Misija UNESKO-a na Kosovu:
Specijalna zaštita

Manastir Dečani biće prvi spomenik kulture sa ovih prostora koji će se naći na listi svetske baštine

ZADOVOLJENI KRITERIJUMI: Manastir Dečani

Protekle nedelje na Kosovu i Metohiji boravila je komisija UNESKO-a s namerom da proceni štetu učinjenu srpskim crkvama i manastirima u nemirima 17. i 18. marta, i da predloži najhitnije radove. "Na osnovu onoga što smo videli, na Kosovu je izvršen kulturni genocid", ocenio je Aleksej Lidov, ruski istoričar srednjovekovne umetnosti i jedan od šest članova misije koja je obišla tridesetak spomenika kulture.

Očekuje se da će ova izjava i izveštaj Komisije, koji će biti završen do kraja maja, podstaći međunarodnu javnost da sačuva i obnovi uništeno srpsko kulturno blago na Kosovu. "Apsolutno verujemo da će UNESKO učiniti sve da naši manastiri i crkve budu što pre obnovljeni, da se nađu pod stalnom zaštitom, da će generelni sekretar UN-a sugerisati da se fomiraju specijalne policijske i vojne jedinice KFOR-a i UNMIK-a koje bi stalno obezbeđivale naše crkve i manastire", izrazio je očekivanja Vuk Drašković, ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore, nakon razgovora sa generalnim direktorom UNESKO-a Koićirom Macurom, koji je nedavno boravio u Beogradu.

ŠTETA: Rezultat boravka UNESKO-ve Komisije je najava da će manastir Dečani sledećeg meseca biti uvršten u svetsku kulturnu baštinu. Macura je obećao da će UNESKO učiniti sve da manastiri i crkve na Kosovu budu obnovljeni, kao i da će od generalnog sekretara UN-a Kofija Anana zatražiti da budu stavljeni pod specijalnu vojnu i policijsku zaštitu KFOR-a i UNMIK-a. Prema podacima Nebojše Čovića, predsednika Koordinacionog centra za Kosovo, "prva procena štete načinjene na srpskim pravoslavnim spomenicima na Kosovu iznosi oko 30 miliona dolara". Čović je istakao da "Albanci moraju da plate sve što poruše".

Komisija UNESKO-a prethodnih dana je obišla 24 od 35 spomenika na listi koju je sačinio UNESKO sa Koordinacionim centrom. "Videli smo većinu najznačajnijih", kaže Aleksej Lidov, a do ostalih nisu dospeli jer KFOR nije uspeo da im obezbedi zaštitu. "Naše kretanje i obilazak objekata bili su otežani i zbog uticaja trenutnih političkih događanja na naš rad. Na primer, nismo uspeli da dođemo do Kosovske Mitrovice zato što su najavljene demonstracije zbog hapšenja jednog od lidera albanskih ekstremista, a na putu ka Prizrenu smo zaustavljeni i uspeli da krenemo tek nakon sat i po pregovora. Ali bez obzira na to, naš rad je bio uspešan, prikupili smo dovoljno materijala za ekspertski zaključak i izveštaj."

GOMILA KAMENjA: Gospodin Lidov smatra da je procena štete i preporuka za buduću rekonstrukciju samo jedan deo problema. Najveći je obrazovanje, "propagiranje među stanovništvom značaja kulturnih spomenika." Članovi Komisije UNESKA su se raspitali o aktuelnom programu u tamošnjim školama i otkrili da se "u albanskim udžbenicima otvoreno vodi nacionalna propaganda i negiranje srpske baštine, dok se istorija piše u duhu ideološke pripreme za rušenje kulture." O tome su obavestili zamenika šefa UNMIK-a Čarlsa Brejšova. "On o tome nije ništa znao, što iznenađuje. Pitao sam ga – koji je smisao da mi danas restauriramo spomenike, a da ih oni, zato što su tako naučeni, sutra poruše?", kazao je Lidov.

Najjači utisak članova Komisije jeste očigledno postojanje programa za uništavanje. "Rekli su nam da je u neredima učestvovalo oko 70.000 ljudi, ali taj broj nas nije potresao koliko činjenica da su napadi planirani, osmišljavani. Smatram da su organizatori nereda bili vojnici – gomila se ne ponaša po pravilima vojne taktike, ne odseče prvo sve puteve, i ne organizuje da u prvim redovima sukoba budu žene i deca." Snažan utisak su natpisi UČK na vidnim mestima uništenih manastira. Gospodin Lidov navodi detalj koji ga je kao stručnjaka za vizantijsku ikonografiju porazio: "Oni koji su uništavali freske imali su malo vremena za svoje zlodelo pa su osmislili koncept kako da ga najefektnije izvedu. Osnovno je bilo da se uništi glava, lik sveca na freski, i natpis na knjizi i da se ispod ikone napiše UČK."

Stepen oštećenja spomenika je različit – od onih koji su sada samo gomila kamenja što govori da su rušeni eksplozivom, do onih kojima je potrebna minimalna rekonstrukcija. Na primer, moguće je restaurirati 95 odsto fresaka manastira Bogorodice Ljeviške, iako su neke popucale. "Spomenik je sačuvan, iako je neophodno hitno ojačanje narteksa i zvonika zato što svakog sekunda mogu da se obruše. Za obnovu ovog manastira biće potrebno tri do pet godina, ako uslovi za restauraciju budu idealni u političkom, ekonomskom i svakom drugom smislu", ocenjuje Aleksej Lidov.

Prema nekim podacima Koordinacionog centra, od 1999. godine na Kosovu i Metohiji demolirano je i spaljeno skoro 150 pravoslavnih crkava i manastira.

Sonja Ćirić