VREME 696, 6. maj 2004. / EXTRA
Milan Jovanović:
Pružiti šansu zakonu
Vrlo smo skloni da usvajamo različite projekte da potrošimo na njih mnogo energije, vremena, iscrpimo se, napravimo grdne podele oko nekih projekata, otvorimo ga na samom početku i ne vidimo nikakve efekte tog projekta u praksi. Ovaj zakon predstavlja pomak u odnosu na prethodna rešenja, ali mi nismo videli i uverili se u efekte ovog zakona. Mislim da je to najveće očekivanje od ovog zakona i treba pružiti šansu da se iskažu i dobra i loša rešenja. I da se onda na osnovu tih dobrih i loših strana pokaže u primeni tog zakona da se pravi neki projekat. Pošto su prethodni sagovornici pominjali tu sintagmu da je lokalna samouprava sastavni deo korpusa ljudskih prava ja moram da ih podsetim na jednu drugu stvar da lokalnu samoupravu stranke doživljavaju i kao važnu polugu osvajanja vlasti. Ministar je rekao kako je sadašnja vlast krenula iz statusa opozicije i osvojila vlast. I sadašnja opozicija na lokalnu samoupravu gleda kao važnu polugu za osvajanje vlasti. Odatle i ovaj koncept promene izbornog sistema. Gospodin Rozenberg je skromno i nenametljivo ponudio jedno rešenje sa stanovišta izbora i mislim da je izborni sistem za lokalnu samoupravu važan i u onom kontekstu koji je akademik Fira pomenuo. Jer izbori su najvažniji oblik kontrole lokalne vlasti, ne bi smeli dopustiti da uvedemo olako proporcionalni izborni sistem. Mi smo zbog različitih efekata uvođenja većinskog izbornog sistema bili skloni da anatemišemo tu vrstu izbora i da je potpuno zanemarimo, mislim da je na lokalnom nivou neposredan izbor vrlo važan jer mi smo pedeset godina imali potisnutu personalizaciju i onaj otpor izboru gradonačelnika na neposredan način jeste otpor personalizovanju izbora. Vidim ga kao nekakav oblik stare svesti, ovo što je prof. Damjanović govorio, opštoj kolektivizaciji u kojoj se neće moći insistirati na odgovornosti. A s druge strane neće se videti lična inicijativa. U tim lokalnim sredinama mnogo šta zavisi od lične inicijative. Naravno da će tako izabrani predstavnik u svom funkcionisanju imati veliki problem zbog konstelacije odnosa stranačkih snaga u lokalnom parlamentu. Mislim da bi tom rešenju trebalo dati šansu da zaživi iz prostog razloga što bi moglo da stiša strasti i da uspostavi neku kohabitaciju i s druge strane da i građani shvate da se moraju malo primiriti te stranačke strasti da bi se mogli rešavati neki životni problemi. Zato apelujem da bi bilo dobro da budući koncept zakona sadrži ovaj neposredan izbor, u svakom slučaju ako treba praviti kompromis onda ga treba praviti u nekoj varijanti kombinovanog izbornog sistema gde bi stranačke elite zadovoljile svoju potrebu da budu predstavljene preko proporcijalnog izbornog sistema i da na takav način ostvare kontrolu lokalnog parlamenta. Mislim da neposredan izbor na lokalnom nivou pomaže samim strankama da profilišu te ljude koji imaju liderske ambicije koji imaju poverenje u lokalnoj zajednici koji na takav način mogu da stvaraju jaku kadrovsku bazu.
Druga stvar koja je nezaobilazna ovde jeste imovina. Samo prenošenje imovine na lokalnu samoupravu neće automatski rešiti pitanje finansiranja. Za veliki broj opština to neće biti rešenje. Ali možda će ih podsticati na rad. Mislim da oni i sada imaju prihod od te imovine pošto im po sadašnjim rešenjima ostaje prihod od zakupa. Ovo što vidim kao mogućnost kad se prenese ta imovina na lokalnu samoupravu za opštine jeste da mogu uzimati hipotekarne kredite i upravljati tom imovinom na jedan drugačiji način. Možda se mogu lakše debalansirati te imovine.
Treća teza koju bih ja hteo da pomenem u odnosu je decentralizacije i koncentracije vlasti u kome se stalno centralna vlast sumnjiči da je a priori ta koja želi da kontroliše samoupravu. Mislim da postoji i od strane lokalne samouprave oličene u lokalnoj eliti da želi da se sakrije iza patronata centralne vlasti. To je s jedne strane uzrokovano nesposobnošću, a s druge strane i velikim brojem problema gde oni gledaju u centralnu vlast. Zato rešenjem zakona o lokalnoj samoupravi uz sva uvažavanja evropskih i svetskih dostignuća mislim ta treba naći pravu meru. Ima još jedna stvar koju mislim da na ovom skupu nismo dosta potencirali. Mi i dalje robujemo u tom kontekstu monotipne opštine. Mislim da je sad šansa da se uradi taj koncept da bi se na taj način omogućila disperzivna saradnja lokalne samouprave na tom nivou. Ako bi se to ukombinovalo sa okrugom mislim da bi regionalizacija bila otrov u ovom momentu. Ako bi napravili neki pomak prema okrugu sa stanovišta decentralizacije i dekoncentracije vlasti sa jačanjem lokalne samouprave mislim da bi to bilo primereno rešenje sadašnjem trenutku.
Shvatam potpuno nameru organizatora oko predloga zakona radikala ali svaki predlog je važan, pogotovo kad je učinjen u zvaničnoj proceduri. Mislim da je važnije da dobijemo predlog DSS-a, pošto je sad ta stranka nosilac vlasti pa može veći uticaj da izvrši na izborima.
Milan Jovanović, profesor Fakulteta političkih nauka
|