgo centar je vodio jedan program da se podrži usvajaje Zakona o lokalnoj samoupravi. Ovaj Zakon o lokalnoj samoupravi ima nekoliko jako dobrih karakteristika. Nakon izmena koje su se desile ovom zakonu u parlamentu, smatram da neke stvari, tj. izmene nisu bile najbolje. Mislim da bi prilikom pripremanja novog zakona trebalo pogledati taj originalni, prvobitni nacrt koji je bio dostavljen skupštini. Program za reformu lokalne samouprave u Srbiji smatra da lokalne vlasti moraju biti efikasnije i pristupačnije građanima. Hteo bih da spomenem dva područja gde ova pitanja igraju vrlo važnu ulogu. Jedno su neposredni izbori predsednika opštine i gradonačelnika. Razgovarali smo sa mnogim predsednicima opština i gradonačelnicima o tome kako oni funkcionišu, kako rade, koje su njihove nadležnosti i to sve u skladu s novim Zakonom o lokalnoj samoupavi koji je na snazi. Mnogi predsednici opština su nam rekli da imaju ograničenja u svojim aktivnostima kada u skupštini opštine nema jasne većine. Takođe u mnogim opštinama postoji problem komunalnih preuzeća. Ovo pitanje se takođe mora rešiti reformama vlade. Ono što jeste problem je da se ne podnose izveštaji niti predsedniku opštine, niti bilo kome u lokalnoj samoupravi, već onom koji je na čelu političke partije. U nekim slučajevim na čelu komunalnih preduzeća se ne nalaze adekvatno politički obrazovani ljudi. Nikad ne brinu o tome šta građani misle o uslugama koje komunalno preduzeće pruža, više pažnje obraćaju na to šta čelnici političkih stranaka misle o njihovom radu. U tom slučaju građani se obraćaju predsedniku opštine, žale se opštini zašto se usluge komunalnih preduzeća ne pružaju na adekvatan način, a gradonačelnici nemaju nadležnost da kontrolišu rad komunalnih preuzeća. Moje lično mišljenje je da je sistem u kome se predsednik opštine bira samo kao član skupštine opštine nije adekvatan jer ne omogućava gradonačelniku da se prema svojoj funkciji odnosi na odgovoran način. Tada građani postaju isfrustrirani, nezadovoljni i teže ka radikalnim, ekstremnim rešenjima. Naravno ovde smo naišli na samo dva slučaja u kome gradovi funkcionišu na veoma zadovoljavajući način. Kada je u skupštini narod većina i kada je predsednik skupštine iz političke partije koja ima većinu u skupštini. Ako imate izvršni odbor u kojima većinu imaju dve ili više partija ta situacija jeste jedna od onih koje urušavaju sposobnost, onemogućavaju predsednika opštine i drugih radnika da budu odgovorni, da odgovorno rade. U slučajevim u kojima predsednik opštine i predsednik izvršnog odbora ne pripadaju istim političkim strujama, dolazi do velikih raspravljanja, neslaganja možda po nekom drugom pitanju, ali ono što trpi to su projekti, to su konkretni poslovi koji treba da se obave. Takođe sam svestan opasnosti da se gradonačelnicima da previše nadležnosti. Mada postoji mogućnost da se uspostavi sistem kontrole i provere čak i tako širokih nadležnosti. Skupština ima kontrolu nad budžetom. Skupština bi trebalo da ima mogućnost da organizuje reviziju, rasprave na temu budžeta. Takođe mogle bi da se postave određene odredbe za opoziv gradonačelnika. I konačno na građanima je da odluče da li je gradonačelnik zavredio da mu se produži mandat ili da bude smenjen.

Drugo pitanje o kome bih želeo da prodiskutujem vezano je za izborni sistem. Ako želite da imate odgovornije zvaničnike morate ih birati iz tačno određenih delova. Ukoliko građani iz određenog dela opštine imaju problem u svom konkretnom kraju, trebalo bi da se obrate svom predstavniku. Ukoliko su svi zvaničnici izabrani sa širokih izbornih lista, kome će se građani na kraju obratiti? Ko predstavlja njegov konkretan kraj? Ponekad građani nemaju svoje predstavnike. Neka mešavina sistema izbora gde se predstavnici biraju iz konkretnih oblasti, a da se zatim naprave široke liste mogla bi da se uzme u obzir kao dobro rešenje. Naravno opet moram da napomenem, ovo su moja lična mišljenja. Mi ćemo nastaviti da pružamo pomoć opštinama u Srbiji, pa kakve god odluke da se donesu.

Stiven Rozenberg, šef Programa za reformu lokalne samouprave u Srbiji